Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
АНТИЧКЕ ОСТАВЕ
Бресница – 1. Римска шанчина на Белим орницама
На овом месту пронађена је извесна количина римског новца који се данас чува у
Народном музеју у Шапцу. 135
Географске координате локалитета „Римска шанчина на Белим орницама“ у селу
Бресница су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 26' 29.24“;
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 48' 23.06“;
Надморска висина (левел): l=281 м
Доње Црниљево – 2. Чардачине
На њиви Златана Антића из Доњег Црниљева, 18. Априла 1978. године, сасвим
случајно, тракториста Драган Ч. Матић изорао је оставу денара и антонинијана коју је
одмах предао тадашњем шефу месне канцеларије у Доњем Црниљеву. Он је одмах
обавестио станицу полиције у Коцељеви која је преузела оставу и предала је Народном
музеју у Шапцу где се и данас налази и где броји, укупно, 2495 комада сребрног новца.
Од тога 42 су денари, 2495 антонинијани а 9 комада је неодређено, укупно 2495
новчића.
Локалитет на којем је нађена остава у народу је назван „Чардачине“. Налази се 1,5
км. Удаљен од села у правцу југоистока. Ситуиран је на последњој коси планине
Влашић која се спушта са виса познатог као „Јанков вис“ (447 м.). Коса се завршава
изнад пута Доње Црниљево-Осечина и реке Тамнаве. Локалитет Чардачине смештен је
на малом рту који у облику језика благо пада ка поменутом путу и реци. Са источне и
западне стране су дубље јаруге у које је, добрим делом, спран културни слој. На њиви су
биле видљиве веће зоне тамније боје, док су на површини налажени остаци римске
керамике. На једној од ових мрља постављена је археолошка сонда димензија 3 х 3 м.
На дубини од 0,40 м. од горње површине појавила се камена калдрма по целој површини
сонде. Уклањањем калдрме константован је слој набијене земље дебљине око
10 цм, а испод њега слој песка дебљине око 5 цм. У оба слоја испод калдрме нађено је
доста керамичких уломака. Није искључено да су они стављени у супструкцију калдрме
као ојачање. У слоју изнад калдрме исто тако су нађени уломци керамике. Из овог се
може закључити да се овде ради о дворишту неког пољопривредног имања (villa
rustica). Остава новца била је похрањена непосредно уз двориште поменуте виле. У
већој сонди није констатован културни слој што се тумачи његовим спирањем у јаругу.
Према налазима на локалитету сасвим је јасно да остава припада власнику виле и да
представља нјегову сукцесивну уштеђевину. То се јасно види из састава оставе коју чине
монете следећих владара и владарских породица (дато хронолошким редом по времену
владања и ковања): Комод; Септимије Север; Јулија Домна; Каракала; Гета; Елагабал;
Јулија Паула; Јулија Меза; Александар Север; Јулија Мамеа; Максимин; Паулина;
Балбин; Пупијен; Гордијан III; Филип I; Отацилија Севера; Филип II; Трајан Деције;
Херенија Етрусцила; Хереније Етруск; Хостилијан; Консекративни; Требонијан Гал;
Волузијан; Емилијан; Валеријан I; Галијен; Маринијана; Салонина; Валеријан II; и
Салонин.
Време закопавања оставе (terminus ante quem), одређују два Валеријанова
новчића, један из римске ковнице датован у 260. годину, а други из келнске ковнице
датован у 259. Годину. То би, дакле, било време када у оставу у Црниљеву више није
долазио новији новац, односно, снабдевање новцем више није било редовно. То је време
када је у балканским провинцијама 259. године настало нестабилно стање изазвано,
прво Ингенуусовом, а потом и Регалијановом узурпацијом. Осим тога, опасни упади Ро-
135 Прве податке о овом налазишту објавио је Славољуб Петровић, кустос у Народном музеју у Шапцу.
Видети: С. Петровић, Римски новац у Подрињу, (Каталог изложбе), Народни музеј Шабац, Шабац, 2004.,
с. 6 и 11, као и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део други
- антика, Museum 10, Шабац, 2009, с. 47; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с.
82.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 95