Elektronski izvori informacija u nauci - Univerzitetska biblioteka ...

ibliometrija teži da proceni uticaj naučnog rada, obično poredeći relativan naučni
doprinos dve ili više osoba ili grupa 34 . Većina evaluacionih bibliometrijskih tehnika
koristi citate kao sirove podatke. Teorija na kojoj se zasniva pripada sociologiji nauke,
čija je postavka da je citiranje način na koji naučnici odaju priznanje uticaju prethodno
objavljenih radova na njihov sopstveni. Na osnovu toga se brojanje citata može koristiti
kao indikator naučne vrednosti, jer će rad koji je izvršio veći uticaj na više istraživača
imati tendenciju da bude više citiran. Termin impakt je danas prihvaćen kao odgovarajući
za to šta citati mere ili na šta ukazuju.
Uobičajena primena praćenja citiranosti je za promociju u naučna zvanja, kada se uzima
u obzir IF časopisa u kojem je autor objavljivao i broj citata njegovih publikacija. Ovo
mnogi bibliometričari smatraju nepreporučljivim, jer je broj citata u bazi na nivou
pojedinačnih autora nepouzdan i postoje velike razlike u praksi citiranja u različitim
naučnim oblastima, a IF časopisa ne kazuje ništa o citiranosti konkretnog rada (on može
biti citiran mnogo više ili mnogo manje od ostalih u tom časopisu) 35 . Česta primena je
poređenje institucija na osnovu citiranosti njihovih publikacija, ali i to treba razmatrati u
odgovarajućem kontekstu, jer ima mnogo faktora koji utiču na citiranost. Danas se smatra
dobrom praksom da se podaci normalizuju u odnosu na naučnu oblast i to se koristi u
indikatorima kao što su SNIP i SJR.
Glavna ideja citatne analize je da su citati stvarni odraz uticajnosti objavljenih naučnih
rezultata i da će većina značajnih informacija biti nađena u jezgru koje čine visokocitirani
časopisi. Citatni indeksi nisu bili planirani da postanu univerzalno sredstvo za procenu
naučnih rezultata, ali se danas citatna analiza veoma često koristi kao sredstvo za
vrednovanje učinka i merenje uticaja naučnika, institucija, časopisa, regija itd. To vodi do
promena u ponašanju naučnika kada odlučuju gde da objave svoje rezultate pa čak i do
promene izdavačke politike naučnih časopisa. Procenat odbijenih članaka u časopisima sa
visokim impakt faktorom je sada preko 90%, a Thompson Reuters na svom vebsajtu
navodi da je u oko 2000 časopisa objavljeno 85% objavljenih i 95% citiranih članaka.
Broj citata predstavlja zgodno merilo jer nije neophodno uključiti ni autore ni recenzente
u proces prikupljanja podataka - oni su javno dostupni u bazama podataka. Podaci su
proverljivi te zadovoljavaju kriterijum objektivnosti, njihovo prikupljanje i analiza
pretstavljaju mnogo brži i jeftiniji proces nego što bi to bila analiza pojedinačnog
doprinosa nekog autora, grupe ili institucije u svetskim razmerama koju bi pripremali
vodeći svetski eksperti. Ali se ne sme zaboraviti i činjenica da motivi citiranja ili
necitiranja ne moraju uvek biti striktno naučni, kao i da i do 10% citata može biti u
negativnom kontekstu jer se pobijaju rezultati iz rada koji se citira. No za negativne citate
je karakteristično da se pojavljuju odmah nakon objavljivanja rada, a već u narednim
godinama se citiranje tog rada prekida. Važno je i pratiti odnos citata i samocitata, jer
ako je u okviru ukupnih citata broj samocitata mnogo veći od uobičajenih 20%, to
ukazuje na pokušaj manipulacije brojem citata.
Praksa citiranja je veoma različita u različitim naučnim oblastima. Neka istraživanja su
pokazala da jedan citat u matematici „odgovara broju od 15 citata u hemiji, 19 u fizici i
78 u kliničkoj medicini». Pošto je šansa da rad bude citiran u vezi sa brojem publikacija i
47