Elektronski izvori informacija u nauci - Univerzitetska biblioteka ...
Elektronski izvori informacija u nauci - Univerzitetska biblioteka ...
Elektronski izvori informacija u nauci - Univerzitetska biblioteka ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Promene u sistemu komunikacije u <strong>nauci</strong><br />
Koji su to informacioni <strong>izvori</strong> za pronalaženje naučnih<br />
<strong>informacija</strong>?<br />
Do skora je bilo relativno jednostavno sve informacione izvore podeliti na primarne i<br />
sekundarne štampane izvore. Primarni su naučne monografije, časopisi, zbornici sa<br />
kongresa, disertacije, patenti i sl, a sekundarni su bibliografije, enciklopedije, leksikoni,<br />
rečnici i sl. Principijelno svako istraživanje započinjalo je pronalaženjem podataka o<br />
postojećoj naučnoj literaturi na datu temu u sekundarnim <strong>izvori</strong>ma <strong>informacija</strong> i zatim<br />
potragom za primarnim <strong>izvori</strong>ma kako bi se ta literatura pročitala i iz nje izvuklo ono što<br />
je bitno za započeto istraživanje. Pojava elektronskih publikacija nije promenila tu<br />
podelu, samo je pojednostavila pretraživanje i ubrzala proces pronalaženja i nabavke<br />
literature, a pojavile su se i nove mogućnosti pronalaženja <strong>informacija</strong> preko velikog<br />
broja neformalnih kanala za komunikaciju među svetskim istraživačima preko Interneta.<br />
Proces naučne komunikacije ima tri aspekta:<br />
1. Samo izvođenje istraživanja tokom kojeg dolazi do razvoja ideja i odvija se<br />
neformalna komunikacija među naučnicima<br />
2. Priprema i uobličavanja rezultata istraživanja u komunikaciji sa kolegama<br />
3. Krajnji proizvod istraživanja koji se fiksira u nekom medijumu i koji se distribuira<br />
<strong>biblioteka</strong>ma i drugim institucijama ili se postavlja u neki digitalni repozitorij na<br />
svetskoj mreži.<br />
Istorijski posmatrano u prvom milenijumu prenošenje <strong>informacija</strong> je bio prvenstveno<br />
usmeno, u drugom milenijumu bilo je preko pisanog, a kasnije štampanog teksta, a u<br />
trećem milenijumu većina <strong>informacija</strong> prenosi se elektronski. Prva velika revolucija<br />
došla je sa uvođenjem štampe u 15. veku. U 17. veku je prenos znanja ubrzan razvojem<br />
enciklopedija, učenih društava i naučnih i književnih salona koji su doveli u 19. veku do<br />
pojave bibliografija, organizovanja <strong>biblioteka</strong> i javne dostupnosti publikacija. Sva<br />
komunikacija bila je na papiru, a sistem su činili naučnici, izdavači, distributeri i<br />
biblioteke.<br />
Ovaj lanac koji su sačinjavali naučnici, izdavači i biblioteke je bio osnova informacionih<br />
usluga za naučna istraživanja i obrazovanje, a naučna znanja su se prenosila duž lanca. Sa<br />
pojavom računara, Interneta, svetske mreže i komunikacione tehnologije elektronski<br />
časopisi, baze podataka, elektronski sastanci, meiling liste, društvene mreže itd. postali su<br />
veoma značajni i tradicionalni sistem zasnovan na papiru se ubrzano menja. Došlo je do<br />
tzv. informatičke revolucije. Danas svaki autor može biti i sopstveni izdavač preko<br />
Interneta a sistem povezivanja na vebu omogućava nelinearni pristup znanju 2 .<br />
Organizaciona struktura nauke se ubrzano menja pod uticajem razvoja informacionokomunikacione<br />
tehnologije.<br />
Umesto signature – oznake mesta određene publikacije na polici biblioteke, pojavljuje se<br />
nov sistem identifikacije digitalnih objekata na svetskoj mreži – DOI (Digital Object<br />
Identifier). DOI imena se registruju u Internet DOI Organization i povezuju se sa<br />
4
Change language