Nova sistematizacija: racionalizacija od vrha Predstavqena ... - EMS

Nova sistematizacija: 

racionalizacija od vrha 

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 5 BROJ 37 NOVEMBAR 2009. 

Predstavqena interna 

revizija JP EMS

POSLOVNA POLITIKA 

14. REDOVNA SEDNICA NADZORNOG I UPRAVNOG ODBORA JP EMS 

Usvojena informacija o poslovawu 

O~ekuje se pozitivan finansijski rezultat na kraju godine. 

- Gradi se novi 400-kilovoltni dupli dalekovod Srbija Rumunija, 

pripreme u punom jeku. - Nova DV trasa spona zapadnog 

i isto~nog energetskog bloka 

Nadzorni i Upravni odbor 

odràli su 14. redovne senicekrajem 

oktobra. Nadzorni 

odbor u Beogradu, a Upravni 

dan kasnije u Pogonu prenosa Bor. 

Jovan E}imovi}, izvr{ni direktor 

za EFS poslove informisao 

je ~lanove, kako Nadzornog, tako i 

Upravnog odbora o poslovawa u 

JP Elektromreà Srbije za prvih 

devet meseci ove godine pri ~emu 

je istakao da je poslovawe Preduze}a 

u planiranim okvirima za 

ovu godinu i da je na pribli`nom 

nivou kao i pro{le godine, kao i 

to da se na kraju godine o~ekuje 

pozitivan saldo u ukupnom poslovawu 

Komanije. Naravno, ova godina 

je specifi~na zbog ukupne glo- 

2 

Sednica Upravnog odbora JP EMS u Boru 

balne krize. Smawena je industrijska 

proizvodwa, u okruèwu 

na trì{tu elektri~ne energije 

opala je potra`wa za tim energentom, 

smawene su prekograni~ne 

alokacije i tranzit elektri~ne 

energije, a imamo i nepovoqan 

kurs dinara i evra. Prihodi od 

osnovne delatnosti su na visini 

planiranih, poboq{ana su fakturisawa 

za prenetu energiju privrednim 

dru{tvima za distribuciju 

elektri~ne energije. Pristigle 

su kamate po programu reprogama 

sopstvenih potraìvawa. 

Ukupan prihod porastao je tri posto 

i bi}e realna osnova za izradu 

narednog Plana poslovawa za 

2010. godinu. Ukupni tro{kovi su 

tako|e u okvirima planiranih, 

pri ~emu su maksimalno po{tovane 

preporuke dràvnih institucija. 

Smawena su izdvajawa za reprezentacije, 

sponzorstva, donacije, 

dnevnice. Strogo se primewuje 

zakonska regulativa prilikom 

javnih nabavki, tro{kova 

odràvawa ili investicionih 

sredstava u toku. 

Pored svih problema sa kojima 

je suo~ena ~itava dràva, JP EMS 

sve obaveze prema dràvi izmiruje 

u roku i na vreme, a tako je i 

u procesima deviznog poslovawa. 

Na plan poslovawa na kraju godine 

utica}e i kona~no postignut 

dogovor i potpisani Ugovor sa JP 

EPS PD Jugoistok d.o.o. Ni{ i naplati 

na{ih nepla}enih potraìvawa, 

a koja su se protezala vi{e 

godina unazad. Za o~ekivawe je da 

ostavarena ukupna dobit JP EMS 

bude na nivou pro{logodi{we, 

pod uslovom da u narednih par meseci 

ne bude ve}ih finansijskih 

turbulencija na doma}em i stranom 

finansijskom trì{tu, kao i 

o eventualnim preporukama MMFa. 

Predsednik SEMS Milovan 

Andri} insistirao je na mogu}nosti 

raspodele dela preostale dobiti 

iz pro{le godine za zaposlene, 

kao i to da se u pisanim zahtevima 

i razgovorima sa resornim 

ministarstvima o raspodeli preostale 

ostvarene dobiti nije trebalo 

“vezati“ s jubilarnim nagradama, 

a koje nisu ispla}ene, iako 

su pojedina javna preduze}a, koja 

nisu likvidna za razliku od JP 

EMS, to ve} uradila. U diskusiji 

su u~estvovali Vidoje Jevremovi}, 

predsednik UO, i drMilo{ 

Milankovi}, generalni direktor 

JP EMS. Stav je da Upravni odbor 

i menaxment nemaju ni{ta protiv 

zahteva Sindikata. Traì se najpovoqniji 

trenutak da se to realizuje, 

uz konstataciju da se JP

za prvih devet meseci 

EMS treba pona{ati u skladu sa 

preporukama Vlade Republike 

Srbije, te da svi trebamo podjednako 

podneti teret kriznog perioda. 

Predlog je da se formira tim 

koji }e jo{ jednom o ovim pitawima 

razgovarati sa nadle`nim institucijama. 

Marina Tomovi}, direktor 

Centra za qudske resurse, Milovan 

Andri}, Vidoje Jevremovi} 

i Zoran Gavanski, izvr{ni direktor 

za pravne i poslove qudskih 

resursa, diskutovali su na 

temu prenamene slu`benih stanova 

koji se nalaze uz 110-kilovoltne 

objekte. Re~eno je da je u Preduze}e 

stigla Uredba Vlade Srbije, 

te da se svi poslovi po tom pitawu 

trebaju re{avati u skladu 

sa Uredbom, i pored nastojawa u 

dosada{wim poku{ajima i kona~nog 

definisawa namenskih stanova 

niko od sada{wih korisnika 

ne ostane o{te}en. Naravno i da 

treba voditi voditi ra~una da se 

u narednom periodu izbegnu eventualni 

mogu}i sudski sporovi. 

Deo stanova nije sporan kako je 

istaknuto. Sporni su oni koji se 

nalaze u Beogradu i Ni{u. 

Sandra Petrovi}, zamenik generalnog 

direktora, informisala 

je Upravni odbor o promeni rukovodioca 

i pojedinih ~lanova 

PIU tima za implementaciju EIB 

– C paketa, do kojih je do{lo 

usled primene nove sistematizacije 

i reorganizacije, kako bi se 

delom i mla|i zaposleni ukqu~ili 

u ovaj zna~ajan kreditno-investicioni 

projekat. Dragan Balkoski, 

koordinator za prikqu~ewe 

u Centru za upravqawe, podneo je 

iscrpnu informaciju o studiji izvodqivosti 

za izgradwu novog duplog 

400-kilovoltnog dalekovoda 

izme|u Srbije i Rumunije, kao i 

aktivnostima koje se trebaju sprovesti 

u narednom periodu, a kako 

bi se projekat DV trase TS Pan~e- 

vo 2 do Re{ice realizovao u naredne 

tri godine i samim tim ~inio 

novu interkonektivnu vezu izme|u 

zapadnog i isto~nog energetskog 

bloka. 

Prihva}ena je i informacija o 

i prodaji, otu|ewu o{te}enog starog 

transformatora sa TS Aran- 

|elovac starije generacije snage 

20/20/6,67 MVA, a informaciju je 

podneo Jovan Todori}, direktor 

Pogona prenosa Vaqevo. Tako|e je 

prihva}ena i usvojena informacija 

Qiqe Nikoli}, jednog od rukovodilaca 

slu`be u Sektoru Investicije, 

o prodaji demontirane 

o{te}ene opreme sa energetskih 

transformatora 250, 63 i 60 MVA, 

a nalaze se u fabrici ABS Minel. 

Dalibor Milankovi}, rukovodilac 

Slu`be za pravne poslove 

podneo je op{irnu informaciju 

o isplati naknada za ekspro- 


prisanu nepokretnost (otkup zemqi{ta) 

za jedno stubno mesto na 

prelazu Save u Zasavici, kako bi 

se kona~no realizovao projekat 

110-kilovoltnog dalekovoda TS 

Sremska Mitrovica 2 do Bogati}a 

i kona~no re{io problem u napajawu 

tog dela, a posebno Ma~vanske 

Mitrovice, Bogati}a i [apca. 

Nenad Luci} obrazloìo je vi{e 

ta~aka za rashode i otpise koje su 

i prihva}ene. 

Na kraju sednice dr Milo{ 

Milankovi}, je rekao da je nedavno 

usvojena nova sistematizacija 

radnih mesta u JP EMS. U pojedinim 

delovima do{lo je do smawewa 

pojedinih rukovode}ih mesta, 

formirani su novi organizacioni 

nivoi, a neki od postoje}ih pre- 

{li su u druge nadle`ne slu`be i 

sektore. Smawen je broj direktora. 

Sama sitematizacija treba da 

stupi nasnagu 1. januara idu}e godine. 

O~ekuje se, kako je re~eno, 

ve}a odgovornost i angaòvanost 

svih zaposlenih u svom domenu, 

bez obzira koji se poslovi obavqaju. 

Tako da }e JP EMS ubudu}e 

poslovati po novim savremenim 

principima. 

M. Vukas 

Imenovani izvr{ni direktori 

i savetnici 

Na osnovu Statuta JP EMS i to ~lana 37. generalni direktor 

JP Elektromreà Srbije doneo je Pravilnik o izmeni i dopuni 

Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u 

Preduze}u. 

Prema ~lanu 1. postoje}eg Pravilnika donetog 23.oktobra 2006. 

godine pod brojem 12532, do{lo je do izmene na pojedinim radnim 

mestima u organizacionom delu Poslovodstvo JP EMS. 

Na radno mesto izvr{nog direktora za prenos elektri~ne energije 

postavqen je mr Gojko Dotli}, Milo{ Mladenovi} imenovan 

je na poslove izvr{nog direktora za upravqawe i trì{te, Zoran 

Gavanski obavqa}e poslove izvr{nog direktora za pravne i poslove 

qudskih resursa, Jovan E}imovi} raspore|en je na radno mesto 

izvr{nog direktora za ekonomsko finansijske poslove. Izvr{ni 

direktor za investicije je Vladimir Milankov. 

Na poslove savetnik generalnog direktora za investicije raspore}en 

je Goran Jak{i}, dok }e dr Dragoslav Peri} ubudu}e raditi 

na poslovima savetnika generalnog direktora za razvoj. 

M. V. 

3


Revizija 

zakonska obaveza 

STRANA 7 

POGON PRENOSA KRU[EVAC 

Nov trafo 

na TS Jagodina 4 

STRANA 6 

SAJMOVI ENERGETIKE 

I EKOLOGIJE 

U narednom periodu 

veliki investicioni zahvati 

STRANE 8-9 

PREDSTAVQENA BIOREMEDIJACIJA 

Prezentirana nova tehnologija u prenosu STRANA 11 

SEKTORSKA INTEGRACIJA ZAPADNOG BALKANA U EU 

Srbija na vratima Evrope STRANA 13 

ME\UNARODNA SARADWA 

Srbija i MMF postigli sporazum o kori{}ewu kredita 

STRANA 14 

RE[AVAWE SODIJALNIH POSLEDICA 

OTVARAWA ENERGETSKOG TR@I[TA STRANA 15 


Srbija i Italija potpisuju energetski sporazum STRANA 17 

UNAPRE\EWE STRUKE 

Radojle Radeti} odbranio doktorsku tezu STRANE 18-19 

SINDIKALNE AKTIVNOSTI 

Sportski susret prirpdnih dru{tava i JP EMS STRANE 20-21 

KAKO TO RADE DRUGI 

“Osvetli svoj ìvot” STRANA 23 

izdaje JP EMS 

Beograd, Kneza Milo{a 11 

www.ems.co.yu 

generalni direktor: 

dr Milo{ Milankovi} 

glavni i odgovorni urednik: 

Predrag Batini} 

ure|iva~ki odbor: 

Mr Dragan Balkoski, predsednik 

Mr Radmilo Ivankovi} 

Radomir Ribi} 

Mildan Vuji~i} 


redakcija: 

Miroslav Vukas 

Mildan Vuji~i} 

Aleksandar Opa~i} 

telefon: 

(011) 3243 081 

priprema i {tampa: 

PLANETA PRINT 

predrag.batinic@ems.rs 

CIP – Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

658 (497.11) (085.3) 

EMS: Elektromreà Srbije: list 

Elektromreè Srbije / glavni urednik Predrag 

Batini}. – God. 1, br. 1 (septembar 2005) - 

. - Beograd (Kneza Milo{a 11): JP EMS 

2005 – (Beograd: MST „Gaji}“). - 30 cm 

Mese~no. - Nastavak publikacije 

Elektroistok 

ISSN 1452 - 3817 = EMS. 

