Skripta - Departman za Biologiju i Ekologiju - Univerzitet u Novom ...

Glavni intraelijski izvor IL-1 su, kao i za TNF aktivirani mononuklearni fagociti. Za
razliku od TNF i neke druge elije (makrofagi, neutrofili, epitelijalne elije-keratinociti i
endotelijalne elije) mogu da produkuju IL-1. Produkcija IL-1 je stimulisana od strane LPS i
TNF. Postoje dve forme IL-1: IL-1 i IL-1 sa manje od 35% medjusobne homologije, ali se vezuju
za iste receptore na površini membrane elija. Oba se sintetišu od prekursora (33-kDa), a
sekretuju kao zrele forme proteina (17 kDa).
Okarakterisane su dve vrste membranskih receptora za IL-1 i obe su lanovi Ig
superfamilije. Tip I receptor je ekspresovan u skoro svim elijskim tipovima i on je glavni
receptor preko koga IL-1 posreduje odgovore. Tip II receptor je ekspresovan na membrani B
elija, ali njegova ekspresija može biti indukovana i u drugim elijama. Vezvanje IL-1 za tip I
receptor vodi ka aktivaciji kinaze koja se zove „sa IL-1 receptorom-asocirana kinaza“ (engl. IL-1
Receptor Associated Kinase - IRAK) i konano aktivaciji NF-kapaB i AP-1 transkripcionih faktora
(Slika 5.4.).
Biološki efekti IL-1 su vrlo slini kao i TNF i zavise od koliine produkovanog citokina.
Sekretovan u malim koncentracijama IL-1 funkcioniše kao medijator lokalne inflamacije i
aktivira endotelijalne elije da poveaju ekpresiju površinskih molekula (ligandi za integrine) koji
posreduju u adheziji leukocita. Sekretovan u veim koliinama IL-1 ulazi u cirkulaciju i
prouzrokuje endokrine efekte. Sistemski IL-1 slino kao TNF prouzrokuje groznicu, indukuje
sintezu proteina akutne-faze, itd. Slinost izmedjue efekata IL-1 i TNF je iznenadjujua s obzirom
da su ovi citokini i njihovi receptori strukturalno veoma razliiti. Prihvatljivo objašnjenje za sline
biološke efekte je da oba citokina vezujui se za svoje receptore aktiviraju sline puteve signalne
transdukcije i iste transkripcione faktore (Slika 5.4.).
5.1.2.3. Hemokini
Hemokini su velika familija strukturalno homologih citokina koji stimulišu kretanje
leukocita i regulišu migraciju leukocita iz krvi u tkiva. Ime hemokini je zapravo skraenica od
„hemotaksini citokini“. Neki hemokini mogu biti produkovani od strane razliitih elija kao
odgovor na inflamatorne stimuluse i imati ulogu u regrutovanju leukocita do mesta infekcije.
Drugi hemokini se produkuju u normalnim, fiziološkim uslovima u razliitim tkivima i regrutuju
leukocite (uglavnom limfocite) do datih tkiva i u odsustvu inflamacije.
Svi hemokini su polipeptidi (8- do 12-kDa) koji sadrže dve internalne disulfidne petlje.
Identifikovano je oko 50 razliitih hemokina, a verovatno ih ima još mnogo više. Na osnovu broja i
lokacije N-terminalnih cisteinskih rezidua (ostataka) izvršena je klasifikacija hemokina u familije.
Dve najvee subfamilije su: CC (cisteinske rezidue su povezane) i CXC (cisteinske rezidue su
124