Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

20.04.2013 Views
62 Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Слика 24. Бронзана огрлица са локалитета «Борина» у селу Суботица. Суботица – 5. Брђани Горан Гајић и његов таст Микаило Живановић поклонили су 2006. године Завичајном музеју у Коцељеви једну бронзану апликацију са орнаментима који по својим стилским декоративним елементима упућују на продукцију бронзаног доба. На овакав закључак упућују и техноморфолошке карактеристике ове апликације. Пронађена је 2000. године у селу Суботици, у делу села који се налази са десне обале реке Тамнаве, у потесу званом „Брђани“, на имању Микаила Живановића. Овај случајни налаз, највероватније, потиче из растуреног гроба. Бронзана апликација о којој је било речи депонована је у сталној изложбеној поставци Завичајног музеја у Коцељеви. 92 Налаз припада периоду позног бронзаног доба из времена од 1400 до 1000. година пре Христа. Географске координате археолошког локалитета „Брђани“ у селу Суботица су: φ= 44º 27' 22.82"; λ= 19º 46' 23.47"; l=235 м. Ћуковине – 6. Потес „Рекогносцирајући подручје Тамнаве 1989. године, археолози из Истраживачке станица Петница код Ваљева открили су у селу Ћуковине, на локалитету „Потес“ један тумул из времена бронзаног доба. 93 92 З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 32; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефанау Свилеуви, Коцељева, с. 2008., с. 41; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 71; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 51. 93 Резултате рекогносцирања Тамнаве од стране археолога Истраживачке станице Петница код Ваљева, публиковао је археолог Андреј Старовић из Истраживачке станице Петница код Ваљева. Видети: А. Старовић, Резултати археолошког рекогносцирања Тамнаве, У: Петничке свеске, бр. 35, Истраживачка станица Петница, Ваљево, 1993. Кратак податак о овом тумулу поново је, годину дана касније, публикован од стране двојице археолога: Ж. Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар за 1994 годину, Ваљево, 1994., с. 374. О овом локалитету оставио је кратке податке и: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 32; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефанаи Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 41, али, доста детаљније видети у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 71; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 52. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Тумул на локалитету „Потес“ у селу Ћуковине, највероватније, припада периоду средњег бронзаног доба из времена од 1800 до 1400. година пре Христа. Локалитет „Потес“ у селу Ћуковине још увек није лоциран од стране Завичајног музеја у Коцељеви (прим. аут.). Слика 25. Бронзана апликација са локалитета „Брђани“ у селу Суботица. Шабачка Каменица – 7. Тумули у сеоском гробљу У селу Шабачка Каменица, са десне стране сеоског асфалтног пута Драгиње- Шабачка Каменица, у данашњем сеоском гробљу налази се један јасно уочљив тумул пречника 20-так метара, а висине око 1,5 метара. Наоколо се може уочити још неколико мањих, тумула које је савремено гробље скоро уништило. 94 Највероватније је да се на овом месту ради о бронзанодопским тумулима из периода средњег бронзаног доба, тј., из времена од 1800 до 1400. година пре Христа. 95 Географске координате археолошког локалитета „Тумули у сеоском гробљу“ су: φ= 44º 29' 46.62"; λ= 19º 43' 04.11"; l=227 м. 94 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, бр. 14, Beograd, 1972., s. 183. Годину дана касније М. Васиљевић је сам написао кратак податак о овом локалитету. Видети: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973., s. 5. И на крају, о овом локалитету кратку белешку оставио је и археолог: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 32; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефанау Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 41, али, детаљније у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 71; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 52-53. 95 За проблематику бронзанодопских некропола западне Србије и источне Босне видети још и: M. Kosarić, Kulturni, etnički i hronološki problemi ilirskih nekropola Podrinja, Muzej istočne Bosne, Tuzla, 1976., док би за типологију бронзанодопских тумула било упитно видети: М. Лазић, Топографија и типологија праисторијских тумула у Србији и Црној Гори, Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд, 1989. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 63

Page 5 and 6: Народни музеј у Бео

Page 7: СИСТЕМАТИЗАЦИЈА АР

Page 10 and 11: Зоран А. Живановић -


Page 14 and 15: 12 Зоран А. Живанови

Page 16 and 17: Север 14 Зоран А. Жив













































































Page 172: Зоран А. Живановић -

beograd

koceljeva

rekognosciranja

pregled

podrinju

spomenici

muzej

savez

jugoslavije

native

sistematizacija

arheoloskih

lokaliteta

opstine

koceljeva.gov.rs

Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf ... View more Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Delete template?

Save as template ?

Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf