Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf
Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf
Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.<br />
ксолана (Сармата) током којих и Регалијан губи живот, морали су да утичу и на циркулацију<br />
новца и на закопавање уштеђевина крајем 259 и почетком 260. године после<br />
Христа. Тада је долазило и до напуштања имања, па је један од тих узрока натерао и<br />
власника виле рустике у Доњем Црниљеву да напусти своје имање и да се више никада<br />
не врати да покупи део богаства оличеног у остави новца која је остала неоткривена све<br />
до 1978. године. 136<br />
Међутим, када је у питању број новчића који је из оставе отуђен пре него што је<br />
она предата Народном музеју у Шапцу, дошло се до следећих сазнања: Током<br />
истраживања наведене проблематике са екипом полазника из Истраживачке станице<br />
Петница, аутор овог текста је, на основу интервјуа које је (као ментор) водио са актерима<br />
догађаја, као и са (сада, нажалост, покојним) Зораном Пурешевићем из Доњег<br />
Црниљева, констатовано да је из оставе отуђено још, најмање 1.000 до 2.000 новчића.<br />
Два денара су се тада (1996. године) још увек налазила и у власништву Зорана<br />
Пурешевића из Доњег Црниљева.<br />
Исто тако, утврђено је да се код власника парцеле на којој је откривена остава,<br />
налази још 8 новчића који потичу из оставе, од којих је један денар Антонина Пија<br />
битан за утврђивање доње границе (terminus ante quem) од које је остава почела да се<br />
сукцесивно прикупља, чиме се доња временска граница оставе утврђује на време владвине<br />
Антонина Пија (138-161.г.), а горња на време владавине Валеријана и његове насилне<br />
смрти 259 или 260. године.<br />
Географске координате локалитета „Чардачине“ у селу Доње Црниљево су:<br />
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 25' 16.63“;<br />
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 48' 55.74“;<br />
Надморска висина (левел): l=188 м.<br />
Свилеува – 3. Ратковац II<br />
Током НАТО бомбардовања Србије, у пролеће 1999. године, рекогносцирајући<br />
село Свилеуву у потесу „Ратковац“, археолог Зоран А. Живановић, кустос у Завичајном<br />
музеју у Коцељеви, открио је део растурене оставе римског ситног бакарног новца.<br />
Новац је припадао времену Константина великог и бројао је око 300 комада, веома<br />
лоше очуваних. Током вађења новца из земље већи део новчића се тотално распао<br />
услед дуготрајног јаког дејства корозивних процеса који су их захватили, тако да је<br />
сачувано само око 80-так комада. Том приликом нађен је и део земљане посуде у којој<br />
се новац налазио а коју је тракторски плуг одвалио од остатка тела посуде, и заједно са<br />
делом садржаја (новчићима), развукао по бразди. С обзиром да је било у питању зимско<br />
орање, зимске падавине су испрале сав покретни археолошки материјал, па је одокативном<br />
методом било веома лако уочити одломљен обод земљане посуде са зеленим<br />
садржајем кога су представљали ситни бакарни новчићи у стању полураспада.<br />
На месту налаза дела оставе јасно је уочљива зона земље тамне боје са већом<br />
концетрацијом фрагмената керамичких посуда које је могуће дефинисати у антички<br />
период, па је на основу тога могуће претпоставити да се на том месту налазила вила ру-<br />
136 О налазу римске оставе сребрног новца у Доњем Црниљеву први је осатавио картку белешку Бранислав<br />
Недељковић, новинар Гласа Подриња из Коцељеве. Видети: Б. Недељковић, Пронађена остава<br />
римског новца у Доњем Црниљеву, У: Глас Подриња, бр.1624, Шабац, 01. јун 1978. год.; Следећи извештај<br />
о овом налазу видети у: M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja u Podrinju, U: Arheoški pregled, br.<br />
21, Beograd, 1980., s. 211. О налазу оставе из Д. Црниљева известили су и археолози из Ваљева: Ж. Јеж и А.<br />
Старовић, Археолошки локалитети у ваљевском крају, Ваљево, 1994., с. 376. Свој допринос проучавању<br />
оставе сребрног римског новца из Д. Црниљева дали су и полазници семинара археологије у Истраживачкој<br />
станици Петница, под менторством аутора овог текста. Видети: K. Hegner i N. Mrđić (mentor: Zoran<br />
A. Živanović), Arheološko-istorijska interpretacija ostave rimskog srebrnog novca iz Donjeg Crniljeva, U:<br />
Petničke sveske, br. 42, deo III, Istraživačka stanica Petnica, Petnica-Valjevo, 1996., s. 44-57, али, коначан суд<br />
о овој остави дала је систематска анализа исте коју је урадио археолог др Милоје Васић, научни саветник<br />
у Археолошком институту у Београду. Видети: M. Vasić, Ostava denara i antoninijana iz Donjeg Crniljeva,<br />
Narodni muzej Šabac, Posebna izdanja 2 i Arheološki institut Beograd, Posebna izdanja 43, Beograd, 2005.<br />
Подаци о истој публиковани су и у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине<br />
Коцељева – део други - антика, Museum 10, Шабац, 2009, с. 47-49; и: З. А. Живановић, Трагови<br />
прошлости I, Коцељева, 2010., с. 82-85.<br />
96<br />
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.