Elektromreà Srbije 

COBISS.SR - ID 128361740

: 

 

U JAVNOM PREDUZE]U ELEKTROMRE@A SRBIJE 

Racionalizacija od vrha 

Novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova 

u EMS-u broj direktora smawen - umesto 43 bi}e ih 20 

Ve} u prvom intervjuu za list EMS po nivoima upravqawa, ali i terito- 

dr Milo{ Milankovi}, generijalno jer radi na podru~ju cele Repuralni 

direktor Preduze}a, najablike. Ujedna~avawe procedura ubrzavio 

je modernizaciju kompanije i, imva rad i smawuje tro{kove. Drugo, smapliciralo 

je, neophodnu i izvesnu novu wewe broja organizacionih delova i 

sistematizaciju kojoj je ciq efikasni- rukovode}eg kadra tako|e smawuje troje 

obavqawe poslova. Dr Dragoslav {kove poslovawa. Pojednostavqeno i 

Peri}, savetnik generalnog direkto- smaweno vertikalno organizovawe u 

ra, formirao je tim i u prvom razgovo- toj kompaniji obezbedi}e i brè obaru 

najavio nam da je ideja sistematizavqawe poslova, {to je, dakle, tako|e 

cije {to funkcionalnije kori{}ewe zna~ajna u{teda. 

kadrova i kapaciteta. 

Tre}e, mladi, novozaposleni ka- 

Dakle, u Elektromreì Srbije drovi pro}i }e jedinstvenu obuku i ta- 

usvojen je nov Pravilnik o organizaciko upoznati celo Preduze}e. Shodno 

ji i sistematizaciji poslova. Novim tome, zaduèni za qudske resurse lak- 

Pravilnikom predvi|eno je da se u tom {e }e raspore|ivati mlade kadrove na 

Preduze}u, umesto dosada{wih 43, poslove, koji najvi{e pogoduju wihovim 

broj direktora smawi za vi{e od 50 po- sklonostima, i to je jedan od na~ina 

sto. I broj organizacionih jedinica, podsticawa pokretqivosti zaposle- 

odnosno, delova smawen je za vi{e od nih unutar Preduze}a. 

40 posto. 

Veoma je va`no da je desetomese~ni 

Novim Pravilnikom o organizaciji rad Komisije bio sasvim transparen- 

i sistematizaciji postiù se tri vrlo tan i analiziran u javnim raspravama u 

va`na efekta. Prvo, Elektromreà delovima kompanije. 

Srbije razu|ena je i po delatnostima, i Nov Pravilnik jasno utvr|uje odgo- 

: 

"" 

: 

 

 

: 

 

 

 

 

: 

 

: 

 

: 

"" 

: 

"" 

: 

"" 

10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 

20 20 20 20 20 20 20 20 20 

30 30 30 30 30 30 

40 40 40 40 40 40 

50 50 50 50 50 50 

60 

01 01 01 01 01 01 

02 02 02 02 02 02 

21 21 

22 22 

10 10 31 31 31 31 

20 20 32 32 32 32 

30 30 33 

41 41 41 41 

42 42 42 42 

43 43 43 43 

44 44 44 44 

45 

46 

51 51 51 51 51 

52 52 52 52 52 

53 

61 

62 

, 

, , 

: 

"" 

: 

" " 

: 

"" 

: 

 

 

 

 

 

: 

 

: 

 

: 

 

 

 

 

: 

 

: 

 

 

: 

: 

 


vornost zaposlenih, po~ev{i od izvr- 

{nih direktora. Svi stepeni stru~ne 

spreme uskla|eni su sa Zakonom o visokom 

obrazovawu i s ranijim zakonima, 

a, po{to su uvedeni rangovi radnih mesta 

i poslova, podjednako sloèni poslovi 

jednako }e se vrednovati u svakoj 

organizacionoj jedinici. Uobli~eni 

su mehanizmi koordinacije – saveti, 

kolegijumi i stru~ni timovi, a ciq je 

da omogu}e uspe{no okon~avawe poslova 

koje zajedni~ki obavqa vi{e organizacionih 

jedinica. 

Peto~lana Komisija, na ~ijem je ~elu 

bio dr Dragoslav Peri}, razradila 

je sistem {ifrirawa organizacionih 

jedinica i radnih mesta, ali i metodologiju 

kako bi se postepeno i lak- 

{e pre{lo na novu organizaciju i sistematizaciju. 

I na kraju, ali nikako 

posledwe; uz opravdanu pretpostavku 

da }e nova sistematizacija da bude 

uspe{na, Komisija je EMS-u obezbedila 

zna~ajnu u{tedu. Bilo koji eksterni 

tim traìo bi EMS-u desetine, pa i 

stotine hiqada evra za projekat nove 

sistematizacije. 


: 

- 

: 

 

: 

: 

 

: 

: 

 

10 10 10 10 10 10 10 10 

20 20 20 20 20 20 20 20 

30 30 30 30 30 30 30 30 

40 01 40 01 40 

50 50 

60 

70 

11 11 31 31 11 

12 12 32 12 

13 21 21 

14 22 22 

31 

32 

33 

41 

42 

: 

: 

: 

 

 

5

IZ POGONA I CENTARA 

POGON PRENOSA KRU[EVAC 

Nov trafo na TS Jagodina 4 

Na Trafostanicu Jagodina 4, 

krajem oktobra, dopremqen 

je nov 400-kilovoltni transformator, 

snage 300 MVA, istovetnih 

karekteristika kao i 

transformator koji je nedavno 

stigao na TS Leskovac 2. 

Taj transformator u Jagodini 

ODR@AVAWE I REMONTI U PRVIH 10 MESECI 

Tehni~ka realizacija 99 posto 

Prema podacima iz Sektora 

Tehnika za period od 10 meseci 

u ovoj godini, radovi na 

odràvawu i remontima prenosnih 

objekata JP EMS po svim Pogonima 

prenosa realizovani su sa 

99 posto. 

Primenom programa MS - Project 

2000, do{lo se do slede}ih pokazateqa. 

Planirano je bilo da se radi 

na ukupno 316 dalekovoda na sva 

tri prenosna odnosa i upravo je taj 

plan je u potpunosti realizovan. 

Od radova na 171 transformatoru 

poslovi su zavr{eni na 168 ili 

procentualno 98 odsto. Dakle ukupno 

procentualno posmatrano, dobijamo 

gorwe pomenuti procenat. 

U finansijskom smislu posmatrano 

od ukupno planiranih sredstava 

realizovano je do sada 50,7 

posto. 

M. V. 

6 

je samo uskladi{ten i namena mu 

je da bude tako preko potrebna rezerva 

za ceo prenosni sistem. 

Proizvo|a~ je, ba{ kao i „leskova~kog“, 

tako|e Simens Kon~ar. U 

trenutku kad nam energetski transformatori 

velikih snaga ozbiqno 

nedostaju (a nedostaju ve} goto- 

vo decenijama) i kad su u celoj 

Evropi deficitaran proizvod, 

taj je prava blagodet za Elektromreù 

Srbije. 

Transformator je transportovalo 

preduze}e Bora Ke~i} iz Beograda. 

P. B.

PREDSTAVQENA INTERNA REVIZIJA JP EMS 

Revizija zakonska obaveza 

Po{tuju se me|unrodni propisi. JP EMS lider u dràvi koji 

zvani~no primewuje funkciju Interne revizije. - Ciq 

efikasnije funkcionisawe Kompanije i upravqawe celokupnom 

imovinom 

Sa ciqem da se deo zaposlenih sa 

kojima }e Interna revizija u narednom 

periodu bliè sara|ivati, 

04. novembra odràna je prezentacija 

tog Organizacionog dela Preduze- 

}a. Prezentaciji su prisustvovali zaposleni 

iz svih organizacionih delova 

JP EMS. 

Olivera Radovi}, rukovodilac 

Slu`be Interne revizije u prvom delu 

prezentacije govorila je o zna~aju mestu 

i ulozi Interne revizije koja je obavezna 

da se primewuje u raznim oblastima, 

pa tako i u javnim preduze}ima 

po svim me}unarodnim propisima, ato je jedan od uslova propisanih od strane 

EU sa ciqem da se Srbija jo{ vi{e pribliì 

wenom ~lanstvu. Danas se Interna 

revizija primewuje mahom u stranom 

bankarskom sistemu, koji egzistira 

u dràvi, kao i u osiguravaju}im dru- 

{tvima. Javno preduze}e Elektromre- 

à Srbije je lider u Republici, u kojem 

je Interna revizija zaìvele matra 

2008. godine. Interna finansijska kontrola 

u javnom sektoru je termin i koncept, 

koji je ustanovila Evropska komisija 

da se tranzicionim zemqama omogu}i 

lak{e razumevawe i primena razvijenih 

efekata interne kontrole. Zato 

je u Srbiji postavqen zakonski 

osnov za primenu Interne revizije, koji 

se temeqi na Zakonu o buxetskom sistemu, 

Pravilniku o zajedni~kim kriterijumima 

i standardima za uspostavqawe 

i funkcionisawe sistema finansijskog 

upravqawa i kontrole u javnom 

sektoru, za tim Pravilnikom o zajedni~kim 

kriterijumima za organizovawe 

i standardima i metodolo{kim 

upustvima za postupawe interne revizije 

u javnom sektoru, samim tim tu je i 

Strategija razvoja interne revizije finansijske 

kontrole u javnom sektoru u 

Republici Srbiji. 

Iz tog proizilaze i ~inioci sistema 

Interne finansijske kontrole u javnom 

saktoru; finansisko upravqawe i 

kontrola, Interna revizija i Centralna 

jedinica za harmonizaciju koja se nalazi 

pri Ministarstvu finansija. U 

tom okviru su i obaveze , uloga i odgovornosti, 

kako rukovodioca, tako i internih 

revizora. 

U JP EMS Interna revizija je zaìvela, 

kako je re~eno u martu pro{le godine. 

Sistemtizovana je tako da je di- 

rektno odgovorna Generalnom direktoru 

i ima savetodavnu ulogu. Pored rukovodioca, 

~ine je jo{ troje zaposlenih, a 

planirano je da se pro{iri sa jo{ nekolicinom 

zapslenih iz Preduze}a u prvom 

redu elektro inèwerima, po{to 

pored finansijske kontrole prva u Srbij 

obavqa i tehni~ku reviziju. UJP 

EMS Interna revizija obavqa se u 

skladu sa Me}unarodnim standardima 

i propisima po kojima je ure|ena interna 

revizija u Republici Srbiji. Rad se 

temeqi na Poveqi interne revizije 

verifikovane od strane generalnog direktora 

i rukovodioca slu`be. 

Iz Poveqe proizilazi jo{ jedno telo 

neophodno za uspe{no funkcionisawe 

- Revizorski odbor, na ~ijem vrhu se 

nalazi zamenik generalnog direktora 

sa rukovode}im timom. U Preduze}u Interna 

revizija do sada je obavila dve 

ogledne revizije u 2008. godine i to 

Slu`bi za javne nabavke, i Sektoru 

Tehnika obi{li sve pogone prenosa. 

Tom prilikom ukazali su na pojedine 

nedoslednosti, dali preporuke, upustva, 

savete i smernice da se nelogi~nosti 

u pojedinim poslovnim procesima 

koriguju sa ciqem {to efikasnijeg 

funkcionisawa JP EMS. 

U 2009. godini, zavr{ili su reviziju 

Internog finansijskog izve{tavawa, 

Sistema investicionih nabavki JP 

EMS, kao i reviziju magacinskog poslovawa. 

Trenutno se radi revizija Sistema 

odràvawa dalekovoda u JP EMS – 

Tehni~ka revizija. Posebno je istaknu- 


to da je Pogon prenosa Beograd prvi ispo{tovao 

preporuke i u saradwi sa 

Slu`bom i uradio novi Pravilnik o 

upravqawu demontiranom opremom i 

otpadnim materijama sa ciqem za{tite 

ìvotne sredine, ~iji bi primer trebali 

sledeti i ostali pogoni. Do kraja 

godine planira na je i revizija Sistema 

osigurawa imovine i lica. Istaknuto je 

i to da je jedna od uloga Revizije, efikasnije, 

savremenije upravqawe celokupnom 

imovinom u ~ijem procesu u~estvuju 

svi zaposleni, naravno svaki u 

svom domenu delokruga rada.Dakle, Interna 

revizija daje preporuke, smernice, 

predloge, pravi izve{taje,... i ostaje 

otvorena za sve zaposlene, a posebno 

za rukovodni nivo, da sa svojim ideja- 

ma, predlozima, smernicam omogu}e 

{to boqe funkcionisawe JP EMS. Podaci 

do kojih se do|e u procesu revizije 

po{tuju}i Kodeks, norme, rokove, kontrolu, 

uslove rada... smatraju se tajnim 

podacima i uprtavo zbog tog je termin 

Interna, za razliku od Eksterne revizije, 

koja iz zakonskog okruèwa ima 

pravo uvida u poslovawe Kompanije. 

