Skripta - Departman za Biologiju i Ekologiju - Univerzitet u Novom ...

Mononuklearni leukociti – Monociti - makrofagi
Monociti nastaju u koštanoj srži iz opredeljene progenitorske elije monoblasta, opredeljene
matine elije mijeloidne loze, koja se po svom morfološkom izgledu bitno ne razlikuje od
mijeloblasta. Diferencijacijom monoblasta nastaje promonocit, velika elija (dijametra 18 m) sa
bazofilnom citoplazmom i velikim, blago ugnutim jedrom. Hromatin je rastresit, a jedarca vidljiva.
Promonociti prolazi dve elijske deobe tokom svog razvoja u monocite. Monociti u cirkulaciji imaju
dijametar od 12m-20m, a nukleusi su im ovalni, u obliku potkovice ili bubrežasti, i obino
smešteni ekscentrino. Hromatin je manje kondenzovan nego hromatin u limfocitima, te se zbog
tog rastresitog hromatina jedra monocita boje svetlije od jedara velikih limfocita. Citoplazma
monocita je bazofilna i sadrži sitne azurofilne granule (lizozome) od kojih su neke jedva vidljive
svetlosnim mikroskopom. Te granule su rasporedjene po itavoj citpolazmi i daju joj na obojenim
razmazima plaviasto-sivu boju. Pod elektronskim mikroskopom se uoava da jedro ima jedno ili
dva jedarceta, a u citoplazmi se vidi dobro razvijen granulirani endoplazmatski retikulum,
poliribozomi i mnogo malih mitohodrija. Pored toga, uoava se i dobro razvijen Goldži-jev
kompleks u kome se kondenzuje sadržaj citoplazmatskih granula. Te granule su primarni
lizozomi koji se u monocitima opisuju kao sitne azurofilne granule. Sve nabrojane morfološke
karakteristike ukazuju na veliku sekretornu potenciju ovih elija. Od svih uoblienih elemenata
krvi, monociti prvi ulaze u cirkulaciju i tu se zadržavaju oko 72 sata. Nakon toga oni odlaze u
veliki broj tkiva u organizmu, gde postaju tkivni makrofagi i ine moni fagocitni sistem tkivnih
makrofaga (sistem mononuklearnih makrofaga). Specifini tkivni makrofagi su Langerhans-ove
dendritske elije kože, Kupferove elije jetre, plune alveolarne makrofage, elije mikroglije u
mozgu, M elije u submukozi GIST-a i dr. Sistem makrofaga i njihovih cirkulišuih prekursora,
monocita, se ranije oznaavao kao retikuloendotelni sistem, dok se danas naziva sistem tkivnih
makrofaga. Njihov životni vek u tkivima je nepoznat, ali transplantacija koštane srži ukazuje da
mogu živeti oko 3 meseca. Dosadašnja saznanja ukazuju na to da se ne vraaju u cirkulaciju.
Makrofage aktiviraju limfokini osloboeni od strane T limfocita. Aktivirani makrofagi migriraju,
kao odgovor na hemotaksne stimuluse, proždiru i ubijaju bakterije u principu slinim procesima i
mehanizmima kojim to ine neutrofili. Makrofagi imaju sposobnost da sekretuju preko 100
razliitih biološki aktivnih molekula, ukljuujui faktore koji utiu na limfocite i druge elije,
prostaglandine E serije, faktore koji podstiu zgrušavanje i dr. Zahvaljujui svojoj specifinoj
funkcionalnoj organizaciji i širokoj paleti aktivnih materija koje sekretuju, makrofagi su moni
fagociti. Pored toga, imaju sposobnost da štetne agense koji su “nepoznati” i ne prepoznaju se od
strane komponenti specifinog imunog sistema, obrade (procesuju) i iskažu (prezentuju) na svojoj
površini u formi prepoznatljivoj za druge elije imunog sistema, te se zbog toga nazivaju antigen
153