ateroklefit - EVALAR, DARUS, Prirodni lekovi, Beograd, Srbija

svakodnevno redovno uzimaju BAD u toku 5-7 nedelja, čak i kad su potpuno prestali sa
pušenjem. Dinamičko posmatranje pacijenata je bilo prilikom redovne kontrole kod
lekara, ili, ukoliko je bilo neophodno, prilikom telefonskog razgovora. Standardizacija
ispitivanja je obezbeđena upotrebom karte izraženosti psihopatoloških i somatovegetativnih
pojava nikotinskog apstinencijskog sindroma, potrebe za pušenjem i
dinamikom broja popušenih cigareta, kao i subjektivnom ocenom ispitanika o delovanju
fitopreparata.
Potpunu terapiju odvikavanja od pušenja prošli su 45 obolelih, čiji su klinički
nalazi bili predmet izučavanja efikasnosti BAD “Korrida+”. Ostali ispitanici su prekinuli
kontrolisano uzimanje preparata ili zbog recidiva alkoholizma ili zbog prestanka
posećivanja lekara iz drugih razloga.
Prilikom analize terapeutske aktivnosti fitopreparata posebna pažnja je
usmerena na sledeće:
1. samoocena ispitanika delovanja BAD “Korrida+”;
2. reakcija uzajamnog delovanja preparata sa pušenjem cigara;
3. ispoljavanje i trajanje krize apstinencije;
4. uticaj BAD “Korrida+” na želju za pušenjem i intenzitet pušenja u toku lečenja;
5. efikasnost lečenja uzimajući u obzir trajanje i težinu obolenja;
6. sporedni efekti i komplikacije.
Analiza opšte samoocene delovanja BAD “Korrida+”je pokazala, da su pozitivno
ocenili preparat 29 ljudi (67,4%), dali neutralnu ocenu 10 ljudi (23,3%), negativno se
izrazili o terapeutskoj efikasnosti fitopreparata 4 ljudi (9,3%).
Na osnovu istih pokazatelja, ustanovljeno je da je za vreme uzimanja BAD
“Korrida+” smanjena želja za pušenjem kod 23 (53,5%) ispitanika 6-12 dana lečenja,
ravnodušnost prema pušenju kod 8 (18,5%) ljudi u četvrtoj sedmici lečenja, kod 12
(28%) ispitanika potreba za pušenjem se nije promenila.
Proučavanjem reakcija uzajamnog delovanja fitopreparata sa pušenjem,
ustanovljeno je da kod 32 (74,4%) ljudi došlo do neprijatnih somato-vegetativnih
reakcija, kao što su lupanje srca, mučnina, vrtoglavica, pri tom je primećeno smanjenje
arterijalnog pritiska za 10-15 mm živine skale. Izražajnost navedenih reakcija se
povećavala sa povećanjem dužine lečenja.
Kod potpunog (dobrovoljnog) prestanka pušenja simptomatika nikotinske
apstinencije se ispoljavala prilično rudimentarno, kao smanjenje razdražljivosti,
izostanak nadražujućeg kašlja i olakšanog iskašljavanja, kao i izostanak drugih
poremećaja (18 posmatranja – 42%). Trajanje sindroma apstinencije je skraćeno za
1,5-2 puta. Primećeno je da ako se fitopreparat redovno uzimao, ispitanici su
subjektivno imali manju “potrebu” za pušenjem, a objektivno je to izražavano značajnim
smanjenjem intenziteta pušenja do 40-70%, što je ustanovljeno kod 28 obolelih
(65,1%).