Do sada je Slu`ba interne revizije 

nai{la veoma veliko razumevawe i izuzetnu 

saradwu sa zaposlenima, atose 

o~ekuje i u budu}e. 


direktora JP EMS i predsednik 

Revizorskog odbora, istakla je da se 

Slu`ba dosada pokazala izuzetno dobro 

i kvalitetno u procesu rada i izve- 

{tavawa Menaxmenta JP EMS i kao takva 

prosledila niz zna~ajnih i kvalitetnih 

informacija vema bitnih za sveukupno 

funkcionisanje Javnog preduze- 

}a Elektromreà Srbije. {to }e ~initi 

i u budu}im poslovnim aktivnostima. 

M. Vukas 

7

DULI] I MRAKI] OTVORILI ME\UNARODNI SAJAM 

U narednom periodu veliki investicioni zahvati 

Ciq je stvoriti zdravu i ~istu ìvotnu sredinu 

O liver 

Duli}, ministar za ekologiju 

i prostorno planirawe, 

i Du{an Mraki}, dràvni sekretar 

u Ministarstvu rudarstva i 

energetike, otvorili su ovogodi{wi 

Peti me|unarodni sajam za{tite ìvotne 

sredine i energetike, koji se 

nedavno odrào u Beogradu. 

Tom prilikom istaknuto je, da 

ispred celokupne privrede bez ob- 

8 

Udruèwe ekonomskih propagandista 

Srbije, dodelilo 

je Javnom Preduze}u Elektromreà 

Srbije, Diplomu za 

uspe{an promotivni nastup na 

ovogodi{wem Me|unarodnom sajmu 

elektri~ne energije, rudarstava, 

gasa i nafte, obnovqivih 

izvora energije i energetske 

efikasnosti, koji se odrào od 

14. do 16. oktobra u Beogradu. 

Dobijeno priznawe, JP EMS 

podelio je sa JP Srbijagasom, odnosno 

podelili su prva dva mesta, 

dok je tre|e pripalo kompaniji 

ABB.d. o.o. 

Posebne nagrade, Grand pri sa 

diplomom i statuetom, dobili su 

JP NIS i JP EPS. 

M. V. 

zira na globalnu krizu, u narednom 

periodu stoje veoma zahtevni investicioni 

zahvati, a posebno u energetskom 

sektoru gde }e graditi novi 

proizvodni i prenosni kapaciteti, 

kada je re~ o elektri~noj energiji, 

nafti a posebno gasu. Pre svega misli 

se na revitalizaciju HE \erdap 

1, izgradwa Kolubare B, nove Toplane 

energane u Novom Sadu, iz- 

gradwa Ju`nog toka gasovoda kroz 

Srbiju, pro{irewe kapaciteta za 

skladi{te gasa Banatski Dvor, kao 

i druge investicije. Investitori, 

prilikom realizacije investicionih 

projekata, trebaju da {to vi{e 

uposle doma}e kompanije. 

Naravno, da u tim slu~ajevima, 

kao i uslu~ajevima eksploatacije 

sada{wih proizvodnih energetskih 

kapaciteta trebaju se strogo 

pridràvati propisi me|unarodnih 

standarda,a posebno za{tite 

ìvotne sredine, jer je to od jedan 

od zahteva prikqu~ewu evropskoj 

uniji. Za sada je Srbija u tom pravcu 

u~inila mnogo primer je izgradwa 

fabrike za reciklaù u Uìcu, 

zatim plansko uklawawe divqih 

deponija u okolini ve}ih urbanih 

centara. Ciq je stvoriti ~istu 

zdravu ìvotnu sredinu, zatim proizvesti 

zelenu energiju(obnovqivi 

izvori) i pokrenuti postupke primene 

nove tkz. zelene ekonomije. U 

narednom periodu se o~ekuje jo{ 

sna`niji poduhvati u ovim oblastima, 

kada je re~ o prikqu~ewu Srbije 

EU, re~eno je na sve~anom otvarawu 

ovogodi{we sajamske manifestacije. 

M. Vukas 

UDRU@EWE EKONOMSKIH PROPAGANDISTA SRBIJE 

EMS-u Diploma za uspe{an sajamski nastup

NA SAJMU ODR@ANE DVE PREZENTACIJE 

Predstavqeni svi realizovani projekti 

Akcenat na projektima koji su u toku ili koji }e se tek realizovati 

u narednom periodu 

Dr Milo{ Milankovi}, generalni direktor JP EMS: Sajam pogodan za 

rekapitulaciju u~iwenog i najavu planova 

Drugog dana, Me|unarodnog sajma 

elektri~ne energije, rudarstva, 

gasa i nafte, obnovqivih 

izvora energije i energetske 

efikasnosti, koji je organizovan 

peti put po redu, u periodu od 

14. do 16. oktobra, mr Dragan Balkoski 

i Rajko Gveri}, na {tandu 

JP EMS ispred Preduze}a odrà- 

Dragan Balkoski 

li su dve veoma uspe{ne i pose}ene 

prezentacije. 

Nakon pozdravnog govora dr 

Milo{a Milankovi}a, generalnog 

direktora JP EMS, Dragan 

Balkoski, govorio je na temu Razvoja 

prenosne mreè, trenutnom 

stawu, narednom srednjro~nom 

planu razvoja izazovima i dilemama. 

Tom prilikom istaknuto je, da 

se sve aktivnosti na tom poqu 

sprovode u strogu primenu zakonske 

regulative i propisa, kako doma}e, 

tako i me|unarodne, u ciqu 

unapre|ewa i usavr{avawa prenosne 

mreè, sa ciqem da JP EMS 

postane vode}i centar u ovom delu 

jugoisti~ne Evrope. Pomenuti su 

objekti na kojima je ra|eno od 

2005. godine, na ovama, na kojima 

se trenutno radi, kao i oni novi, 

na kojima }e se raditi u narednom 

periodu. To se posebno odnosi na 

pro{irenu TS Sremsku Mitrovicu 

2, dalekovod S. Mitrovica Ugqevik, 

DV trasu Subotica Sombor, 

novu TS Sombor2,TS Jagodina 4, 

DV Sremska Mitrovica Bogati}. 

Posbno su istaknute veze, sa prenosnim 

sistemima u okruèwu na 

sva tri prenosna, odnosa me|ugrani~nim 

alokacijama, izgradwi novih 

dalekovada i trafostanica. 

(DV Ni{ makedonska granica, budu- 

}a nova DV trasa Pan~evo Re{ica 

u Rumuniji, TS Beograd 20, TS Bistrica, 

DV veze sa federacijom 

BiH i okrèwem...). Re~eno je i to, 

da se JP EMS ozbiqno priprema 

za “skora{we” prikqu~ewe proizvodnih 

kapaciteta elektri~ne 

energije iz obnovqivih izvora na 

prenosnu mreù( vetro generatora) 

i to na podru~iju Ju`nog Banata. 

Planirano je poboq{awe naponskih 

prilika u zapadnom i centralnom 

delu Srbije i to na sva 

tri prenosna odnosa. 

Rajko Gveri}, govorio je na temu 

aktuelnih projekata i projekata 

~ija realizacija po~iwe u narednom 

periodu. Pomenuti su gotovo 

svi objekti, koji su do sada zavr- 

{eni, rekonstruisani ( TS Beograd 

8, TS Novi Sad 2, TS Beograd 17...) 

bilo da je re~ o sopstvenim investicionim 

ulagawima ili srdstvima 

EBRD i EIB. Samim tim prezentirani 

i gotovo svi projekti projekti, 

koji }e se realizati u narednom 

periodu, kada je re~ opostoje- 

}im ili novim objektima za prenos 

Rajko Gveri} 

elektri~ne energije, koji }e u}i u 

fazu bilo rekonstrukcije rekonstrukcije, 

pro{irewa ili izgradwe. 

M. Vukas 

9

NA SAJMU PREDSTAVQENA BIOREMEDIJACIJA 

Nova savremena metoda sanacije zaga|ewa 

Primewuje se na licu mesta. Metoda se satoji u primeni biomikro 

organizama na samom izvoru zaga|ewa 

Predstavnici Hemijskog fakulteta 

Univerziteta u Beogradu 

i Instituta za hemiju 

tehnologiju i metalurgiju prof. 

dr Miroslav M. Vrvi} i mr Vladimir 

P. Be{koski ispred Centra 

za remedijaciju, na nedavno 

odrànom Me|unarodnom sajmu 

ekologije i energetike odràli 

su prezentaciju na temu prerade 

otpada i {tetnih materija. 

Istaknuto je, da kod nas postoji 

savremena labaratorija za preradu 

i reciklaù otpadnih materija 

u kojoj se primewuju ekolo{ki 

standardi, koji su propisani od 

strane evropske unije, a sama labaratorija 

radi uz saglasnost 

Akreditacionog tela Srbije. Pored 

pomenute labalatorije, kod 

nas je formirano i nekoliko 

uslovno re~eno privatnih labaratorija. 

U labaratorijama se vr{e ispitivawa 

vode, vazduha, zemqi- 

{ta, kao i delovawe reangenasa 

na uzro~nike zaga|ewa ìvotne 

10 

Bioreagensi za obnovu ìvotne sredine 

sredine. Samim tim re~eno je, 

da je formirano jedno preduze}e 

za preradu otpadnih materija, a 

ve} se pojavquju i drugi posbno 

iz privatnog sektora koji su zainteresovani 

za ovu delatnost. 

Poseban akcenat tokom prezentacije 

stavqen je na bioremedijaciju. 

To je novi tehnolo- 

{ki postupak koji se primewuje. 

Postupak se zasniva na upotrebi 

bioreagenasa na uzro~nike 

zaga|ewa. Sprovodi se na samoj 

lokaciji one~i{}ewa, gde mikro 

organizmi deluju na uzro~nika. 

Postupkom se smawuju tro{kovi, 

nema {tetnikh produkata po ìvotnu 

sredinu i posle postupka 

dobija se ponovo o~i{}ena sredina. 

Postupak se primewuje u 

vi{e zapadnih visoko razvijenih 

zemaqa. 

O~ekuje se i da kod na s u skorije 

vreme zaìvi u pravom smislu 

re~i, te da se ubudu}e primewuje 

kao op{te prihva}ena metoda 

u oblasti reciklovawa otpada 

i otklawawu {tetnih posledica 

kada su zaga|ewa okoline u pitawu. 

M. Vukas 

NA TS BOR 2 

Remedijacija zaga|enog zemqi{ta 

Predstavnici Poslovodstva JP Elektromreà Srbije, izvo|a~a 

radova i inspektor Inspekcije za za{titu ìvotne sredine 

Bor obi{li su 28. oktobra Trafostanicu Bor 2 (400/110 kV) na 

kojoj se obavqa remedijacija kontaminiranog tla. Bioremedijacija je 

metod dekontaminacije ìvotne sredine bioreagensima. 

Zemqi{te je zaga|eno pre ~etiri godine zbog poàra na 400-kilovoltnom 

transformatoru. Tada je, usled neispravnog ventila uqne 

jame, iscurila mawa koli~ina – 1,5 tona, transformatorskog mineralnog 

uqa i kontaminirala 300 kubnih metara zemqi{ta, {to je i 

zvani~no izloèno u „Elaboratu o utvr|ivawu nivoa zaga|enosti 

tla i veli~ine kontaminiranog prostora oko TS Bor 2 u Boru“. 

Kontaminirano zemqi{te je iskopano, izolovano nepropusnim 

barijerama ({to je spre~ilo oticawe uqa) i u saradwi s „Brem grupom“ 

iz Beograda prevezeno u Dobanovce na bioremedijaciju. 

Preostaje da se obezbedi mi{qewe Instituta za ratarstvo i povrtarstvo 

iz Novog Sada da zemqi{te vi{e nije zaga|eno i da se 

vrati odakle je i iskopano. 

