Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
АНТИЧКИ ЛОКАЛИТЕТИ И НАЛАЗИШТА
Брдарица – 1. Дередија поред Врбичанке
У атару села Брдарица, лево од асфалтног пута који води из Драгиња, и на левој
обали потока Врбичанке, налази се локалитет „Дередија“. Локалитет је ситуиран на
благој коси окренутој ка југу која се завршава вишом речном терасом, На простору величине
100 х 200 метара налазе се чести фрагменти керамичких посуда, затим, остаци
грађевинског шута: опеке, имбрицеса, ћерамиде итд. Остаци припадају римској вили
рустици из времена, око, III века после Христа. 110
Географске координате локалитета „Дередија поред Врбичанке“ у селу Брдарица су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 33' 25.97";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 47' 09.69";
Надморска висина (левел): l=124 м.
Бресница – 2. Кулина на Коњском гробу II
„У западном атару села Бреснице, на „Коњском Гробу“, с кога је силазио стари пут у
долину Тамнаве, и на којем се месту до најновијег доба једино и улазило из западних и
југозападних области у ову (тамнавску) област, има место „Кулина“ за које се прича да
је на њему била римска караула с војничком посадом која је штитила пут преко Влашића“.
111 Географске координате локалитета „Кулина на Коњском гробу“ у селу Бресница
су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 26' 29.78";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 45' 14.30";
Надморска висина (левел): l=382 м.
Бресница – 3. Римска чаршија на Белим Орницама
У Бресничком делу сеоског атара простире се један део античког локалитета познатог
у стручној литератири под називом „Чаршија на Белим орницама“. У бресничком
атару налазио се део античке некрополе са овог археолошког локалитета чији су споменици
повађени и употребљени за зидање цркве у Коцељеви око 1860. године. На овом
(бресничком) делу археолошког локалитета проналажени су камени саркофази, гробнице
зидане опекама, оружје и једна количина новца из времена II и III века после
Христа. 112 Географске координате локалитета „Римска чаршија на Белим орницама“ у
селу Бресница су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 26' 29.24";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 48' 23.06";
Надморска висина (левел): l=281 м.
Доње Црниљево – 4. Римски кастел
У старијој литератури могуће је пронаћи оскудни податак о томе да се у Доњем
110 M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 15, Beograd,
1973., s. 155; М. Филиповић, Општина Коцељева, Београд, 1995. с. 63; З. А. Живановић, Посавотамнавски
срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 35; и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки
локалитети општине Коцељева – део други - антика, Museum 10, Шабац, 2009, с. 35; и: З. А. Живановић,
Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 63.
111 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, У: Српски етнографски зборник, књига 18, -
Насеља српских земаља, књига VIII, Српска Краљевска Академија, Београд, 1912., с. 490; али, и у: З. А.
Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 63-64.
112 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 485; М. Грбић, Западна
Србија у римско доба, У: Археолошки споменици и налазишта у Србији I, - Западна Србија, САН, Грађа –
књига IX, Археолошки институт - књига 2, Београд, 1953., с.13-23. (У даљем тексту: М. Грбић, Споменици
I, Београд, 1953.); М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу, Шабац,
1967. с. 135; З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, 2007., Коцељева-Владимирци, 2007., с. 35; М.
Павловић и З. А. Живановић. Храм св. Архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 43; З. А.
Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део други - антика, Museum
10, Шабац, 2009, с. 36; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 64-65.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 79