Skripta - Departman za Biologiju i Ekologiju - Univerzitet u Novom ...

O2- i H2O2 su jaki oksidanti i efektivni baktericidni agensi. H2O2 se konvertuje u H2O i O2 uz
ueše enzima katalaze. Citoplazmatska forma superoksid dismutaze (SOD-1) je identifikovana u
mnogim elijama. Mutacija gena za ovaj enzim dovodi do nasledne forme amiotrofine lateralne
skleroze, jer se verovatno O2- akumulira u motoneuronima i uništava ih. Pored navedenih enzima,
fagociti poseduju i enzim mijeloperoksidazu, koja katališe konverziju Cl-, Br-, I- i SCN- u
odgovarajue kiseline (HOCl, HOBr, itd.), koje su takoe potentni oksidanti. O2- i H2O2 , sa
mijeloperoksidazom ili bez nje, uz sadejstvo halidnih anjona stvaraju snažan citotoksini sistem.
Osim mijeloperoksidaze i defenzina, granule fagocita sadrže i elastazu, dve
metaloproteinaze koje razlažu kolagen, kao i druge razliite proteaze koje potpomažu
uništavanje invazivnih organizama. Pored toga, lizozim deluje specifino cepanjem veze unutar
peptidoglikana koji je sastavni deo elijskog zida nekih gram-pozitivnih bakterija, što dovodi do
smrti tih bakterija. Još jedan uzronik odumiranja bakterija je i lakotoferin koji u velikim
koliinama vezuje za sebe gvoždje i time ga uskrauje bakterijama koje ga koriste u ishrani. Kiseli
sadržaj fagozoma može sam po sebi da prouzrokuje injiciranje apoptoze i smrt mikroorganizama.
Kombinacija navedenih mehanizama, zajedno sa O2- , H2O2 i HOCl, koji nastaju dejstvom NADPH
oksidaze i mijeloperoksidaze, formiraju “smrtonosnu zonu” oko aktiviranih fagocita i tako
uništavaju štetne agense, koji se potom digeriraju putem lizozomalnih enzima.
Iako je navedena zona efektivna u uništavanju invazivnih organizama, u nekim patološkim
stanjima (npr. reumatoidni artritis), fagociti mogu takoe prouzrokovati lokalnu destrukciju
sopstvenog tkiva. Izumrli neutrofili, bakterije i nepotpuno digerirana materija stvaraju viskoznu,
obino žukastu, tenu masu – gnoj za koju se kaže da je groblje neutrofila.
Kada su neutrofili i makrofagi izuzetno snažno aktivirani mogu oštetiti i normalno tkivo organizma
otpuštanjem reaktivnih kiseoninih radikala, azot oksida i/ili lizozomalnim enzimima.
Druge efektorne funkcije aktiviranih makrofaga
Pored uništavanja fagocitiranih mikroorganizama, aktivirani makrofagi imaju i veliki broj drugih
funkcija, ukljuujui aktivaciju inflamatornih medijatora, kao i stimulaciju remodeliranja tkiva
nakon infekcije u zoni ozlede (Slika 5.23.). Veliki broj ovih funkcija je posredovan citokinima koje
sekretuju aktivirani makrofagi, a koji posreduju u urodjenom imunom odgovoru (Tabela 5.11.).
Pored toga, aktivirani makrofagi produkuju faktore rasta koji deluju na endotelijalne elije i
fibroblaste koji uestvuju u remodeliranju tkiva nakon infekcije i povrede.
164