P. B.

PREZENTACIJA 3M KOMPANIJE U JP EMS 

Prezentirana nova tehnologija u prenosu 

Novi provodnici sa specifi~nim jezgrima. - Postiù se 

u{tede, ali je nova tehnologija za sada skupqa od klasi~ne 

Ameri~ka firma 3M 22.oktobra, 

odràla je zvani~nu 

prezentaciju u JP EMS i 

tom prilikom predstavila novu 

tehnologiju primene visoko provodnih 

kablova u prenosu elektri~ne 

energije. Novi kablovi 

razlikuju se od klasi~nih kablovskih 

provodnika po tom, {to 

im se u satavu jezgra nalazi kerami~ko 

alumooksidna smesa, a 

za spoqni omota~ koriste se 

standardne visoko provodne materije. 

Do sada ova nova tehnologija, 

kako su reklu predstavnici kompanije 

3M koristi na pojedinim 

trasama pod razli~itim uslovima, 

i to pre svega u Kini, Brazilu, 

Americi, Kanadi. Ispitivawa 

su pokazala, da se nova tehnologija 

manifestuje uspe{nije 

od klasi~ne i to: na velikim dalekovodnim 

rasponima, prelazi- 

ma reka i ve}im udarima vetra, 

zatim prilikom temperaturnog 

kolebawa, te da se wenom ugradwe 

postiù finansijske u{tede. 

Me|utim, re~eno je i to da je i 

skupqa od standardne tehnologije. 

To su bila i neka od kqu~nih 

pitawa predstavnika Preduze}a, 

koji su bili prisutni. Ponu|eno 

je da za na{e potrebe 

obave testirawe pojedinih delova 

dalekovoda ili delova pojedinih 

trasa, a za koje se opredeli 

Preduze}e. 

Kompanija 3M osnovana je 

1902. godine. Ima ogranke u 60 

zemaqa, a prisutna je sa svojim 

predstavnicima u pribli`no 

200 dràva sa razli~itom lepezom 

projekata i proizvoda. Kod 

nas je prisutna od 1996. godine. 

Zapo{qava 78 hiqada qudi, od 

toga sedam hiqada nau~nika, a 

na godi{wem nivou plasira 500 

novih projekata sa 50 hiqada novih 

raznorodnih proizvoda, tako 

da je u pro{loj godini prihodovala 

sa 25 miliona i 300 hiqada 

dolara. Wenoj prezentaciji prisustvovali 

zaposleni iz Direkcije 

za prenos elektri~ne energije, 

Sektora Investicije i Tehnika, 

pogona, Projektovawa kao i 

dr Milo{ Milankovi}, generalni 

direktor, i zamenik generalnog 

direktora Sandra Petrovi}. 

M. Vukas 

11

EKOLOGIJA 

U DVORI[TU BEOGRADSKE OSNOVNE [KOLE QUBA NENADOVI] 

Obeleèn Svetski dan akcije za klimu 

Usklopu Svetskog dana akcije za 

klimu, u dvori{tu beogradske 

osnovne {kole ''Quba Nenadovi}'' 

posa|ena su 24 stabla sa ciqem 

da se cela planeta pokrene i ujedini 

u misiji re{avawa klimatske 

krize. Zajedno sa celim svetom èlimo 

da podsetimo svetske lidere 

pred samit u Kopenhagenu da je potrebno 

nivo ugqen-dioksida smawiti 

na 350 milionitih delova, rekao 

je predsednik Skup{tine Fonda 

''Ecotopia'' Sr|a Popovi}. 

- Slika iz ove {kole i iz drugih 

gradova u Srbiji zajedno sa slikama 

iz celog sveta na}i }e se ispred sedi{ta 

UN u ponedeqak, - rekao je 

Popovi} i istakao da se akcija ''350'' 

de{ava paralelno u 182 zemqe. 

Sanitarna voda u 

zrewaninskoj Op- 

{toj bolnici "Dr 

\or|e Jovanovi}" krajem 

oktobra po~ela je da 

se zagreva solarnom 

12 

Prema wegovim re~ima, ovo je prilika 

da svet vidi jedno lepo lice 

Beograda, lice koje je tako|e zabrinuto 

za opstanak planete. 

- Namera je da pokrenemo mesec 

borbe za ìvotnu sredinu kroz akcije 

Fonda 'Ecotopia' koji }e trajati do 

decembra i zato planiramo zajedni~ke 

akcije sa na{im velikim kompanijama, 

- dodao je Popovi}. - Svako 

od nas, od institucije do pojedinca 

trebalo bi da u~ini ono {to moè 

kako bi smo sa~uvali planetu jer 

nam je ostalo samo nekoliko godina 

da smawimo emisiju ugqen-dioksida, 

- rekao je sekretar za za{titu 

ìvotne sredine Beograda Goran 

Trivan. - Kada smo po~eli neumereno 

da uni{tavamo {ume to je bio tre- 

energijom, zahvaquju}i 

sistemu od 200 solarnih 

kolektora povr{ine 400 

m 2 . . To je najve}i sistem 

te vrste u Srbiji i poklon 

je Vlade Slova~ke. 

Zrewaninska bolnica 

prva je zdravstvena 

ustanova u na{oj zemqi 

koja }e, koristi}i toplotu 

sunca, tro{kove 

za energente da smawi 

25 posto. Godi{wa 

u{teda trebalo bi da 

bude 268.000 kilovat~asova, 

a godi{we u atmosferu 

ne}e odlaziti 

67 tona ugqen-dioksida, 

{to bi se doga|alo da se 

koriste nafte ili gas. 

Procewuje se da }e zagrevawe 

vode solarnom 

energijom biti mogu}e sedam 

do devet meseci godi{we, 

a dogrevawe tri 

do pet meseci. Trebalo 

bi da ostvarene u{tede 

za ~etiri godine opravdaju 

investiciju u solarne 

instalacije. 

Vlada Slova~ke odobrila 

je ukupno 288 hiqada 

evra za dva projekta 

te vrste u Zrewaninu. 

Osim bolni~kih 

200 kolektora, toplu sanitarnu 

vodu ima}e i 

Dom u~enika, zahvaquju- 

}i sistemu od 72 solarna 

kolektora. Sve to je 

deo plana razvoja kori- 

{}ewa obnovqivih iz- 

nutak kada smo po~eli da gubimo balans 

u atmosferi i trenutak kada je 

klima po~ela da se mewa - , istakao 

je Trivan i ocenio da je sa|ewe drve- 

}a pravi na~in da ne{to u~inimo za 

na{u planetu. Prema wegovim re~ima, 

Beograd ve} godinama sprovodi 

~itav niz programa, po~ev{i od monitoringa 

do konkretnih akcija kada 

je u pitawu za{tita ìvotne sredine. 

- Slede}e godine nas o~ekuju veliki 

projekti sa ciqem re{avawa 

kqu~nih pitawa kao {to su aerozaga|ewe, 

deponija u Vin~i i pitawe 

za{tite voda, - dodao je Trivan. 

Osim Fonda ''Ecotopia'' i Gradskog 

sekretarijata za za{titu ìvotne 

sredine, akciju je pomogla i ambasada 

Kanade u Beogradu. 

U ZREWANINSKOJ BOLNICI POSTAVQEN NAJVE]I SISTEM SOLARNIH KOLEKTORA U SRBIJI 

Tro{kovi za energente mawi za ~etvrtinu 

vora energije pod nazivom 

"Solarna energija 

za Vojvodinu", koji sprovode 

vlada Slova~ke i 

Pokrajinski sekretarijat 

za energetiku i mineralne 

sirovine, uz podr{ku 

Ministarstva za 

zdravstvo i Ministarstva 

obrazovawa Republike. 

P. B.

SEKTORSKA INTEGRACIJA ZAPADNOG BALKANA U EU 

Srbija na vratima EU 

Usklopu konferencije 

“Sektorska integracija 

Zapadnog 

Balkana u EU” na panelu, 

koji je bio posve}en trgovini 

u CEFTA regionu, 

dràvna sekretarka u 

Ministarstvu ekonomije 

i regionalnog razvoja 

Vesna Arsi} naglasila 

je da je Srbija pro{le godine 

u trgovinskoj razmeni 

sa zemqama CEFTA 

ostvarila suficit od 

oko dve milijarde evra, 

od toga 1,4 milijarde u 

oblasti industrijskih 

prozivoda i oko 600 miliona 

evra u razmeni poqoprivrednihproizvoda. 

Na{a zemqa je u 2008. 

godini sa tim zemqama 

ostvarila izvoz od 3,8 

milijardi evra, a uvoz 

od oko 1,8 milijardi 

evra. Najvi{a trgovinska 

razmena ostvarena je 

sa BiH od oko 900 miliona 

evra i sa Crnom Gorom 

u iznosu od oko 885 

miliona evra, istakla je 

Arsi}. Ona je napomenula 

da }e Srbija slede}e 

godine predsedavati organima 

CEFTE ida}etada 

wen prioritet biti 

otvarawe u Srbiji trì- 

{ta usluga i javnih nabavki, 

investirawe i 

uskla|ivawe konkurencije 

i trgovinske liberalizacije. 

O trgovinskoj razmeni 

sa zemqama CEFTA govorio 

je i Goran Nikoli}, 

iz Instituta za 

evropske studije. On je 

ocenio da }e Srbija ove 

godine, i pored sna`nog 

pada trgovinske razmene 

sa ovim dràvama, 

ostvariti suficit od 

oko milijardu dolara. 

Srbija je svojim energetskim potencijalima 

i saradwom sa CEFTA regionom najvi{e pribliàva 

evropskoj zajednici 

Izvoz Srbije u zemqe 

CEFTA u 2009. godini dosti}i 

}e oko 1,8 milijardi 

evra, a uvoz oko 0,8 

milijardi evra, rekao je 

Nikoli}. Po wegovim re- 

~ima, potpisivawe CEF- 

TA sporazuma predstavqa 

poku{aj da se podigne 

nivo BDP, odnosno 

ìvotnog standard u 

ovom delu Balkana. 

Direktor Biroa za 

regionalnu saradwu 

PKS Milivoje Mileti} 

je rekao da podru~je 

CEFTA obuhvata male 

privrede koje karakteri{e 

nedovoqna konkurentnost 

i mali obim trgovinske 

razmene. On je 

ocenio da bi trebalo uspostavqati 

regionalnu 

ekonomiju, koja se sporo 

stvara. Kao trgovinske 

barijere u Regionu, Mileti} 

je naveo komplikovanu 

administraciju i 

neprimewivawe me|unarodnih 

standarda i tehni~ke 

regulative. 

Na drugom panelu posve}enom 

energetici dr 

Nikola Rajakovi}, dr- 

àvni sekretar Ministarstva 

rudarstva i 

energetike, naglasio je 

da je Srbija svojim energetskim 

potencijalima 

najvi{e i najuspe{nije 

integrisana u evropske 

procese. Evropi }e nedostajati 

preko 15.000 megavata 

u skorijoj budu}nosti, 

a Srbija ima potencijale 

za polovinu te 

proizvodwe, ocenio je 

Rajakovi}. Potrebno je 


da privu~emo investitore 

i otvorimo trìte 

energetike ~ime }e se 

sniziti cene energenata. 

Aleksandar Kova~evi}, 

ekspert u oblasti 

energetske efikasnosti 

i obnovqive energije, 

upozorio je da je energija 

kod nas skupa, naro~ito 

kada je re~ o drvetu i 

ugqu. On je dodao da je 

Beograd energetsko ~vori{te 

Balkana i ukazao 

na neophodnost tehnolo- 

{kog osavremewavawa u 

~itavoj energetskoj 

oblasti. Ditmar Dirmoser, 

odgovorni urednik 

Me|unardne politike i 

dru{tva FES iz Berlina, 

upozorio je na sve ve- 

}e klimatske promene 

zbog neodgovornog pona- 

{awa industrije zbog ispu{tawa 

gasova i zagrevawa 

atmosfere. 

- O~ekujemo da }e 

Transportni sporazum, 

izme|u zemaqa Zapadnog 

Balkana i Evropske komisije, 

biti potpisan 

2010, potom su potrebne 

oko dve godine za wegovu 

ratifikaciju u parlamentima 

zemaqa potpisnica, 

pa bi wegova primena mogla 

da po~ne 2012. godine, 

- rekao je Dejan Lasica, 

pomo}nik ministra za infrastrukturu, 

~ijim izlagawem 

je po~eo tre}i panel 

konferencije, posve- 

}en transportu u regionu. 

