Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. ксолана (Сармата) током којих и Регалијан губи живот, морали су да утичу и на циркулацију новца и на закопавање уштеђевина крајем 259 и почетком 260. године после Христа. Тада је долазило и до напуштања имања, па је један од тих узрока натерао и власника виле рустике у Доњем Црниљеву да напусти своје имање и да се више никада не врати да покупи део богаства оличеног у остави новца која је остала неоткривена све до 1978. године. 136 Међутим, када је у питању број новчића који је из оставе отуђен пре него што је она предата Народном музеју у Шапцу, дошло се до следећих сазнања: Током истраживања наведене проблематике са екипом полазника из Истраживачке станице Петница, аутор овог текста је, на основу интервјуа које је (као ментор) водио са актерима догађаја, као и са (сада, нажалост, покојним) Зораном Пурешевићем из Доњег Црниљева, констатовано да је из оставе отуђено још, најмање 1.000 до 2.000 новчића. Два денара су се тада (1996. године) још увек налазила и у власништву Зорана Пурешевића из Доњег Црниљева. Исто тако, утврђено је да се код власника парцеле на којој је откривена остава, налази још 8 новчића који потичу из оставе, од којих је један денар Антонина Пија битан за утврђивање доње границе (terminus ante quem) од које је остава почела да се сукцесивно прикупља, чиме се доња временска граница оставе утврђује на време владвине Антонина Пија (138-161.г.), а горња на време владавине Валеријана и његове насилне смрти 259 или 260. године. Географске координате локалитета „Чардачине“ у селу Доње Црниљево су: Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 25' 16.63“; Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 48' 55.74“; Надморска висина (левел): l=188 м. Свилеува – 3. Ратковац II Током НАТО бомбардовања Србије, у пролеће 1999. године, рекогносцирајући село Свилеуву у потесу „Ратковац“, археолог Зоран А. Живановић, кустос у Завичајном музеју у Коцељеви, открио је део растурене оставе римског ситног бакарног новца. Новац је припадао времену Константина великог и бројао је око 300 комада, веома лоше очуваних. Током вађења новца из земље већи део новчића се тотално распао услед дуготрајног јаког дејства корозивних процеса који су их захватили, тако да је сачувано само око 80-так комада. Том приликом нађен је и део земљане посуде у којој се новац налазио а коју је тракторски плуг одвалио од остатка тела посуде, и заједно са делом садржаја (новчићима), развукао по бразди. С обзиром да је било у питању зимско орање, зимске падавине су испрале сав покретни археолошки материјал, па је одокативном методом било веома лако уочити одломљен обод земљане посуде са зеленим садржајем кога су представљали ситни бакарни новчићи у стању полураспада. На месту налаза дела оставе јасно је уочљива зона земље тамне боје са већом концетрацијом фрагмената керамичких посуда које је могуће дефинисати у антички период, па је на основу тога могуће претпоставити да се на том месту налазила вила ру- 136 О налазу римске оставе сребрног новца у Доњем Црниљеву први је осатавио картку белешку Бранислав Недељковић, новинар Гласа Подриња из Коцељеве. Видети: Б. Недељковић, Пронађена остава римског новца у Доњем Црниљеву, У: Глас Подриња, бр.1624, Шабац, 01. јун 1978. год.; Следећи извештај о овом налазу видети у: M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja u Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Beograd, 1980., s. 211. О налазу оставе из Д. Црниљева известили су и археолози из Ваљева: Ж. Јеж и А. Старовић, Археолошки локалитети у ваљевском крају, Ваљево, 1994., с. 376. Свој допринос проучавању оставе сребрног римског новца из Д. Црниљева дали су и полазници семинара археологије у Истраживачкој станици Петница, под менторством аутора овог текста. Видети: K. Hegner i N. Mrđić (mentor: Zoran A. Živanović), Arheološko-istorijska interpretacija ostave rimskog srebrnog novca iz Donjeg Crniljeva, U: Petničke sveske, br. 42, deo III, Istraživačka stanica Petnica, Petnica-Valjevo, 1996., s. 44-57, али, коначан суд о овој остави дала је систематска анализа исте коју је урадио археолог др Милоје Васић, научни саветник у Археолошком институту у Београду. Видети: M. Vasić, Ostava denara i antoninijana iz Donjeg Crniljeva, Narodni muzej Šabac, Posebna izdanja 2 i Arheološki institut Beograd, Posebna izdanja 43, Beograd, 2005. Подаци о истој публиковани су и у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део други - антика, Museum 10, Шабац, 2009, с. 47-49; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 82-85. 96 Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. стика из IV века. Антички локалитет где је пронађен део растурене оставе ситног бакарног новца налази се преко пута локалитета „Црквине у Ратковцу“, на десној обали потока Шипчић. Данас се очуван остатак дела оставе из „Ратковца II“ у Свилеуви чува у Завичајном музеју у Коцељеви. 137 Географске координате локалитета „Ратковац II“ у селу Свилеува су: Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 30' 01.22“; Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 48' 45.80“; Надморска висина (левел): l=148 м. Слика 37. Део оставе ситног римског бакарног новца са локалитета Ратковац II“ у селу Свилеува. 137 З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део други - антика, Museum 10, Шабац, 2009, с. 49-50; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 86-88. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 97
Change language