Elektronski izvori informacija u nauci - Univerzitetska biblioteka ...

Publish or Perish (PoP) softver
Publish or Perish (PoP) software je besplatno dostupan softver, koji omogućuje
korisnicima da na osnovu podataka prisutnih u Google Scholar-u dobiju izračunate
bibliometrijske indikatore za pojedine autore ili pojedina dela. Razvio ga je Melbounebased
Tarma Research Software Pty Ltd, a dostupan je besplatno za Windows i Linux
platforme preko sajta profesorke Ane Harzing, koja je inicirala i vodila njegov razvoj
(Anne Wil Harzing, www.harzing.com/pop.htm). Softver se preuzima veoma brzo i
jednostavan je za rad. Lista dela traženog autora se dobija u formatu eksel tabele, što
olakšava uklanjanje duplikata, omogućava sortiranje po osam elemenata i odmah
preračunava svih 18 raspoloživih bibliometrijskih i naukometrijskih indikatora ako se
neki od radova uklone sa liste. Najveća mana je što Google Scholar ne razlikuje citirane
radove od citata [citation], pa treba veoma pažljivo pregledati listu radova za koje želimo
da dobijemo izračunate indikatore, kako bi ručno isključili greške. No dobro je što su
radovi rangirani prema broju citata, tako da je sređivanje znatno olakšano.
Sve više i naučnika i državnih službenika koji se bave naučnom politikom koriste Google
Scholar za kreiranje rang lista pojedinaca i institucija prema h-faktoru i porede sa
podacima dobijenim iz komercijalnih baza Web of Science i Scopus, što je bez korišćenja
PoP softvera takoreći bilo nemoguće uraditi.
Budućnost bibliometrije
Veliki značaj za budući razvoj bibliometrije je publikovanje na webu rastućeg broja
raznovrsnih dokumenata vezanih za istraživanja, od članaka do diskusionih meiling lista,
što je omogućilo stvaranje mnogo novih merila na osnovu njihovog posećivanja i
korišćenja (broj preuzimanja pojedinih fajlova). Pojava novih citatnih baza pruža nove
mogućnosti za razvoj bibliometrije, odnosno webometrije. Nije verovatno da će
webometrija uskoro zameniti bibliometriju, ali ona se može koristiti za brze pilot-studije
za identifikaciju oblasti u kojima treba da se uradi klasična bibliometrijska analiza, za
procenu stepena u kom su istraživači uspešni u publikovanju svojih radova online i za
analizu odnosa komunikacije u okvirima pojedinih disciplina ili regiona.
Bibliometrijske metode vrednovanja naučnog rada uglavnom se primenjuju na članke u
časopisima, pošto citiranost monografskih publikacija ne prati sistematski ni jedna baza
podataka, iako se nešto podataka može naći na Google Scholar-u. Međutim u društvenim
i humanističkim naukama još uvek se većina citirane literature odnosi na monografske
publikacije. Monografije su još uvek glavni output u društvenim i humanističkim
naukama, ali im je prvenstvena svrha sve više promocija u naučna zvanja a ne efikasno
prenošenje znanja. Opadanje univerzitetskog izdavaštva i rast univerzitetskih repozitorija
će možda pomoći ponovno rađanje naučne monografije, s tim da treba da se obrađuju i
budu pretraživa pojedinačna poglavlja u monografijama a ne samo monografije u celini.
Mnoge naučne monografije danas su ustvari zbornici na datu temu, a pojedina poglavlja
pišu različiti autori, po pravilu najkompetentniji za dati aspekt teme. Stoga se može reći
da se postepeno gubi jasna granica između časopisa i naučne monografije.
56