Elektronski izvori informacija u nauci - Univerzitetska biblioteka ...

Procena vrednosti informacija
Naučne informacije prema savremenom shvatanju nauke nisu relevantne ako nisu odmah
objavljene i tako stavljene na uvid svetskoj naučnoj zajednici, kako bi se mogle proveriti,
proceniti i koristiti za dalja istraživanja. Nekada su glavni komunikacioni kanal u nauci
bile naučne monografije, koje su tokom 20. veka u velikoj meri potisnuli naučni časopisi.
Danas, u doba interneta, naučne časopise počinju da potiskuju neformalni komunikacioni
kanali preko kojih se rezultati istraživanja objavljuju na svetskoj mreži – webu, mada i
naučne monografije i časopisi i dalje imaju svoju ulogu u procesima registrovanja
prvenstva otkriča, kontroli kvaliteta, širenju znanja i njihovom arhiviranju za buduće
generacije.
Primarna uloga naučnih publikacija u bilo kom formatu je prenos i čivanje pouzdanih
rezultata naučnih istraživanja što širem krugu korisnika, ali one imaju veoma značajnu
ulogu i u proceni rezultata rada naučnika. Od ovih procena direktno zavisi položaj
naučnika i njihovo napredovanje u akademskoj sredini. Deo procesa publikovanja je
recenziranje radova i od kvaliteta rada recenzenata zavisi uspešnost procesa kontrole
kvaliteta objavljenih radova. Recenzente biraju izdavači odnosno glavni urednici
publikacija i njihova uloga je da procene da li radovi predloženi izdavaču za objavljivanje
zadovoljavaju unapred zadate kriterijume o originalnosti i kvalitetu teksta i da pomognu
autorima da svoje rezultate predstave na najbolji način. Na taj način su uredništva
kontrolori kvaliteta naučnih rezultata.
Sve do 19. veka izdavači naučnih publikacija su većinom bili naučna društva i institucije.
Tek se polovinom 19. veka pojavljuju prvi komercijalni izdavači naučnih publikacija. Sa
porastom broja naučnika i broja radova koje je trebalo objaviti, naučna društva su taj
posao sve više prepuštala komercijalnim izdavačima. Danas većinu vodećih svetskih
časopisa izdaju komercijalni izdavači i to je postao veliki biznis koji donosi i veliki profit
– prema nekim istraživanjima i preko 40%. Preko polovine tržišta časopisa iz oblasti
prirodnih nauka, medicine i tehnike pokrivaju samo četiri izdavačke kuće – Elsevier,
Springer, Wiley i Taylor and Francis 7 . Udeo komercijalnih časopisa najveći je u
biomedicinskim naukama – preko 80%, a najmanji u društvenim – oko 20%. Veliki
komercijalni izdavači najčešće pokreću nove časopise kada konstatuju da dobijaju mnogo
radova iz neke nove oblasti istraživanja, koja još nema definisan vodeći časopis. 8
Nauka je danas postala veoma složen sistem i veoma skupa delatnost 9 . Vreme kada su
usamljeni pojedinci mogli samostalno da rešavaju naučne probleme je prošlost, danas
svako naučno istraživanje zahteva saradnju i velika materijalna sredstva potrebna za
opremanje laboratorija, biblioteka, plaćanje pristupa do elektronskih izvora informacija
itd. Razlučivanje kvalitetnih rezultata od manje kvalitetnih ili nekvalitetnih, originalnih
od plagijata i sl. postalo je ozbiljan problem a tehnike procene vrednosti informacija
veoma značajne za dalji razvoj nauke.
U ranijem periodu vredovanje publikovanih informacija bilo je pre svega povezano sa
reputacijom izdavača, koji su obezbeđivali kvalitetne recenzente. Uloga izdavača kao
39