Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Хабилитација археолога Зорана А. Живановића, кустоса
у Завичајном музеју Коцељева са темом:
„Систематизација археолошких локалитета
општине Коцељева“
Велики недостатак српске археологије јесте одсуство археолошке карте. И поред
покушаја, посебно Археолошког института САНУ у Београду, а пре тога и Српског археолошког
друштва да се карта публикује, овај посао није доживео блистав крај. Из тог
разлога, мислим да треба поздравити сваки покушај, макар и парцијални, да се обраде
и публикују резултати дугогодишњих рекогносцирања које су предузимали музеји у
Србији.
Један од таквих примера јесте и хабилитациони рад којим кустос Завичајног музеја
у Коцељеви, археолог Зоран А. Живановић, конкурише за звање вишег кустоса.
Базирајући своја истраживања првенствено на рекогносцирањима археолога Миливоја
Васиљевића из Народног музеја у Шапцу и археолога Војислава Трбуховића из Археолошког
института САНУ, Живановић је отишао и корак даље. Не само што је извршио
ревизиона рекогносцирања, већ је открио и обишао и неке нове археолошке локалитете,
а потом је покушао (и чини се да је и успео), да за највећи број археолошких локалитета
сакупи сву литературу која се на њих односи. На тај начин добијамо могућност
да критички проверимо све податке о неком налазишту. Већ је и сам аутор у неколико
случајева могао да исправи неке закључке. Известан број локалитета је и стручно ископаван,
што само допуњава хронолошку слику.
У Уводу аутор објашњава потребу овог рада и методологију којом се служио. Већ
из овог дела опажа се озбиљност и спремност Живановића да ваљано обави постављени
задатак. Такав приступ гарантује сигурност изнетих података.
Потом даје географски положај и друге важне податке који се односе на општину
Коцељева, чиме је тема географски јасно заокружена. Томе доприносе и приложене географске
карте.
Наредно поглавље аутор је посветио кратком историјату Завичајног музеја у Коцељеви,
релативно младој установи, али која је смештена у занимљивој згради бивше
општине и школе из 1871. године и која има сопствену историју.
У следећем поглављу осврнуо се на стање археолошке истражености општине
Коцељева, а онда следи најважнији део рада – каталог археолошких налазишта и локалитета.
Овај део је, пре свега, подељен у три основне категорије: праисторијска, античка
и средњовековна налазишта и локалитете, а у оквиру ових категорија локалитети су
подељени или по ужим периодима или по функцији, на пример: оставе новце, путеви,
гробља и сл. Тиме је читаоцу омогућено да лако и брзо нађе локалитете за које је заинтересован.
Овакав начин је неопходан и због тога што су поједини локалитети вишеслојни,
те да се ишло само по категорији „локалитети“ теже би се сналазио истраживач
кога занимају, на пример, само античка налазишта. Како сам већ навео, сваки локалитет
прати богата библиографија, али и прецизно географско одређивање, тако да на
терену (уз нову технологију), могу да се једноставно идентификују.
Последње поглавље односи се на закључна разматрања. Овде је Зоран А. Живановић
дао синтезу која произилази из података у каталогу и тиме прецизно осветлио
историјски, економски и културни развој Коцељеве од палеолита до XVI века. Овим
поглављем аутор је показао како се систематским теренским истраживањима може
осликати одређена микрорегија кроз дуге временске периоде и колико је она значајна
и битна за целокупну историју једне земље.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 7