Elektronski izvori informacija u nauci - Univerzitetska biblioteka ...

Samuel Bradford je 1934. godine primenio drugi pristup 18 . On je sredio časopise kao
osnovne informacione izvore po opadajućoj produktivnosti i svakom dodelio mesto na
rang listi. Utvrdio je da je moguće u svakoj naučnoj oblasti izvršiti rangiranje časopisa
tako da se izdvaja jezgro, koje sadrži većinu članaka iz date oblasti, i zone časopisa sa
opadajućom produktivnošću. Zakon glasi:
NIZ ČASOPISA SREĐENIH PO OPADAJUĆEM BROJU ČLANAKA NA DATU
TEMU MOŽE SE PODELITI NA ZONE SA JEDNAKIM BROJEM ČLANAKA U
SVAKOJ, PRI ČEMU BROJ ČASOPISA U NIZU TIH ZONA ČINI
GEOMETRIJSKU PROGRESIJU SA PARAMETROM q VEĆIM OD JEDINICE,
TJ. ODNOS BROJA ČASOPISA U PRVOJ, DRUGOJ I NAREDNIM ZONAMA
IMA OBLIK: n-1 : n-2 : n-3 = 1 : q : q 2 …, A JEDINICA ODGOVARA BROJU
ČASOPISA U PRVOJ ZONI, ODNOSNO JEZGRU.
Krajem osamdesetih godina dokazano je da su ovi zakoni matematički ekvivalentni 19 i da
pripadaju tipu negausovske raspodele, koja je karakteristična za složene sisteme, u koje
spadaju i društvene pojave 20 . Karakteristično za ovakve raspodele nosioca posmatranih
pojava je da postoji oštra stratifikacija u raspodeli nosilaca posmatrane pojave na mali
broj nosilaca pojave koji čine jezgro najproduktivnijih nosilaca i dugačak rep raspodele
koji čine slabo produktivni nosioci 21 . Takva raspodela se često uprošćeno naziva “pravilo
80: 20” i označava da na primer 80% zahteva za knjigama u biblioteci zadovoljava 20%
bibliotečkog fonda, da 80% posla u svakom preduzeću obavi 20% zaposlenih, da 80%
prihoda ostvaruje 20% stanovništva itd. Ovakav tip raspodela javlja se i kod citata i kod
broja linkova do veb stranica na Internetu.
Bibliometrijski indikatori
Bibliometrijski indikatori su indikatori zasnovani na publikacijama kao osnovnom
proizvodu naučnog rada. Korišćenje indikatora zasnovanih na publikacijama zasniva se
na tri pretpostavke, od kojih u realnoj situaciji ni jedna nije potpuno zadovoljena. To su:
• produkt naučnog istraživanja je dosledno prikazan u publikacijama
• broj citata koji se odnosi na ove publikacije je legitimni indikator njihovog
kvaliteta
• postoje tačni i potpuni podaci o ovim aktivnostima.
Broj publikacija koje je objavio neki naučnik, grupa ili institucija je najjednostavniji
bibliometrijski indikator. Samo brojanje je jednostavno, ali problemi nastaju kada treba
rangirati ove publikacije po kvalitetu. Publikovanje se smatra nezaobilaznim delom
procesa naučnog rada, dugo je korišćeno kao jedan od osnovnih kriterijuma za procenu
naučnog rada, pa je stoga porast broja publikacija delimično rezultat uticaja tzv. sindroma
»Objavljuj ili nestani«. Rezultat toga je i pojava da naučnici rezultate objavljuju u više
manjih radova, umesto u jednom celovitom. Ovakvo ponašanja naučnika u direktnoj je
vezi sa kriterijumom vrednovanja naučnika na osnovu broja objavljenih radova. Pošto je
onima koji sprovode naučnu politiku postalo jasno da umnožavanje broja radova ne vodi
napretku nauke, krenulo se u potragu za novim kriterijumom, koji bi imao više veze sa
kvalitetom a ne sa kvantitetom naučnog rada. Taj kriterijum je pronađen u citiranosti i on
se danas primeljuje na pojedinačne naučnike, naučne institucije, časopise, univerzitete,
43