Ciq Sporazuma je da se 

transportno trì{te 

unificira i otvori. Kako 

ni Srbija ni druge zemqe 

potpisnice nisu dovoqno 

spremne za potpuno otvarawe 

trì{ta, ono }e se 

vr{iti postupno. 

Priredio: P.B. 

13


Vlada Srbije je objavila da je 

s Me|unarodnim monetarnim 

fondom (MMF) postigla sporazum 

o uslovima daqweg kori- 

{}ewa kreditnog "stend baj" aran- 

`mana. 

- Postigli smo Sporazum o reviziji 

aran`mana. Dogovorili smo se o 

produèwu zamrzavawa plata u javnom 

sektoru i penzija u 2010, po~etku 

reforme penzijskog sistema i 

obezbe|ewu kredibiliteta fiskalne 

politike - izjavila je srpska mi- 

14 

Srbija i MMF postigli sporazum o kori{}ewu kredita 

Zajedni~ki projekat vlada 

Srbije i Japana, vredan 

milion dolara, koji 

}e doprineti boqem kor{}ewu 

energije u Srbiji, predstavqen 

je u Beogradu. 

Ministar rudarstva i 

energetike Petar [kundri} 

kazao je prilikom predstavqawa 

projekta da }e studija 

za primenu sistema energetskog 

menaxmenta u Srbiji 

pove}ati energetsku efikasnost 

i obezbediti racionalnu 

upotrebu energije. 

- Zbog stalnog rasta cena 

energenata na svetskom tr- 

ì{tu i problema globalnog 

nistarka finansija Diana Dragutinovi}. 

Na zajedni~koj konferenciji za 

novinare Vlade Srbije i MMF-a, 

ona je rekla da je dogovreno da ukupni 

deficit dràve Srbije u 2010. 

bude 130 milijardi dinara, odnosno 

~etiri odsto bruto doma}eg proizvoda 

(BDP), od ~ega }e deficit republi~kog 

buxeta biti 105 milijardi 

dinara. 

Zvan~ni razgovori Srbije i MMF 

o drugoj i tre}oj reviziji kreditnog 

Saradwa u regionu 

"ima izuzetan politi~ki 

i ekonomski 

zna~aj za Srbiju", ocenio 

je ministar ekonomije 

Vlade Srbije Mla|an 

Dinki}, u~estvuju}i krajem 

oktobra na ministarskoj 

konferenciji komiteta 

CEFTA u Podgorici. 

Dinki} je naveo da je 

Srbija za osam meseci 

zagrevawa, Srbija je uvidela 

zna~aj pove}awa energetske 

efikasnosti i racionalne 

upotrebe energije, - istakao 

je [kundri}. 

Kako je rekao, to bi trebalo 

da doprinese i sigurno 

snabdevawe energijom, pove- 

}awe konkurentnosti srpske 

privrede i standarda gra|ana 

kao i smawewe uticaja 

energetskog sektora na ìvotnu 

sredinu. 

Strate{kim dokumentima 

Srbije, istakao je, prepoznata 

je potreba uvo|ewa gazdovawa 

energijom u sektorima 

potro{we energije, pre 

ove godine u trgovini 

sa ~lanicama CEFTA 

izvezla robu vrednu 

1,2 milijardi evra, a 

uvezla za 500 miliona 

evra i time ostvarila 

suficit od 700 miliona 

evra. 

- Do kraja godine moè 

da se o~ekuje da suficit 

prema{i milijardu evra, 

- kazao je Dinki}. 

svega za velike potro{a~e 

energije, kao jedna od prioritetnih 

mera za pove}awe 

energetske efikasnosti. 

- S obzirom na veliko iskustvo 

Japana u toj oblasti, 

mi smo od Vlade Japana zatraìli 

pomo} za sprovo|ewe 

studije za primenu sistema 

energetskog menaxmenta, - 

naglasio je on. 

Rukovodilac projekta Tecuja 

Maekava kazao je da projekat 

treba da predstavi {ematski 

prikaz upravqawa 

energijom u Srbiji, napravi 

akcioni plan za wegovu realizaciju, 

prikaè energet- 

"stend baj" aran`mna od dve milijarde 

dolara po~eli su u ponedeqak, 

26. oktobra. Srbija je do sada 

povukla prvu ratu od oko 788 mil 

EUR. 

Odbor direktora MMF-a je 15. 

maja za oko sedam puta pove}ao 

"stend baj" aran`man Srbiji koji je 

odobrio u januaru 2009. godine. S 

Misijom MMF-a je, kako je ranije objavqeno, 

dogovoreno da trajawe 

aran`mana bude produèno za {est 

meseci, do oktobra 2011. godine. 

IZVOZ SRBIJE U ZEMQE CEFTA 

Do kraja godine mogu}a milijarda evra suficita 

- izjavio na ministarskoj konferenciji komiteta 

CEFTA u Podgorici srpski ministar 

ekonomije Mla|an Dinki} 

On je dodao da je interes 

Srbije da u slede- 

}oj godini, kada preuzima 

predsedavawe komitetom 

CEFTA, "nastavi 

razgovore o liberalizaciji 

usluga, poboq{awu 

uslova za investirawe 

i ve}u integraciju kompanija 

u regionu". 

Srbija je u 2009. godini 

36 posto izvoza plasirala 

na trì{te zemaqa 

CEFTA a 54 posto 

u zemqe EU. 

P. B. 

PROJEKAT VLADA JAPANA I SRBIJE 

Milion dolara za energetsku efikasnost u Srbiji 

sko upravqawe u objektima u 

zemqi kao i da obezbedi 

obuku energetskih menaxera. 

Zavr{etak projekta planiran 

je za kraj 2010. godine. 

Finasira ga Japanska agencija 

za me|unarodnu saradwu 

(JICA), a glavni konsultant je 

Tokijska elektrodistribucija 

(TEPCO). 

Predstavqawu projekta 

prisustvovali su i ambasador 

Japana u Srbiji To{io 

Cunzozaki, predstavnik Japanske 

agencije za me|unarodnu 

saradwu Satoru Kurosava 

i predsednik Privredne 

komore Srbije Milo{ Bu-


RE[AVAWE SOCIJALNIH POSLEDICA 

OTVARAWA ENERGETSKOG TR@I[TA 

Vlada Republike Srbije 

usvojila je „Akcioni plan za 

re{avawe socijalnih posledica 

Energetske zajednice“, 

~iji je osnovni ciq da u skladu sa 

sprovo|ewem Ugovora o osnivawu 

Energetske zajednice (2005. godine 

u Atini), utvrdi na~ine i defini{e 

aktivnosti za re{avawe 

ovog va`nog segmenta na koji su se 

obavezale potpisnice Ugovora. 

Potpisivawem Ugovora o osnivawu 

Energetske zajedice, naime, 

zapo~et je proces kojim }e se omogu}iti 

puno i bezuslovno u~e{}e 

zemaqa jugoisto~ne Evrope (JIE) 

u unutra{wem trì{tu energije 

Evropske Unije. Taj ugovor treba 

zna~ajno da unapredi konkurenciju 

na energetskom trì{tu, i vodi 

obezbe|ewu neophodnih investicija, 

{to nije mogu}e u uslovima 

Poseban reìm privatizacije 

firmi iz biv{ih YU republika 

Dràvni sekretar Ministarstva ekonomije 

Srbije Neboj{a ]iri} izjavio je da ne}e 

biti klasi~ne privatizacije preduze}a u 

Srbiji ~iji su vlasnici firme iz biv{ih jugoslovenskih 

republika. 

On je drugog dana Srpskog ekonomskog samita u 

Beogradu rekao da o~ekuje da }e biti postignut 

dogovor izme|u preduze}a u Srbiji i wihovih 

osniva~a. 

- Ako postignu dogovor, nema klasi~ne privatizacije, 

nego ta preduze}a preuzimaju wihovi vlasnici, 

uz obavezu preuzimawa kapitala, a ne imovine 

i garancije radnih mesta, - rekao je ]iri}. 

Na Srpskom ekonomskom samitu u Beogradu 

predstavnici vlasti, privrede i stranih investitora 

razmatraju pitawa izlaska iz ekonomske 

krize, evropskih integracija, bezbednosti i privrednog 

razvoja. 

Skup, koji se redovno odràva od 2000. godine, 

organizovala je gr~ka konsultantska grupa "Tsomokos". 

kada su cene energije, na nivou koji 

~esto ne pokriva ni tro{kove 

proizvodwe, kao ni bez efikasnijeg 

poslovawa energetskih subjekata 

u uslovima liberalizacije 

ovog trì{ta. 

Jedan od u~esnika u izradi, 

kao i sprovo|ewu ovog plana je i 

Agencija za energetiku Republike 

Srbije (AERS), nezavisno regulatorno 

telo ~iji su ciqevi, pored 

ostalih, unapre|ewe razvoja tr- 

ì{ta energije na principima nediskriminacije 

i efikasne konkurencije, 

kao i obezbe|ewa za- 

{tite kupaca energije. 

Tokom primene Ugovora dràve 

potpisnice (me|u kojima je i 

Srbija) i Evropska komisija su 

prepoznale potrebu da se, definisawem 

Akcionog programa, sagledaju 

i uzmu u obzir socijalne 

posledice primene pomenutog 

Ugovora - prvenstveno za{tite socijalno 

ugroènih potro{a~a 

energije. 

Akcioni plan ~ini niz aktivnosti 

u ovoj oblasti – sa precizno 

definisanim nosiocima i rokovima. 

Jedan od zakqu~aka u~esnika 

pripreme ovog Plana je da predloène 

mere treba da obuhvate 

finansijsku pomo} za definisanu 

kategoriju socijalno ugroènih 

potro{a~a energije, pove}awe 

energetske efikasnosti, upravqawe 

potro{wom, ograni~ewe 

iskqu~ivawa pojedinih grupa potro{a~a, 

podizawe socijalne odgovornosti 

energetskih subjekata 

i informisawe ugroènih socijalnih 

grupa. 

Za gradwu vetrewa~a 

u Crnoj Gori zainteresovano 

petnaest kompanija 

Interesovawe za 

gradwu vetrewa~a 

za proizvodwu 

struje na lokacijama Moùr 

i Krnovo u op{tini 

Nik{i} prijavilo je 15 

kompanija, saop{teno je 

iz crnogorskog Ministarstva 

ekonomije. 

Re~ je o kompanijama 

iz Srbije, Danske, Italije, 

Hrvatske, Norve{ke, 

[panije, Rusije, Nema- 

~ke, Rumunije, Gr~ke i 

SAD. 

Ministarstvo podse}a 

da je rok za prijavu interesovawa 

istekao, te 

da }e javni oglas za i- 

zbor investitora na tim 

lokacijama biti raspisan 

posle sedam dana. 

Isti~u da prijava interesovawa 

ne ograni~ava 

pravo ostalih zainteresovanih 

da se jave na 

oglas za izgradwu vetrewa~a. 

Crnogorska Vlada nedavno 

je usvojila uredbu 

o vetrewa~ama, kojom 

je postavila pravni 

osnov za izgradwu i prikqu~ewevetro-generatora 

na elektroenergetski 

sistem Crne Gore. 

P. B. 

15

PRIVREDNA KOMORA SEBIJE 

Pad tra`we i nelikvidnost 

Privredu Srbije i daqe karakteri{e pad tra`we na doma- 

}em trì{tu, nelikvidnost i nepovoqan ambijent poslovawa, 

rekao je predsednik PKS Milo{ Bugarin na devetom 

Ekonomskom samitu Srbije 

Privredu Srbije i daqe karakteri{e 

pad tra`we na 

doma}em trì{tu, nelikvidnost 

i nepovoqan ambijent 

poslovawa, uz ocenu da se o~ekuje 

nastavak negativnog trenda usled 

pada zarada, zaposlenosti, izostanka 

priliva direktnih stranih 

investicija, visoke cene i smawene 

dostupnosti kapitala i sporosti 

u realizaciji kqu~nih infrastrukturnih 

projekata. Ovo je izme|u 

ostalog istakao predsednik 

Privredne komore Srbije (PKS) 

Milo{ Bugarin, drugog dana rada 

devetog Ekonomskog samita Srbije, 

uz prisustvo 350 u~esnika, a koji 

se odrào u beogradskom hotelu 

Hajat. 

Bugarin je kao primer nelividnosti 

preduze}a naveo da je od oktobra 

2008. godine porastao broj nelikvidnih 

firmi za 20 odsto i da je 

danas wihov ukupan broj 63.021 u kojima 

je zaposleno 149.000 lica. 

