SEDATIVI, HIPNOTICI, NEUROLEPTICI

SEDATIVI, HIPNOTICI,
NEUROLEPTICI

• Sedativi su lekovi koji prouzrokuju umirenje.
• Hipnotici su lekovi koji prouzrokuju spavanje.
• Neuroleptici su lekovi koji prouzrokuju specifičan oblik umirenja.
• Neki lekovi u zavisnosti od primenjene doze (barbiturati) prouzrokuju
sve stepene depresije centralnog nervnog sistema, od blagog
umirenja pa sve do kome.
drug

• Sedativi i hipnotici se koristi za umirenje životinje i mogu se
primeniti kod svih životinjskih vrsta.
• Neuroleptici su lekovi koji prouzrokuju specifičan oblik umirenja, sa
ukočenošću, pojačanim tonusom skeletne muskulature i
nezainteresovanošću za okolinu (neurolepti neuroleptički ki sindrom). sindrom
– U ovom tipu umirenja svest životinje je potpuno očuvana, ali se
ona nalazi u stanju kataleptičke imobilnosti - nepokretnosti.

Uporedna farmakološka dejstva sedativa, hipnotika i neuroleptika
• Zajednička osobine: Izazivaju umirenje, smanjenje lokomotorne
aktivnosti i indiferentnost prema okolini.
– Telesna temperatura je po pravilu snižena, a ako se ovi lekovi primene
kao premedikacija opšte anestezije, umanjuju potrebnu dozu
injekcionog anestetika.
• Razlike: Sedativi i hipnotici posle većih doza prouzrokuju dublji
stepen sedacije sa pospanošću, eventualno sa snom.
• Ovakav efekat se ne može nikad postići sa neurolepticima, čak i
kada se primene i u visokim dozama kada samo produžavaju
depresiju.

SEDATIVI – HIPNOTICI
• Najvažniji lekovi iz ove gupe su tiazini, benzodiazepini i barbiturati.
barbiturati

Tiazini
• Tiazini su α-2-adrenergički agonisti, koji obezbeđuju sedaciju, analgeziju i
relaksaciju skeletne muskulature kod većine domaćih i eksperimentalnih
životinja.
• Ksilazin, detomidin i medetomidin.
• Sedativni efekt postižu stimulišući centralne α-2-adrenergičke receptore.
• Pored sedacije, izazivaju relaksaciju glatkih mišića digestivnog trakta i
smanjenje motiliteta, smanjenje salivacije i gastrične sekrecije, midrijazu i
agregaciju trombocita.

Ksilazin
• Agonist adrenergičkih α-2-receptora u centralnom nervnom sistemu,
gde smanjuje oslobađanje neurotransmitera noradrenalina i
dopamina.
• Idazoksan i atipamezol su α-2-adrenergički antagonisti koji blokiraju
dejstvo ksilazina.
• Sedacija i analgezija, koje prouzrokuje ksilazin su isključivo
centralnog porekla.

Dejstvo
• Dovodi do relaksacije skeletne muskulature koja nastaje kao posledica
inhibicije intraneuralnih inpulsa na nivou CNS-a.
• Direktno stimuliše hemoreceptorne triger zone aree postreme centra za
povraćanje kod mačaka, a ponekad i kod pasa, i prouzrokuje povraćanje.
• Ne izaziva povraćanje kod goveda, ovaca i koza.
• Kod većine vrsta životinja ksilazin posle i.m. ili i.v. primene prouzrokuje
kvalitativno različite efekte na kardiovaskularnom sistemu.
– Prvo izaziva kratkotrajnu hipertenziju, a zatim dugotrajnu hipotenziju i
bradikardiju.

• Ksilazin posle i.v. primene izaziva prolazno smanjenje srčanog udarnog
volumena.
• Ispoljava i snažan analgetički efekt sličan onom kod opioidnih analgetika
(butorfanol, meperidin, pentazocin).
• Ksilazin se primenjuje kod svih domaćih životinja, ali u različitim dozama.

• Način primene i indikacije
– Ksilazin se koristi kao sedativ, opšti anestetik i analgetik u konja i svih
drugih domaćih životinja, izuzev kod svinja.
– Ovaj lek u izvesnom stepenu prouzrokuje centralnu relaksaciju skeletne
muskulature, čime se smanjuje lokomotorna aktivnost.
• Ksilazin se primenjuje intramuskularno ili intravenski.
• Farmakokinetika
– Posle i.m. primene brzo se resorbuje ali nepotpuno
– Brzo distribuira u sva tkiva
– Brzo i skoro kompletno metaboliše u jetri, a posle dva do četiri sata od
i.m. aplikacije eliminiše se putem mokraće.

