Skripta - Departman za Biologiju i Ekologiju - Univerzitet u Novom ...

Sve fagocitne elije funkcionišu na slian nain i koriste, u kombinacijama, tri modela
intracelularnog uništavanja patogena:
(1) Lizozomalne antibakterijske supstance ukljuujui veliki broj hemijskih medijatora sa
širokim spektrom funkcija (lizozim-razlaže mukopeptide u zidu bakterijske elije; proteolitiki i
hidrolitiki enzimi-digeriraju mikrobe; laktoferin-odzima gvoždje; katepsin-imaju ga samo
makrofage-ošteuje elijsku membranu i uestvuje u prezentaciji antigena; i dr.) koje
omoguavaju efikasno uništavanje patogena (Tabela 5.09.).
2) O2-zavisni/mijeloperoksidaza-zavisni mehanizmi ukljuuju procese halogenacije
bakterijskih proteina koji su katalisani mijeloperoksidazom, ali i ueše H2O2 i drugih reaktivnih
kiseoninih radikala (Tabela 5.10.).
3) O2-zavisni/mijeloperoksidaza-nezavisni mehanizmi ukljuuju reaktivne kiseonine radikale
(O2 -, OH-, H2O2 i dr.), ali bez ueša mijeloperoksidaze. Antioksidativni enzimi fagocita (katalaza i
glutation-S-transferaza) uklanjaju reaktivne kiseoine radikale kako ne bi oštetili njihovu elijsku
membranu (Tabela 5.10.).
Tabela 5.10. Medijatori antimikrobijalne i citotoksine aktivnosti neutrofila i makrofaga
O2 – ZAVISNO uništavanje O2 – NE ZAVISNO uništavanje
Reaktivni kiseonini radikali (posrednici)
O2 - (superoksidni anjon)
OH - (hidroksil radikal)
H2O2 (vodonik peroksid)
ClO - (hipohloritni anjoni)
Defenzini
TNF (samo u makrofagama)
Reaktivni azotni radikali (posrednici)
Lizozim
NO (azot oksid)
NO2 (azot dioksid)
HNO3 (azotna kiselina)
Ostali
NH4Cl (monohloramin) Hidrolitiki enzimi
Kao što je ranije objašnjeno, proces dijapedeze se ostvaruje tako što se fagociti privueni
selektinima sa površine endotelijalnih elija vrsto vezuju za fagocita-adhezioni molekul (pripada
familiji integrinskih receptora) i provlae se kroz zid kapilara izmeu endotelnih elija. Ova
sposobnost im omoguava da brže stignu do mesta gde se, kao rezultat invazije bakterija, razvija
inflamatorna reakcija. Put fagocita od izlaska iz cirkulacije do inficiranog mesta obezbedjuje
hemotaksini koncentracijski grandijent koga stvaraju bakterijski produkti, ali i produkti koje
elije organizma domaina izbacuju kao odgovor na infekciju. I ne samo to, nego postoji
interakcija izmedju bakterijskih produkata, faktora iz plazme, kao i onih sekretovanih iz okolnih
elija. Ti hemotaksini agensi su brojni i ukljuuju hemokine, neke komponente sistema
162