Skripta - Departman za Biologiju i Ekologiju - Univerzitet u Novom ...

5.2.2.3. Urodjeno-ubilake elije - elije prirodne ubice - NK (engl. »Natural Killer«) elije
NK elije su podgrupa limfocita koja ubija inficirane elije i elije koje su izgubile sposobnost
ekspresije klase I MHC molekula, a istovremeno i sekretuju citokine i to uglavnom IFN-Osnovna
fiziološka uloga ovih elija je odbrana od infekcija nastalih virusima i nekih drugij intracelularnih
mikroba. Termin urodjeno-ubilake elije je nastao zbog injenice da ako se ove elije izoluju iz
krvi ili slezine imaju sposobnost da uništavaju ciljne elije bez iakakve potrebe za dodatnom
aktivacijom (suprotno ovome CD8 + T limfociti moraju biti aktivirani pre nego što se diferenciraju u
citolitike T limfocite sa sposobnošu da unište targetni antigen).
NK elije su derivati pluripotentne progenitorne stem elije kosne srži i ine 5% do 20% od
ukupnih mononuklearnih elija u krvi i slezini, a veoma retko se nalaze u drugim limfoidnim
organima. U perifernoj cirkulaciji oveka ine oko 15% od ukupnog broja limfocita a od T i B elija
se razlikuju, izmedju ostalog, i po tome što ne poseduju iste receptore za antigene tj. TCR i BCR.
Od površinskih markera obeležava ih prvenstveno prisustvo CD16 markera (receptor za Fc
fragment IgM – FcgRIII) i CD56 markera (adhezijski molekul). Vei broj NK elija se i morfološki
razlikuje od T i B limfocita po sledeim osobinama: vei su; imaju srazmerno više citoplazme;
jedro nije okruglo nego je na jednom delu spljošteno; u citoplazmi postoje azurofilne granule
(stoga se ove elije još nazivaju i velikim granuliranim limfocitima). Neki autori smatraju da oni i
nisu pravi limfociti, nego posebna populacija elija koja se s obzirom na svoj razvoj nalazi izmedju
limfocita i monocita. Osnovna fiziološka funkcija NK elija je delovanje protiv virusom zaraženih ili
maligno-transformisanih elija.
Prepoznavanje inficirane elije od strane NK elija.
Aktivacija NK elija je regulisana balansom izmedju signala koji se generišu od aktiviranih receptora i
inhibiranih receptora (Slika 5.24.). Postoji nekoliko familija ovih receptora, a oni se sastoje od
ligand-vezujueg lanca i lanca za signaling (signaling-lanca). Ligandi koji aktiviraju receptore
ukljuuju molekule koji su ekpresovani na površini inficiranih, ili na drugi nain stresiranih elija
organizma domaina, promovišu aktiviranje NK elija. Inhibitorni receptori NK elija vezuju
sopstvene molekule MHC I kompleksa koji su ekpresovani na veini normalnih elija. Kada su
inhibitorni receptori vezani, NK elija nije aktivirana i ovo je mehanizam koji je prevencija za
uništavanje normalnih elija domaina. Infekcija elija domaina mikrobima, a posebno virusima,
veoma esto prouzrokuje inhibiciju ekspresije klase I MHC molekula, a time su liganadi za
inhibitorne receptore nedostupni, što kao rezultat ima »oslobadjanje« NK elija iz njihovog
normalnog inhibisanog/inaktivnog stanja. Istovremeno, ligandi za aktivirajue receptore su
ekspresovani, te postoji mogunost da se uništi inficirana elija, što se i realizuje. Karakteristina
i zajednika osobina aktivirajuih receptora NK elija je prisustvo signaling molekule sa imuno-
166