Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Такође, из историјских записа се зна да је овде био и шанац, на коме су се у фебру-
ару 1804. године Срби устаници сукобили са турском војском. 118
Пронађени предмети и покретни археолошки материјал указују на то да се на
овом локалитету ради о остацима римске виле рустике из (вероватно), III века после
Христа, и неког средњовековног насеља.
Географске координате локалитета „Дуго воће III“ у селу Свилеува су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 31' 27.85";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 49' 54.12";
Надморска висина (левел): l=184 м.
Свилеува – 9. Циглане
У интерној документацији општине Коцељева, у списку археолошких локалитета
који је 2000. године прослеђен Министарству културе Р. Србије, под редним бројем 48,
налази се и антички локалитет „Циглане“ у селу Свилеуви. У питању су остаци утврђене
виле рустике који се налазе на имању Сретена и Ђурђа Мијановић, док се у југоисточном
правцу, између асфалтног пута Коцељева-Баталаге и отоке Тамнаве, налазе остаци
цигларских пећи из римског времена. Оне су (под редним бројем 45 поменутог документа),
дефинисане као локалитет „Крчевине 2“. 119
Локалитет „Циглане“ у селу Свилеува, тренутно, није прецизно лоциран.
Свилеува – 10. Крчевине I 120
Локалитет „Крчевине“ у Свилеуви налази се на левој страни асфалтног пута
Коцељева – Свилеува, са обе стране потока Леска, на месту где овај поток пресеца поменути
пут. На нешто уздигнутијем терену 200 х 300 метара, стациониран је овај локалитет
на чијој су површини присутни налази керамике, кремена, опеке и кућног лепа.
На овом месту вршено је мање сондажно ископавање, које је – поред античке виле
рустике – показало и постојање мањег слоја (делимично уништеног римским радовима),
са материјалом старчево-кереш групе старијег неолита.
У продужетку локалитета Крчевине према истоку, између пута Коцељева-
Свилеува и отоке реке реке Тамнаве, на простору величине 200 х 200 м., налазе се веће
количине издробљене опеке. Мештани кажу да су ту до скора биле видљиве пећи, што
наводи на закључак да се ради о циглани из римског доба која би била из времена, око
III века после Христа. 121
118 Прве податке о локалитету „Дуго воће III“ оставио је: М. Грбић, Споменици I, Београд, 1953., с. 18.
Петнаестак година касније о овом локалитету оставио је кратку белешку и М. Васиљевић, Топографија
археолошких налазишта и споменика у Подрињу, Шабац, 1967., с. 143-144. Неколико година касније,
исти аутор је оставио концизнију белешку о овом налазишту. Видети: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i
spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973. s. 3. Исти локалитет помињу и: М. Филиповић, Општина Коцељева,
Београд, 1995. с. 63, затим, ахеолог: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева, 2007., с. 35, и М.
Павловић и З. А. Живановић, Храм св. Стефана у Свилеуви, Коцељева-Владимирци, 2008., с. 43, и: З. А.
Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део други - антика, Museum
10, Шабац, 2009, с. 39; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 69-70.
119 Анонимус, Културна добра на територији општине Коцељева и попис археолошких локалитета,
(Рукопис), Општина Коцељева, Коцељева, 2000., с. 1-9, и у: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева,
2010., с. 70-71.
120 Правилна стратиграфска класификација овог археолошког локалитета из античког периода јесте
„Свилеува – Крчевине I, док старчевачки културни хоризонт на овом локалитету треба правилно класификовати
као „Свилеува – Крчевине II“. У претходном Прегледу публикованих археолошких локалитета
општине Коцељева, учасопису Museum, број 9, на страни 56, грешком је одштампана класификација овог
старчевачког хоризонта као „Свилеува – Крчевине I“, а треба да стоји „Свилеува – Крчевине II“.
121 У стручној литератури први је податке о локалитету „Крчевине“ у Свилеуви оставио M. Vasiljević,
Arheološka rekognosciranja u Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Beograd, 1980, s. 211, па затим, и у коауторству
са: В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983.,
с. 73. Овај локалитет спомиње и: М. Филиповић, Општина Коцељева, Београд, 1995., с. 63, па затим и: З.
А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 24, и М. Павловић и З. А.
Живановић, Храм св. Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с.38, и на крају: З. А. Живановић, Публиковани
археолошки локалитети општине Коцељева – део први - праисторија, У: Museum, бр. 9,
Шабац, 2008., с. 56, па: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева –
82
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.