Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Црниљеву налазио некакав римски кастел (утврђење). 113 Овај кастел тренутно није убициран
(лоциран).
Доње Црниљево – 5. Цевановица – римско насеље
У стручној литератури могуће је пронаћи оскудан податак да је у Доњем Црниљеву
рекогносцирањем полазника археолошких семинара у Истраживачкој станици Петница
код Ваљева откривено 1989. године мање римско насеље на локалитету „Цевановица“.
114 Ово римско насеље тренутно није лоцирано.
Доње Црниљево – 6. Чардачине – вила рустика са оставом
Локалитет „Чардачине“ у Доњем Црниљеву налази се 1,5 км. удаљен од села, у
правцу југоистока. Ситуиран је на последњој коси планине Влашић која се спушта са
виса познатог као „Јанков вис“ (447 м.). Коса се завршава изнад пута Доње Црниљево-
Осечина и реке Тамнаве. Локалитет Чардачине смештен је на малом рту који у облику
језика благо пада ка поменутом путу и реци. Са источне и западне стране су дубље
јаруге у које је, добрим делом, спран културни слој. На њиви су биле видљиве веће зоне
тамније боје, док су на површини налажени остаци римске керамике. На једној од ових
мрља постављена је археолошка сонда димензија 3 х 3 м. На дубини од 0,40 м. од горње
површине појавила се камена калдрма по целој површини сонде. Уклањањем калдрме
константован је слој набијене земље дебљине око 10 цм, а испод њега слој песка дебљине
око 5 центиметара. У оба слоја испод калдрме нађено је доста керамичких уломака.
Није искључено да су они стављени у супструкцију калдрме као ојачање. У слоју изнад
калдрме исто тако су нађени уломци керамике. Из овог се може закључити да се овде
ради о дворишту неког пољопривредног имања (villa rustica). Непосредно у дворушту
виле била је похрањена и једна остава сребрног римског новца пронађена 1978. године
на основу које је ова вила рустика и датована у прву половинu III века после Христа. 115
Географске координате локалитета „Чардачине“ у селу Доње Црниљево су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 27' 14.87";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 37' 53.54";
Надморска висина (левел): l=216 м.
113 М. Грбић, Споменици I, Београд, 1953., с. 12-13; и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети
општине Коцељева – део други - антика, Museum 10, Шабац, 2009, с. 36; и: З. А. Живановић,
Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 65.
114 Ж. Јеж и А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, Ваљево, 1994., с.
376; З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с.36; З. А. Живановић,
Храм св. Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008. с. 43; и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки
локалитети општине Коцељева – део други - антика, Museum 10, Шабац, 2009, с. 36-37; и: З. А.
Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 65-66.
115 Прве податке у стручној литератури о постојању виле рустике на локалитету „Чардачине“ у Доњем
Црниљеву публиковао је: М. Васић, Археолошки преглед бр. 21. Београд, с. 211. И двојица ваљевских
археолога су о томе оставили кратку белешку, изузев што су они овај локалитет поистоветили са
римским кастелом. Видети: Ж. Јеж и А. Старовић, Археолошки локалитети у ваљевском крају, Ваљево,
1994., с. 376. Кратку белешку о овом локалитету олставио је и: М. Филиповић, Општина Коцељева,
Београд, 1995., с. 63. Да је, можда, на овом локалитету пре био кастел него вила рустика мисле и Катарина
Хегнер и Немања Мрђић - полазници семинара археологије ИСП који су (под менторством аутора
овог текста) истраживали овај локалитет. Видети: K. Hegner i N. Mrđić (mentor: Zoran A. Živanović),
Arheološko-istorijska interpretacija ostave rimskog srebrnog novca iz Donjeg Crniljeva, U: Petničke sveske,
br. 42, deo III, Istraživačka stanica Petnica, Petnica-Valjevo, 1996., 44-57. Дилему у вези тог питања разрешио
је археолог др Милоје Васић, научни саветник у Археолошком институту у Београду, публикујући
резултате мањих сондажних истраживања овог локалитета која су предузета од стране Народног музеја
из Шапца и Археолошког института из Београда. О томе видети: M. Vasić, Ostava denara i antoninijana iz
Donjeg Crniljeva, Narodni muzej Šabac, Posebna izdanja 2 i Arheološki institut Beograd, Posebna izdanja 43,
Beograd, 2005., с. 7-8. (У даљем тексту: М. Васић, Остава из Доњег Црниљева, Београд-Шабац, 2005.).
Публиковано и у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део
други - антика, Museum 10, Шабац, 2009, с. 37; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева,
2010., с. 66-67.
80
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.