Neželjeni efekti i kontraindikacije
– kod mačaka: hipotenzija i bradikardija,
– povraćanje kod mačaka i kod pasa
– kod konja znojenje
– kontraindikovan u graviditetu, jer može da prouzrokuje prematurni porođaj,
naročito u goveda.
• Ksilazin prouzrokuje povećanu osetljivost miokarda na dejstvo kateholamina
i potreban je poseban oprez kod:
– oboljenja srca,
– hipotenzije i/ili šoka,
– oštećenja bubrega,
– oštećenja jetre, i
– epilepsije.
• Pažljivo ga treba primenjivati istovremeno sa neurolepticima ili
trankvilizerima i injekcionim anesteticima.
• Kod preživara ksilazin smanjuje pokrete rumena i prouzrokuje njegovu
distenziju.

Antagonisti αααα-2-adrenergičkih receptora
– Efekti α-2-adrenergičkih agonista (ksilazin, detomidin, medetomidin,
klonidin i romifidin) mogu se antagonizovati specifičnim selektivnim alfa-
2-antagonistima.
– Visoko selektivni: idazoksan, atipamezol, slabije selektivni tolazolin i
najslabiji johimbin.
• Aplikacijom ovih specifičnijih α-2-adrenergičkih antagonista mogu se
otkloniti sedativni i analgetički efekt α-2-agonista.
• Brza intravenska primena ovih antagonista može da prouzrokuje
snažnu hipotenziju, tahikardiju pa i smrt.

Detomidin
• Sedativ i hipnotik namenjen za primenu kod konja.
• Jači α-2-agonist od ksilazina ili klonidina, ali posle viših doza deluje i na α-
1-adrenergičke receptore.
• Dejstvo
– Najvažniji farmakološki efekti detomidina su sedacija i analgezija.
• Indikacije
– Koristi se u konja za izazivanje sedacije i analgezije.
• Neželjeni efekti
– Može da dovede do blage hipotermije, hipertenzije, bradikardije, depresije
disanja i pojačanja diureze.

Medetomidin
• Namenjen je za primenu kod pasa, mačaka, egzotičnih i laboratorijskih
životinja.
α-2-agonist koji je oko 20 puta jači od ksilazina.
• Indikacije i neželjeni efekti su isti kao i kod drugih α-2-adrenergičkih
agonista.

Benzodiazepini
• Benzodiazepini poseduju sedativni, hipnotički, anksiolitički, antikonvulzivni
efekat i dovode do relaksacije skeletne muskulature.
• Čak i značajno povećanje doze posle postizanja hipnotičkog efekta, ne
prouzrokuje anesteziju pa dozno-efektna linija benzodiazepina posle
postizanja sna zaravnjuje.
• Diazepam, zolazepam, lorazepam, midazolam i klinazepam

Mehanizam delovanja
–Benzodiazepini olakšavaju i
potenciraju inhibitorni efekat GABA
na svim nivoima centralnog nervnog
sistema.
–Benzodiazepini i gama-aminobuterna
kiselina imaju zajednički
specifični receptor tj., zajednički
supstrat za oba ova tipa receptora
je hloridni kanal.
–Aktivacijom pomenutog receptora
započinje i aktivacija hloridnog
kanala odnosno omogućuje se
ulazak hloridnog jona iz
ekstracelularnog prostora u
intraneuronski, čime u stvari
započinje inhibitorni postsinaptički
potencijal (IPSP).
β 1
GABA
Intracelularni
prostor
Cl -
α 1
Cl -
β 1
γ 2 BDZ
Cl
-
GABA
α 1
Jonski kanal
Ekstracelularni
prostor

• Farmakološka dejstva
– Prouzrokuju sve stepene depresije CNS-a, izuzev opšte anestezije, a stepen
depresije je srazmeran veličini doze.
– Postizanjem sedacije životinja benzodiazepinima, obično se istovremeno postiže
i antianksiozni efekat (gubitak straha, otklanjanje uznemirenosti).
• Benzodiazepini prouzrokuju san pa su odlični lekovi za premedikaciju opšte
anestezije.
• Dovode do blage relaksacije skeletne muskulature, a ona nastaje zbog
njihovog inhibitornog delovanja na polisinaptičke reflekse u centralnom
nervnom sistemu.
• Benzodiazepini su i antikonvulzivni lekovi.
• Zolazepam je benzodiazepin koji se koristi uz disocijativne anestetike,
posebno uz tiletamin.

• Farmakokinetika
– Dobro se resorbuju iz digestivnog trakta posle peroralne primene.
– Metabolišu se delimično u aktivne metabolite.
– Biološki poluživot diazepama se znatno razlikuje između različitih vrsta
životinja.

• Indikacije
– premedikacija opšte anestezije (otklanjanje ekscitatornih i halucinogenih
efekata, na primer, injekcionog anestetika ketamina)
– relaksantnim dejstvom neutrališu povišen tonus skeletne muskulature
(hipertonicitet) koji se javlja u toku anestezije ketaminom ili tiletaminom
– indikovani su u toku izvođenja neuroleptanalgezije, a u cilju izazivanja
miorelaksacije
– posebna indikacija je promenjeno ponašanje pasa i mačaka jer
smanjuju anksioznost (povećan strah, napetost, agresivnost)

• Neželjeni efekti
– Benzodiazepini primenjeni u terapijskim dozama retko prouzrokuju
vidljive neželjene efekte ali visoke doze izazivaju prekomernu sedaciju.
– Mogu izazvati ataksiju, a u nekih životinja i prenadraženost CNS-a.