Predsednik PKS je posebno naglasio 

da j iznos blokade 286,4 milijarde 

dinara i da je ta vrednost u 

odnosu na oktobar pro{le godine 

16 

pove}ana za 74 odsto! Uz to, podvukao 

je Bugarin, oko 66 odsto ra~una 

je u blokadi duè od jedne godine sa 

zbirnim iznosom od 175 milijardi 

dinara. 

On je precizirao da se u toj grupi 

nelikvidnih nalazi 122 velika 

preduze}a, 533 sredwa, 15.088 malih 

firmi i 25.136 preduzetnika. 

Po wegovim re~ima postoje i dve 

kategorije preduze}a koje su diskutabilne. 

Re~ je o ,,nerazvrstanim’’ 

firmama bez zaposlenih kojih je 

8.825, kao i 14.588 firmi koje su bez 

podataka u obliku forme organizovawa 

i nisu registrovane u Agenciji 

za privredne registre. 

Kada je re~ o ambijentu poslovawa 

Bugarin je naglasio da je Srbija, 

jo{ uvek na niskom mestu, navode}i 

primer da se po lako}i obavqawa 

posla ona nalazi na 88 mestu po 

ukupnom indeksu. Navode}i kao primere 

on je dodao da se po izdavawu 

gra|evinskih dozvola u odnosu na 

druge zemqe Srbija nalazi na 174 

mestu, po disciplini u pla}awu poreza 

na 137, a po za{titi investitora 

na 73... 

Kada je re~ o efektima donetih 

mera za ublaàvawe ekonomske 

krize Bugarin je istakao da pokazateqi 

privrednih kretawa ukazuju 

da mere Vlade Republike Srbije 

nisu sistemske i sveobuhvatne i da 

mogu imati samo kratkoro~ne pozitivne 

mere. Zbog toga bi daqi pad 

tra`we i pove}awe nelikvidnosti 

mogli da prodube krizu u industriji. 

Kada je re~ o oporavku svetske 

ekonomije i oìvqawu tra`we za 

srpskim izvoznim proizvodima, kao 

i realizaciji kapitalnih investicija 

faktori su koji bi mogli da dovedu 

do rasta industrijske proizvodwe. 

Po wegovim re~ima, o~ekivawa 

realnog sektora su stabilnost nacionalne 

valute, uspostavqawe 

finansijske discipline u naplati 

potraìvawa, ubrzawe sudskih 

sporova, investicije po principu 

javnih radova, a nove monetarne 

mere treba da dovedu do smawewa 

kamatnih stopa. Kada je re~ o dugoro~nim 

planovima investicije moraju 

da budu u infrastrukturne 

projekte, obrazovawe i nauku, zatim 

mora se uraditi znatno vi{e 

na unapre|ewu ambijenta za poslovawe 

i investirawe i nu`na je reforma 

javnog sektora. Na kraju izlagawa 

Milo{ Bugarin je istakao 

da se nova platforma razvoja Srbije 

se zasniva na na pet slova 

,,I’’, a to su infrastruktura, investicije, 

IT, inovacije i industrijalizacija.

Srbija i Italija potpisa}e 

energetski sporazum 13. novembra 

u Rimu, najavio je 

dràvni sekretar za energetiku 

Srbije Du{an Mraki}. 

On je na Srpskom ekonomskom 

samitu u Beogradu kazao da }e taj 

strate{ki sporazum omogu}iti povezivawe 

Srbije sa Italijom, Rumunijom 

i Crnom Gorom u oblasti 

energetike. 

Mraki} je kazao i da }e tim 

sporazumom biti omogu}ena izgradwa 

energetskih objekata u Srbiji, 

snage 1.000 megavata i dodao 

da }e realizacija tog projekta po- 

~eti u 2010. godini. 

Prema wegovim re~ima, Srbija 

namerava da sklopi sporazume o 

saradwi u energetici i sa Nema~kom, 

Slova~kom, Irskom, Norve- 

{kom, Kinom i Kongom. 

On je najavio da }e krajem novembra 

sa Kinom biti potpisan 

protokol o obnovi termoelektrane 

"Kostolac", a da }e sporazum 

biti potpisan i sa Kongom, preciziraju}i 

da }e datum poptisivawa 

biti poznat za nekoliko dana. 

Mraki} je podsetio da Srbija 

ima energetski sporazum sa Rusijom. 

On je kazao da je u zavr{noj fazi 

osnivawe zajedni~kog preduze- 

}a "Srbijagasa" i ruskog "Gazproma" 

za izgradwu gasovoda "Ju`ni 

tok" kroz Srbiju. 

P.B. 


U RIMU 13. NOVEMBRA 

Srbija i Italija potpisuju energetski sporazum 

Bosni i Hercegovini je ponu- 

|eno da s operaterima prenosa 

u Crnoj Gori (AD Prenos) 

i Italiji (TERNA) potpi{e 

memorandum o razumevawu za izgradwu 

novog sistema za prenos 

elektri~ne energije sa ovog dela 

Balkana prema Italiji. Sistem se 

sastoji od 1.000-kilovoltnog kabla 

nove tehnologije poloènog 

ispod Jadranskog mora i izgradwu 

dodatnih dalekovoda u BiH i Crnoj 

Gori ". 

Re~ je o investiciji od oko 300 

miliona evra (pri ~emu je samo cena 

kabla oko 80 miliona evra) i 

~iwenici da bi u izgradwi neophodnih 

dalekovoda kopnenim putem 

deo posla mogle raditi i firme 

iz BiH. 

Aktivnost za potpisivawe memoranduma 

u BiH u pripremnoj fazi 

vodi Nezavisni operater sistema 

(NOS), uz konsultacije s Mi- 

Elektroenergetsko povezivawe 

BiH, Crne Gore i Italije 

nistarstvom spoqnih poslova i 

Ministarstvom spoqne trgovine i 

ekonomskih odnosa BiH i Dràvne 

regulatorne komisije za elektri~nu 

energiju. 

Pojedinosti o tome za Oslobo- 

|ewe je predo~io direktor NOS-a 

Omer Hoxi}, koji kaè kako Evropa 

insistira na ~vr{}em me|usobnom 

energetskom povezivawu ne 

samo ~lanica Evropske unije, nego 

i ostalih zemaqa, kako bi potpuno 

osigurala snabdevawe svojih potro{a~a. 

To je za regionalnu elektroenergetsku 

zajednicu jugoisto~ne 

Evrope prilika da racionalnije 

koriste vlastite kapacitete i 

obezbedi izvoz vi{kova elektri~ne 

energije u one delove koji 

wom oskudevaju. 

U opciji su dva alternativna 

pravca kojima bi se posredstvom 

dalekovoda elektri~na energija 

dovela do podmorskog kabla. Prvi 

Dràvni sekretar za energetiku 

Du{an Mraki} 

je iz pravca Mostara do Neuma, a 

drugi, prema mi{qewu stru~waka, 

ne{to teì, ali izvesniji, od 

Mostara prema Trebiwu i daqe 

prema Crnoj Gori i mestu konekcije 

s kablom prema Italiji. 

Za budu}i izvoz eletkri~ne 

energije, ali i wen siguran prenos, 

bi}e potrebno izdvojiti 400kilovotne 

dalekovode na pravcu 

Vi{egrad – Pqevqa i Bawa Luka 

– Biha} – Zagreb. 

Italija se na polagawe pomorskog 

kabla odlu~ila posle sna- 

`nog protivqewa zelenih stranaka 

u toj dràvi, koje u izgradwi 

stotine kilometara dugih dalekovoda 

za dovo|ewe dodatnih koli- 

~ina elektri~ne energije vide novi 

atak na ìvotnu sredinu, posebno 

{ume. Prvobitno je bilo 

predvi|eno da se kabl provu~e od 

Splita ka Italiji, ali taj pravac 

nije izdrào stru~ne analize. 

17


Rадојле Радетић, 

наш колега из Погона 

преноса Бор, одбранио 

је средином октобра 

докторску дисертацију 

којој је тема била „Електронски 

компаратор малих 

отпорности“на Факултету 

техничких наука Универзитета 

у Новом Саду. 

Највиших научних зваwа 

у нашем Предузећу је респектабилан 

број, али ово 

је прва одбрана докторске 

тезе из редова запослених 

откако је основан 

ЕМС. Посебно нас радује 

што је реч о драгом пријатељу 

и сараднику листа 

ЕМС. 

Кратак приказ 

дисертације 

Резултат рада на овој 

дисертацији је нова мерна 

метода са којом се постиже 

изузетно висока тачност 

мерења у области 

малих отпорности. У оквиру 

ње дефинисан је мерни 

поступак и све је то направљено 

тако да га не одрађује 

човек, већ инструмент 

- аутоматски. Ради провере 

методе, направљен је и 

испитан прототип инструмента 

који је све то и потврдио. 

Тај инструмент је у 

стању да измери један/100 

000 000 део ома. То говори 

о великој осетљивости мерења 

ове методе. Међутим, 

њена највећа вредност 

је изузетно висока 

тачност мерења, која је 

упоредива са тачностима 

какве се данас постижу у 

области фундаменталне 

метрологије, уз веома ниску 

цену. 

18 

Радојле Радетић одбранио 

Мерење електричне 

отпорности карактерише: 

• Веома широк опсег 

примена у разним областима 

(температура, напрезање, 

магнетно поље 

....) 

• Изузетно широк мерљиви 

опсег, скоро 30 декада 

(опсези мерења од врло 

малих, до изолационих отпорности). 

• Различити нивои тачности, 

(од погонских до 

фундаменталних мерења). 

• Остали аспекти (једноставност, 

брзина, цена 

мерења итд.). 

Мерење неке величине 

може бити директно или 

индиректно. Директно мерење 

је једноставније. Врши 

се тако што се применом 

одговарајућег инструмента 

измери и директно 

очита вредност мерене величине. 

На пример мерење 

напона волтметром, 

струје амперметром, отпорности 

омметром итд. 

Индиректно мерење је 

сложеније. При индиректном 

мерењу мере се неке 

друге величине па се на 

одговарајући начин, из 

њих израчуна вредност посматране 

мерене величине. 

Принцип на коме се заснива 

неко мерење (логичка 

организација) назива се 

методом мерења. Детаљан 

опис мерења (редослед 

корака током мерења) 

и израчунавања резултата, 

назива се мерни 

поступак. Методу мерења 

и одговарајући мерни поступак 

може да спроводи 

лице који врши мерење. 

Друга могућност је да они 

буду уграђени у сам инструмент, 

тако да га он одрађује 

аутоматски, и на 

свом дисплеју прикаже добијени 

резултат. Овај други 

начин је једноставнији 

за рад, и за оператера 

овакво мерење је слично 

директном мерењу. Такав 

је случај и код овог електронског 

компаратора малих 

отпорности. Оператер 

овде треба само да прикључи 

одговарајуће отпорнике 

и да очита измерену 

вредност. 

Slika 1 Slika 2 

Мерна метода која је 

приказана, омогућава изузетно 

високу тачност мерења. 

Ради се о тачности 

каква се постиже у фундаменталној 

метрологији где 

се грешке мерења изражавају 

милионитим деловима 

(ppm). Због тога је у 

првом поглављу текста дисертације, 

доста простора 

посвећено врхунској метрологији, 

историјату ома, 

апсолутним мерењима, 

еталонима итд. 

Од свега тога овде ће 

бити поменуто само то да 

се ом какав данас познајемо, 

изводи апсолутним меренима 

на бази Томпсон- 

Лампардовог кондензатора 

и моста, и да је његова 

мерна несигурност око 0,1 

ppm. Апсолутна мерења 

електричне отпорности су 

компликована, дуготрајна 

и скупа па се спроводе веома 

ретко и то у само неколико 

водећих лабораторија 

света. Због тога, добијени 

резултати се чувају и 

репродукују у облику еталона 

отпора. Од еталона 

се захтева висока тачност,

докторску тезу 

стабилност, репродуктивност 

итд. Данас су то најчешће 

групни жичани еталони 

који се чувају под пажљиво 

контролисаним 

условима. Њихова мерна 

несигурност репродукције 

ома је реда 0,1 ppm. Најбоља 

репродуктивност ома 

постигнута је помоћу тзв. 

квантног Hall-овог ефекта, 

где је посигнута мерна несигурност 

од око 0,01 ppm. 

