Skripta - Departman za Biologiju i Ekologiju - Univerzitet u Novom ...

(4) proteini koji se nazivaju citokini, a regulišu i koordinišu brojne aktivnosti elija nespecifinog
imunog sistema.
Mehanizmi urodjenog imunog sistema prepoznaju i specifini su za strukture koje su sline za
pojedine grupe mikroorganizama, ali ne mogu da definišu fine i male razlike izmedju stranih
supstanci. Urodjeni imunitet obezbedjuje prvu, ranu, odbranu protiv invazije mikroorganizama.
Suprotno urodjenom imunitetu, razvio se specifian sistem imunih mehanizama koje stimulišu
izlaganje infektivnom agensu i poveava im se veliina odbrambene sposobnosti pri svakom
narednom izlaganju specifinom agensu. S obzirom da se ova forma imunog odgovora razvija kao
odgovor na infekciju i adaptira se prema infekciji naziva se adaptivna imunost ili adaptivni
imunitet. Osnovna obeležja adaptivnog imuniteta su veoma izražena specifinost za odredjene
molekule, kao i sposobnost »pamenja« (memorisanja) i na osnovu toga izraženije i brže reakcije
pri ponovljenom izlaganju istom stranom agensu. Adaptivni imuni odgovor je sposoban da
prepozna i reaguje na veoma veliki broj tzv. »mikrobijalnih« , ali i »nemikrobijalnih« supstanci.
Pored toga, poseduje neverovatno veliku sposobnost i kapacitet da razlikuje ak i veoma bliske
mikroorganizme i/ili molekule i zbog toga se naziva i specifini imunitet. Komponente
adaptivnog imuniteta su limfociti i njihovi produkti. Strane supstance koje indukuju specifian
imuni odgovor i/ili interaguju sa produktima imunološke reakcije nazivaju se antigeni.
Urodjeni (prirodni) mehanizmi odbrane su filogenetski stariji i u pripravnosti su za efikasno
delovanje pre bilo kakve naznake o tome da e homeostaza biti poremeena stranim agensom. U
sluaju susreta sa stranim agensom deluju brzo i svaki put sa jednakom efikasnošu aktiviraju
raspoložive resurse elija i molekula iako se komponente ovog sistema nisu prethodno srele sa
»napadaem«. Usmereni su relativno nespecifino protiv stranih agenasa (prepoznaju generalno
motive makromolekula koji grade zid bakterijskih elija i sl., ali ne specifine funkcionalne grupe).
Razlikuju strano od sopstvenog (prisutnog u homeostazi), ali nikako ne razlikuju vrstu stranog
agensa i ne ostavljaju nikakav memorijski zapis o susretu sa stranim agensom. Na suprot tome,
adaptivni (steeni) mehanizmi odbrane, iako filogenetski mladji, usmereni su protiv tano
odredjene i specifine funkcionalne grupe koja igra ulogu specifinog »aktivatora« elija
adaptivnog imunog sistema. Kao rezultat aktiviranja adaptivnih mehanizama odbrane razvijaju se
specifine efektorne reakcije elijske (citotoksini T limfociti) ili humoralne (antitela)
komponente adaptivnog imunog sistema. Pored toga, adaptivni mehanizmi imunog odgovora
ostavljaju memorijski zapis o susretu sa specifinim stranim agensom i nakon ponovljenog
susreta reakcija usmerena ka uništavanju štetnog agensa je snažnija i brža, tj. efikasnija.
9