• Interakcija sa drugim lekovima
– Često se kombinuju sa fenotiazinima i barbituratima, jer blokiraju neželjene
prateće efekte ovih lekova.
• Antagonisti benzodiazepina
– Kompetitivni antagonista benzodiazepinskih receptora, koji je našao svoju
primenu u klinici je flumazenil.

Barbiturati
• Barbiturati poseduju sedativno, hipnotičko, opšte anestetičko i
antikonvulzivno dejstvio.
• U veterinarskoj praksi se uglavnom koriste kao antikonvulzivi (antiepileptici)
i injekcioni anestetici.

NEUROLEPTICI – (trankvilizeri)
• U neuroleptičke lekove spadaju:
– derivati fenotiazina (promazin, hlorpromazin, acepromazin,
metotrimeprazin)
– derivati butirofenona (azaperon, fluanizon, droperidol)
– derivati tioksantena (hlorprotiksen).

Fenotiazini
• Mehanizam delovanja
– Blokiraju dopaminske receptore u centralnom nervnom sistemu (dopaminski
antagonisti).
– Svi fenotiazini prouzrokuju atropinoformne, odnosno antiholinergičke efekte
(suvoće usta, opstipacija, retencije mokraće i paralize akomodacije).
• Fenotiazini deluju i antiemetički (jer inhibišu hemoreceptorne zone u
produženoj moždini od kojih polazi refleks povraćanja).
• Deluju i na endokrini sistem jer je dopamin u hipofizi prolaktin-inhibitorni
faktor, pa blokadom efekta dopamina prouzrokuju povećanje koncentracije
prolaktina i galaktoreju.
• Poznata su pet tipova dopaminskih receptora: D1, D2, D3, D4 i D5.
• Antipsihotičko delovanje, koje se koristi u humanoj medicini, je posledica
blokade D2 receptora.

• Dejstva
– Prouzrokuju hipotenziju koja je od posebnog toksikološkog značaja u
hipovolemijskim stanjima, a nastaje kao posledica blokade alfaadrenergičkih
receptora.
– Klinički su vrlo značajne varijacije u sedativnom efektu između životinja.

• Interakcija sa drugim lekovima
– U sinergističkoj interakciji su sa svim lekovima koji deluju depresivno na
centralni nervni sistem (opšti anestetici, sedativi-hipnotici i opioidni
analgetici).

• Farmakokinetika
– Većina fenotiazina se primenjuje samo kod pasa, mačaka i konja, a
samo neki se primenjuju i kod goveda i svinja.
– Aplikuju se intravenski ili intramuskularno.
– Biotransformacija im se odigrava u jetri, pri čemu nastaje više
metabolita koji se eliminišu preko bubrega.

• Indikacije
– U premedikaciji opšte anestezije svih vrsta domaćih životinja osim kod
goveda (jer mogu značajno produžiti anesteziju).
– Skoro najčešće se kao preanestetik kod pasa, mačaka i konja
primenjuje acepromazin.

• Neželjeni efekti
– Mogu prouzrokovati distenziju rumena (meteorizam) kod preživara a
kod konja fenotiazini mogu dovesti do hiperesteziju i ekscitaciju.
– Značajan neželjeni efekt fenotiazina kod konja je prolapsus penisa.
– Primena acepromazina u priplodnih pastuva je kontraindikovana.

• Lek izbora za veterinarsku praksu je acepromazin.
– Dejstvo mu je jače od dejstva promazina, ali ima manje neželjenih efekata od
hlorpromazina.
• Za vreme dejstva fenotiazina snižava se telesna temperatura, pa se zbog
toga mogu koristiti u terapiji hipertermije i toplotnog udara.

Butirofenoni
• Najznačajniji su: fluanizon, droperidol i azaperon.
• Blokiraju serotoinske i α-2-drenergičke receptore i jači su neuroleptici od
fenotiazina.
• Prva dva se u prometu nalaze skoro isključivo u kombinaciji sa opioidnim
analgetikom fentanilom za izazivanje neuroleptanalgezije.
• Indikacije
– Azaperon se koristi kod svinja za izazivanje sedacije.
– Male doze su dovoljne da smanje stres u toku transporta i da spreče
preopterećenje miokarda.
– Više doze produbljuju sedaciju.
– Koriste se u premedikaciji opšte anestezije.
– Za sedaciju.
– Za sprečavanje odbacivanja prasadi.

• Kontraindikacije
– Blokiraju α-adrenergičke receptore pa je primena adrenalina za vreme
njihovog davanja kontraindikovana.
– Povećavaju koncentraciju prolaktina u plazmi jer blokiraju dopaminske
receptore u hipotalamusu pa izazivaju galaktoreju.