Ово су врхови тачности данашње 

метрологије електричне 

отпорности. 

Испитивања су показала 

да је мерна несигурност 

овог компаратора малих 

отпорности, скоро на нивоу 

апсолутних мерења 

ел. отпорности. 

У другом поглављу дисертације 

приказано је 

тренутно стање технике у 

овој области метрологије. 

Приказане су најчешће коришћене 

мерне методе са 

посебним нагласком на цени 

и тачности мерења. У 

наставку овог поглавља 

приказани су основни 

принципи електронских 

омметара. 

На крају поглавља, у 

облику дијаграма приказано 

је стање мерљивости, 

електричне отпорности (у 

погледу тачности), за цео 

данашњи мерљиви опсег 

од око 30 декада. 

На дијаграму је назначен 

и опсег мерења овог 

електронског компаратора. 

Описана метода омогу- 

Slika 3 

ћава мерење у широком 

опсегу од готово 15 декада 

у области врло малих, малих 

и дела средњих отпорности. 

(слика 1.) 

Приказ мерне методе 

Треће поглавље дисертације 

приказује пеинцип 

нове мерне методе и мерни 

поступак. 

Нова мерна метода добијена 

је комбинацијом две 

постојеће мерне методе и 

то: компарација на бази количника 

и компарација на 

бази разлике. За постизање 

високе тачности примењена 

је и метода за елиминисање 

паразитних напона. 

Ова трећа метода омогућила 

је резолуцију мерења 

напона до нивоа шума (око 

10 nV). 

Комбинацијом елемената 

ове три методе бобијена 

је нова метода за мерење 

малих отпорности. На слици 

је приказана блок шема 

компаратора. (слика 1.) 

Анализом грешке добијене 

су вредности грешке 

мерења у веома широком 

опсегу приказаном у табели. 

Ради провере тачности 

мерења развијен је и реализован 

инструмент, компаратор 

малих отпорности, за 

опсег од 10 мΩ. На прототипу 

су спроведена опсежна 

испитивања која су показала 

да је мерна несигурност 

компарације реда величине 

1 ppm. На наредној слици 

приказани су резултати испитивања 

раличитим инструментима, 

методама и у 

различитим лабораторијама. 

(сли-ка 3.) 

За опсег мерења од 10 

мΩ добијена тачност (1 

ppm) еквивалентна је тачности 

са којом данас познајемо 

ом (0,1 ppm). Све је то 

постигнуто са веома ниском 

ценом употребљених компонената 

са домаћег тржишта. 

На тачност компараци- 

Изглед инструмента 


је немају утицаја амбијентне 

величине. Инструмент не 

захтева никакву калибрацију 

тако да нема опасности 

да се временом поремете 

његове метролошке карактеристике. 

Аутор нема сазнања да 

је на просторима ове државе 

икад направљен инструмент 

веће тачности мерења, 

било које електричне 

величине. 

Приредио: П. Батинић 

Jo{ jedan doktor nauka u EMS-u 

R adojle 

Radeti} je 

ro|en 01. 02. 1957. godine 

u Bu|evu kod 

Sjenice. Osnovnu i sredwu 

elektrotehni~ku {kolu 

je zavr{io u Kraqevu. 

Studije elektrotehnike 

zapo~eo je 1976. a diplomorao 

1981. godine na Fakultetu 

tehni~kih nauka u 

Novom Sadu. Magistrirao 

je 1997. na Elektrotehni~kom 

fakultetu u Beogradu 

iz oblasti energetske 

elektronike. 

Od 1981. do 1987. radio je kao asistent na katedri 

za energetske pretvara~e i primenu, na elektro 

odseku FTN-a, na grupi predmeta iz oblasti 

elektri~nih ma{ina i regulacije. 

Od 1987. do 1999. radio je u Inovacionom centru 

Instituta za bakar u Boru, na razvoju ure|aja 

energetske elektronike, elektrotermije, elektrohemije 

i elektri~nih merewa. 

Od 1999. zaposlen je u Elektroistokovom (sada 

EMS) pogonu u Boru. 

Autor je velikog broja ure|aja iz pomenutih 

oblasti. Objavio je vi{e od 30 nau~nih i stru~nih 

radova iz oblasti energetske elektronike i 

elektri~nih merewa. 

Za svoj rad dobio je i zna~ajna dru{tvena priznawa 

kao {to su Zlatna medaqa dru{tva pronalaza~a 

grada Bora, Oktobarska nagrada grada Bora 

i td. 

Do sada je objavio je kwige Tranzistorski pretvara~i 

snage (dva izdawa), Tiristorski pretvara~i, 

Prekida~ka napajawa i Tranzistorski pretvara~i. 

19


ODR@ANI SPORTSKI SUSRET PRIVREDNIH DRU[TAVA I JP EMS 

„Elektroistok 2009. Kopaonik“ 

Po izuzetno lo{im vremenskim 

uslovima na Kopaoniku, 

23. i 24. oktobra, odràni 

su Prvi sportski susreti zaposlenih 

iz PD Elektroistok - Iz- 

gradwa i PD Elektroistok - Projektni 

biro pod nazivom „Elektroistok 

2009. Kopaonik“. 

Susretima su pored navedenih 

privrednih dru{tava prisustvovale 

sportske ekipe JP EMS i po 

prvi put sportisti iz JP EPS. 

Takmi~ewa su se odvijala na vi- 

{e terena hotelskog kompleksa 

Grand i Konaci. No ni lo{e vreme 

ki{a i magla nisu smetali takmi- 

~arima da se ogledaju u vi{e di- 

20 

scipina u kojima su ostvareni zavidni 

sportski rezultati. 

U poseti takmi~arima bili su 


direktora JP EMS, i Vidoje 

Jevremovi}, predsednik 

Upravnog odbora na{e kompanije. 

Doma}ini su im bili Radi{a Kosti}, 

direktor PD Elektroistok 

Izgradwa, i Radivoje Crwin, direktor 

PD Elektroistok Projektni 

biro. 

MALI FUDBAL 

1. Izgradwa 

2. Upravqawe 

3. Novi Sad 

Najboqi golman: Vidakovi} Jovica, 

Upravqawe 

Najboqi strelac: Slavkovi} Milo{, 

Kru{evac 

BASKET „3na3“ 

1. Kru{evac 

2. Beograd 

3. Vaqevo 

STONI TENIS 

1. Upravqawe 

2. Izgradwa 

3. Vaqevo 

[AH 

1. Upravqawe 

2. Novi Sad 

3. Direkcija 

STREQA[TVO - EKIPNO (M) 

1. Upravqawe – 292 

2. Izgradwa – 286 

3. Novi Sad – 279 

STREQA[TVO 

- POJEDINA^NO (M) 

1. Simi} Novica, Izgradwa – 166 

2. Vuki} Milo{, Bor – 162 

3. Katan~i} Aleksandar, Direkcija 

– 159 

STREQA[TVO - EKIPNO (@) 

1. Izgradwa – 257 

2. Novi Sad – 252 

3. Projektni biro – 247 

STREQA[TVO 

- POJEDINA^NO (@) 

1. Radovi} Aleksandra, Izgradwa 

– 138 

2. Babi} Vesna, Kru{evac – 137 

3. Uzelac Mirjana, Beograd – 133 

PIKADO – EKIPNO (M) 

1. Kru{evac – 355 


3. Novi Sad – 338 

Sandra Petrovi}, zamenik 

generalnog direktora, 

i Vidoje Jevremovi}, predsednik 

UO EMS-a, u poseti takmi~arima 

PIKADO – POJEDINA^NO (M) 

1. Trifunovi} Nenad, Vaqevo – 

187 

2. Nikoli} Qubi{a, Kru{evac – 

184 

3. ]ur~i} Jovica, Novi Sad – 183 

PIKADO – EKIPNO (@) 


2. Direkcija – 308 

3. Kru{evac – 305 

PIKADO – POJEDINA^NO (@) 

1. Jevi} Du{ica, Projektni biro – 

173 

2. Pejovski Aleksandra, Direkcija 

– 159 

3. Peri} Zorica, Kru{evac – 157 

BACAWE PLOÎCA - EKIPNO 


2. Vaqevo – 1572 

3. Kru{evac – 1696 

BACAWE PLOÎCA – POJEDI- 

NA^NO 

1. Nikoli} Gordana, Kru{evac – 

499 

2. Sre}kovi} Nata{a, Vaqevo – 

707 

3. Aleksi} @eqka, Projektni Biro 

– 710

SPECIJALNE 

NAGRADE 

Takmi~arska komisija 

Sportskih susreta „KOPA- 

ONIK 2009“ je dodelila 

pehar i diplomu FAIR PLAY 

ekipi DIREKCIJE za pona{awe 

po sportskoj etici, a nagradu 

fairplay – pojedinac, za gest 

ili potez koji veli~a sportski 

duh i vite{tvo dobio je Fi}ovi} 

Bojan iz ekipe Pogona 

Obili}. Prigodne plakete za 

pomo} u organizovawu Sportskih 

susreta dodeqene su direktoru 

PD „Elektroistok - 

Projektni Biro“, Radivoju Crwinu 

i direktoru PD „Elektroistok 

- Izgradwa“ Radi{i 

Kosti}u, a zahvalnicu za doprinos 

u organizaciji Vesna 

Mladenovi}. Ekipi Sindikata 

radnika direkcija JP EPS 

Beograd, dodeqena je plaketa 

za u~e{}e na sportskim susretima 

“KOPAONIK 2009.” 

REVIJALNA UTAKMICA 

U DISCIPLINI BASKET „3na3“ 

(21) SINDIKALCI – (19) MENA- 

XERI 

GENERALNI PLASMAN EKIPA 

1. UPRAVQAWE – 65 

2. IZGRADWA – 61.6 

3. NOVI SAD – 61.4 

4. VAQEVO – 60.8 

5. KRU[EVAC – 59 

6. PROJEKTNI BIRO – 51.2 

7. DIREKCIJA – 43.6 

8. BEOGRAD – 41 

9. BOR – 14.6 

10. OBILI] – 11.8 

Proteklog vikenda je, u okviru 

realizacije plana me|unarodne 

razmene u uzvratnoj 

poseti Sindikatu A.D. MEPSO 

(Makedonski elektro-prenosen 

sistem operator) bila sportska 

delegacija na{eg preduze}a. 

Fudbaleri iz Novog Sada i 

Uturskom gradu Izmiru, na 

stadionu Kemal Ataturk nedavno 

je odràno XIX prvenstvo 

Balkana u atletici za veterane. 

Reprezentativci Srbije bili 

su uspe{ni, a me|u wima i radnici 

Elektroprivrede Srbije Goran 

[tetin iz Direkcije EPS-a, 

Milovan i Milan Damwanovi} 

iz PD Kolubara, koji su zajedno s 

Milovanom Borovwakom, osvojili 

zlatnu medaqu u disciplini 

{tafete 4 x 100 metara. 

Milovan i Milan Damwanovi} 

su osvojili srebrnu medaqu na 

400 metara, odnosno, bronzanu u 

skoku u daq. Tako su radnici 

Elektroprivrede Srbije nastavili 

tradiciju da se sa svake Balkanijade 

vrate s medaqama, dostojno 

reprezentuju}i zemqu i Preduze}e. 

Goran [tetin, radnik Direkcije 

EPS-a i dugogodi{wi prijateq 

mnogih EMS-ovaca, vi{estruki 

prvak Balkana i biv{i juniorski 

reprezentativac Jugoslavije na 


SINDIKALNA SARADWA 

Poseta Sindikatu MEPSO 

Ekipe sindikata MEPSO i JP EMS 

Kru{evca, finalisti pro{logodi{wih 

Sportskih susreta odigrali 

su u Probi{tipu revijalnu 

utakmicu sa kolegama iz MEPSO. 

Rezultat je bio 5:2 za na{e {ampione, 

ali ve}a pobeda je zajedni~ka 

– upoznavawe i druèwe sa kolegama 

iz Makedonije. 

ATLETSKO PRVENSTVO BALKANA ZA VETERANE 

Srbima zlato u {tafeti 4 x 100 

110 metara sa preponama, uspe{no 

se vratio takmi~ewu posle pauze 

duge godinu, uzrokovane bole{}u i 

sportskim povredama. 

P. B. 

21

DRUGI PI[U 

DNEVNI LIST DANAS: Kako se kompanije spremaju za za{titu zaposlenih 

Grip izbacuje iz stroja i do 150.000 radnika 

Od meksi~kog gripa u Srbiji bi ove 

zime moglo da oboli i do 15% zaposlenih 

u privredi (bez javnog i 

dràvnog sektora), odnosno do 150.000, 

- kaè za "Danas" portparol Unije poslodavaca 

Srbije Dragoqub Raji}. 

Prema podacima Instituta za virusologiju 

i imunologiju "Torlak", do sada 

je u na{oj zemqi potvr|eno 169 slu- 

~ajeva obolevawa od virusa H1N1, a 

najve}i broj obolelih je me|u decom 

{kolskog uzrasta. Me|utim, na udaru 

gripa uskoro bi mogli da se na|u i zaposleni 

koji, za razliku od dece kojima 

je produèn {kolski raspust, osim 

uputstava da vode vi{e ra~una o higijeni, 

uglavnom, nisu preduzeli nikakve 

druge mere za{tite. 

Raji} kaè za "Danas" da Unija jo{ 

od avgusta upozorava preduze}a da preduzmu 

mere kako bi se radnici za{titili 

od gripa, ali da ve}ina nije u~inila 

jo{ ni{ta jer qudi veruju da to 

"ne}e wima da se desi". Unija, prema 

wegovim re~ima, od septembra svake 

nedeqe organizuje seminare, na kojima, 

izme|u ostalog, upozorava i daje konkretne 

savete poslodavcima kako da 

se za{tite od gripa. 

- Savetujemo da se koriste maske 

tamo gde je to potrebno, kaoidaseu 

komunikaciji sa klijentima zaposleni 

za{tite pultovima. Tu se, pre svega, 

misli na one koji rade na {alterima, u 

bankama ili po{tama. Boqe stoje}im 

firmama kaèmo da se organizuju i 

obezbede vakcine za svoje radnike. U 

svakom slu~aju, moramo ne{to da u~inimo 

na vreme jer se lako moè desiti 

da se svaki tre}i ili ~etvrti radnik 

zarazi, a ako se to desi bi}emo u velikom 

problemu, - napomiwe Raji}. 

Raji} kaè da bi trebalo skrenuti 

pa`wu zaposlenima na op{tu higijenu, 

{to ~e{}e provetravawe prostorija, a 

22 

sve bi, nagla{ava on, bilo mo`da mnogo 

ozbiqnije shva}eno da je dràva izdala 

konkretnije preporuke. 

- Najvi{e problema bi moglo da bude 

tamo gde je mnogo qudi na malom 

prostoru, na primer, u javnom prevozu. 

I tu bi moglo ne{to da se u~ini i da se 

uspostavi fleksibilnije radno vreme, 

kao {to je u Francuskoj u~iweno. Jedan 

deo radnika i{ao bi na posao kasnije i 

ostajao duè i tako bi se spre~ile velike 

gu`ve i u isto vreme smawilo 

preno{ewe zaraze, - isti~e Raji}. 

Predsednik Asocijacije malih i 

sredwih preduze}a @arko Milisavqevi} 

kaè za "Danas" da nikakve 

posebne mere nisu preduzete i da je jedina 

razlika u preduze}ima ta {to se 

sada toleri{e izostanak sa posla u 

slu~aju bolesti. 

- Preporu~ili smo da se vodi vi{e 

ra~una o higijeni i da svako ko se razboli 

ne dolazi na posao. Problema sa 

higijenom mislim da nije bilo ni ranije, 

tako da je u stvari jedina mera od koje 

ne{to o~ekujemo ta da se bolesni 

ili oni koji osete slabost ne pojavqu- 

„...Nisam jo{ video boqeg momka. Taj ti se 

nikoga ne pla{i, kaè ti sve u lice. E, vidi{, 

to je ono {to mi se dopada, ali nekako 

mi se sve ~ini da }e do}i vreme kada ~ovek 

ne}e smeti da kaè ono {to mu je na 

umu; e, tada }u, brate moj, da pokupim sve 

svoje prwe, da krenem u divqinu i da se 

skrasim u nekakvoj sklepanoj brvnari. Jo{ 

jedna stvar o Xefiju, ma gde se taj na{ao, 

ma koliko godina imao, taj }e uvek da bude 

lepo raspoloèn, taj }e od svake sitnice 

umeti da napravi veliku i lepu stvar.“ 

Darma lutalice, 

Xek Keroak (1922 - 1969) 

ju na poslu. Pre se to nije tolerisalo, 

sada se toleri{e i mislim da qudi po- 

~iwu da se pridràvaju toga, - napomiwe 

Milisavqevi}. 

Posebno na udaru mogli bi da budu 

zaposleni u samoposlugama. Kako bi za- 

{titilo svojih 9.500 radnika rukovodstvo 

"Delta Maxija" kupilo je za{titne 

maske za sve, ali ih jo{ uvek niko ne 

nosi jer se, kako kaè za "Danas" direktor 

tog preduze}a Dragan Filipovi}, 

~ekaju konkretne odluke dràve. 

- Kada na Zapadu neko nosi masku to 

sluì kao primer ostalima. U Srbiji 

bi od te osobe svi pobegli misle}i da 

je bolesna, tako da ne}emo da po~iwemo 

ni{ta dok dràva ne donese odluku, 

- nagla{ava Filipovi} i dodaje da 

je "Delta Maxii" obezbedio i dovoqne 

koli~ine vo}a i povr}a za sve radnike. 

Milena Radulovi}, marketing menaxer 

"Jabuke" i SOS marketa (u koje 

dolaze stariji sugra|ani) kaè da su 

odavno savetovali radnike da drè 

odstojawe od kupaca i da ih, ukoliko 

ka{qu, zamole da se odmaknu, kao i da 

redovno peru ruke. 

- Ukoliko bude dovoqno vakcina 

protiv novog gripa vakcinisa}emo radnike, 

kao {to smo to i ranije radili u 

slu~aju obi~nog gripa. Do tada, saveti 

su da uzimaju {to vi{e te~nosti i vode 

ra~una o higijeni, - kaè Radulovi}. 

Predsednik Saveza samostalnih 

sindikata Srbije Qubisav Orbovi} 

kaè da se sindikat ne}e me{ati u to 

{ta treba da se radi jer oni nisu kompetentni. 

- Bilo bi suludo da se sindikat 

upli}e u to i da savetuje kada postoji 

Ministarstvo zdravqa i mislim da je 

na dràvi da donese mere jer je ovo, 

ipak, stvar od velikog zna~aja, - napomiwe 

Orbovi}.

Jasminka Ka~anik Huver je 

je u Beogradu magistrirala 

fizikalnu hemiju, a potom je 

to obavila i na presti`nom Univerzitetu 

Notr Dam u SAD i direktor 

je razvojnog programa kanadske 

obrazovne organizacije 

“Nau~nici u {koli”. U Srbiji svim 

sredstvima nastojimo da najmla|e 

edukujemo o zna~aju, ali i lepoti 

nauke, i dugo se mu~imo da najmla- 

|oj populaciji objasnimo zna~aj 

razumnog odnosa prema energiji, 

pa i elektri~noj energiji. Sad 

smo na tacni dobili gotova re{ewa. 

- “Nau~nici u {koli“ predstavqa 

jedinstven obrazovni program, 

koji u Kanadi funkcioni{e 

uspe{no ve} 20 godina. Su{tina 

programa je u razvijawu razumevawa 

i qubavi |aka prema nauci i 

tehnologiji. Tim na{ih stru~waka 

odlazi u {kole {irom zemqe i 

donosi u u~ionice aktivnosti i 

eksperimente, koji su u skladu sa 

nastavnim planom i programom. 

Svrha je da se te{ka nau~na materija 

svede na nivo lak, prihvatqiv 

i razumqiv za |ake i ujedno 

predstave najnovija savremena 

nau~na dostignu}a. Sadràj i program 

se moè prosiriti i prilagoditi 

svim uzrastima, tako da 

program pokriva obrazovawe u~enika 

od najniìh do najvi{ih razreda 

osnovne i sredwe {kole. 

Program je izuzetno koristan za 

u~iteqe, nastavnike i profesore 

jer im pomaè u prakti~nom predstavqawu 

obavezne nastave i doprinosi 

oboga}ewu materije. Izuzetno 

je lepo prihva}en u svim 

{kolskim upravama u Kanadi, kako 

dràvnim, tako i privatnim, - 

kaè gospo|a Ka~anik Huver i dodaje: 

- Na{a èqa za internacionalnim 

pro{irewem postoji odavno. 

Imam dvojno dràvqanstvo i 

zaduèna sam za popularizaciju i 

razvoj srpskog programa. Svrha mi 

„Osvetli svoj ìvot“ 

Jedinstven i jednostavan razvojni program kanadske obrazovne 

organizacije “Nau~nici u {koli”, Kana|i po~eli da 

predstavqaju i u srpskim {kolama i institucijama 

je da prema programu {kola, kojima 

nudimo na{a eksperimentalna 

i aktivna predavawa, prilagodim 

postoje}i program i eksperimentalni 

materijal. U skladu sa interesovawem 

rad bi se pro{irio, 

a ujedno i pomo} od mati~ne ku}e, 

~ije je sedi{tem u Torontu. 

Letos smo u Srbiji postigli zapaène 

uspehe. U Istraìva~koj 

stanici “Petnica”, u internacionalnom 

kampu nauke za studente 

iz svih krajeva sveta, 9. avgusta 

sam odràla predavawe na engleskom 

pod nazivom “Osvetli svoj 

ìvot”. Predavawe je bila kombinacija 

lekcije o svetlosti i lekcije 

o optici podignuto na nivo 

vi{eg obrazovawa. Studenti su u 

aktivnom dvo~asovnom predavawu 

bili u prilici da saznaju, pro- 

{ire i utvrde znawe o svetlosti 

i optici. Bilo im je omogu}eno da 

kroz eksperimentalni materijal, 

koji sam donela, pokaù razumevawe 

i zadovoqe znatièqu. U 

Petnici smo dobili poziv za Festival 

nauke 2009. godine od gospo|e 

Ane Jovanovi}. 

U regionalnom centru za profesionalni 

razvoj zaposlenih u 

obrazovawu â~ak zakazali smo, u 

sklopu seminara za u~iteqe, nastavnike 

i profesore, predvi|enog 

u novembru, predavawa koja }e 

se sastojati od kolaà lekcija i 

bi}e teorijski i eksperimentalno 

prezentirana. Svrha je da se 

predstavi na~in na koji prosvetni 

radnici mogu boqe da podu~avaju 

|ake redovnom nau~nom programu 

kao i izbornom predmetu 

niìh razreda. 

S obzirom da se radi o kanadskoj 

organizaciji, imamo i podr- 

{ku kanadske ambasade u Beogradu. 

Kanadski program “Nau~nici u 

{koli“u partner je poznatih i renomiranih 

svetskih kompanija od 

kojih dobija donacije i ima podr- 

{ku i pomo} kanadske vlade. Ne- 

KAKO TO RADE DRUGI 

Mr Jasminka Ka~anik Huver: 

inovacije u edukaciji 

ki od sponzora i partnera su Tojota, 

Bajer, Merk Frost, Impirial 

oil, Xonson i Xonson, Riser~ in 

mou{n, Kraqevska banka Kanade, 

Pionir, Lili, Enerxajzer, Kanadski 

savet za prirodne nauke i inèwerska 

istraìvawa (NSERC), 

Ontario pauer xenerei{n, Prijateqi 

Fondacije za{tite ìvotne 

sredine, Fondacija dru{tvene zajednice 

Otave, Klub optimisti~kog 

razvoja Ajaks, Rotari klub u 

Gvelf – Velingtonu i Kanadsko 

dru{tvo za nuklearnu energiju. 

U na{im kreativnim radionicama, 

koje obi~no traju dva ~asa i 

30 minuta, |aci aktivno u~estvuju, 

postavqaju pitawa, razmi{qaju i 

donose zakqu~ke. Posle 19 godina 

rada s |acima i studentima 

{to u Americi, {to u Kanadi, verujem 

da je veoma va`no predstaviti 

nauku jednostavno, a poznato 

je da u pravilnom obrazovawu le- 

ì uspeh u budu}nosti, - kaè Jasminka 

Ka~anik Huver, koja u novembru 

organizuje dve kreativne 

radionice u {kolama na Sewaku i 

u Zemunu, i jednu u sklopu Teslijanuma. 

P. Batini} 

23

Nova sistematizacija: racionalizacija od vrha Predstavqena ... - EMS

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?