Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf
Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf
62 Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Слика 24. Бронзана огрлица са локалитета «Борина» у селу Суботица. Суботица – 5. Брђани Горан Гајић и његов таст Микаило Живановић поклонили су 2006. године Завичајном музеју у Коцељеви једну бронзану апликацију са орнаментима који по својим стилским декоративним елементима упућују на продукцију бронзаног доба. На овакав закључак упућују и техноморфолошке карактеристике ове апликације. Пронађена је 2000. године у селу Суботици, у делу села који се налази са десне обале реке Тамнаве, у потесу званом „Брђани“, на имању Микаила Живановића. Овај случајни налаз, највероватније, потиче из растуреног гроба. Бронзана апликација о којој је било речи депонована је у сталној изложбеној поставци Завичајног музеја у Коцељеви. 92 Налаз припада периоду позног бронзаног доба из времена од 1400 до 1000. година пре Христа. Географске координате археолошког локалитета „Брђани“ у селу Суботица су: φ= 44º 27' 22.82"; λ= 19º 46' 23.47"; l=235 м. Ћуковине – 6. Потес „Рекогносцирајући подручје Тамнаве 1989. године, археолози из Истраживачке станица Петница код Ваљева открили су у селу Ћуковине, на локалитету „Потес“ један тумул из времена бронзаног доба. 93 92 З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 32; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефанау Свилеуви, Коцељева, с. 2008., с. 41; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 71; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 51. 93 Резултате рекогносцирања Тамнаве од стране археолога Истраживачке станице Петница код Ваљева, публиковао је археолог Андреј Старовић из Истраживачке станице Петница код Ваљева. Видети: А. Старовић, Резултати археолошког рекогносцирања Тамнаве, У: Петничке свеске, бр. 35, Истраживачка станица Петница, Ваљево, 1993. Кратак податак о овом тумулу поново је, годину дана касније, публикован од стране двојице археолога: Ж. Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар за 1994 годину, Ваљево, 1994., с. 374. О овом локалитету оставио је кратке податке и: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 32; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефанаи Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 41, али, доста детаљније видети у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 71; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 52. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Тумул на локалитету „Потес“ у селу Ћуковине, највероватније, припада периоду средњег бронзаног доба из времена од 1800 до 1400. година пре Христа. Локалитет „Потес“ у селу Ћуковине још увек није лоциран од стране Завичајног музеја у Коцељеви (прим. аут.). Слика 25. Бронзана апликација са локалитета „Брђани“ у селу Суботица. Шабачка Каменица – 7. Тумули у сеоском гробљу У селу Шабачка Каменица, са десне стране сеоског асфалтног пута Драгиње- Шабачка Каменица, у данашњем сеоском гробљу налази се један јасно уочљив тумул пречника 20-так метара, а висине око 1,5 метара. Наоколо се може уочити још неколико мањих, тумула које је савремено гробље скоро уништило. 94 Највероватније је да се на овом месту ради о бронзанодопским тумулима из периода средњег бронзаног доба, тј., из времена од 1800 до 1400. година пре Христа. 95 Географске координате археолошког локалитета „Тумули у сеоском гробљу“ су: φ= 44º 29' 46.62"; λ= 19º 43' 04.11"; l=227 м. 94 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, бр. 14, Beograd, 1972., s. 183. Годину дана касније М. Васиљевић је сам написао кратак податак о овом локалитету. Видети: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973., s. 5. И на крају, о овом локалитету кратку белешку оставио је и археолог: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 32; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефанау Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 41, али, детаљније у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 71; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 52-53. 95 За проблематику бронзанодопских некропола западне Србије и источне Босне видети још и: M. Kosarić, Kulturni, etnički i hronološki problemi ilirskih nekropola Podrinja, Muzej istočne Bosne, Tuzla, 1976., док би за типологију бронзанодопских тумула било упитно видети: М. Лазић, Топографија и типологија праисторијских тумула у Србији и Црној Гори, Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд, 1989. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 63
- Page 14 and 15: 12 Зоран А. Живанови
- Page 16 and 17: Север 14 Зоран А. Жив
- Page 18 and 19: 16 Зоран А. Живанови
- Page 20 and 21: 18 Зоран А. Живанови
- Page 22 and 23: Зоран А. Живановић -
- Page 24 and 25: Зоран А. Живановић -
- Page 26 and 27: 24 Зоран А. Живанови
- Page 28 and 29: 26 Зоран А. Живанови
- Page 30 and 31: 28 Зоран А. Живанови
- Page 32 and 33: 30 Зоран А. Живанови
- Page 34 and 35: 32 Зоран А. Живанови
- Page 36 and 37: 34 Зоран А. Живанови
- Page 38 and 39: Зоран А. Живановић -
- Page 40 and 41: Зоран А. Живановић -
- Page 42 and 43: Зоран А. Живановић -
- Page 44 and 45: Зоран А. Живановић -
- Page 46 and 47: 44 Зоран А. Живанови
- Page 48 and 49: 46 Зоран А. Живанови
- Page 50 and 51: Зоран А. Живановић -
- Page 52 and 53: Зоран А. Живановић -
- Page 54 and 55: Зоран А. Живановић -
- Page 56 and 57: 54 Зоран А. Живанови
- Page 58 and 59: Зоран А. Живановић -
- Page 60 and 61: 58 Зоран А. Живанови
- Page 62 and 63: 60 Зоран А. Живанови
- Page 66 and 67: Зоран А. Живановић -
- Page 68 and 69: 66 Зоран А. Живанови
- Page 70 and 71: 68 Зоран А. Живанови
- Page 72 and 73: Зоран А. Живановић -
- Page 74 and 75: 72 Зоран А. Живанови
- Page 76 and 77: 74 Зоран А. Живанови
- Page 78 and 79: 76 Зоран А. Живанови
- Page 80 and 81: 78 Зоран А. Живанови
- Page 82 and 83: Зоран А. Живановић -
- Page 84 and 85: Зоран А. Живановић -
- Page 86 and 87: Зоран А. Живановић -
- Page 88 and 89: 86 Зоран А. Живанови
- Page 90 and 91: Зоран А. Живановић -
- Page 92 and 93: Зоран А. Живановић -
- Page 94 and 95: Зоран А. Живановић -
- Page 96 and 97: Зоран А. Живановић -
- Page 98 and 99: Зоран А. Живановић -
- Page 100 and 101: Зоран А. Живановић -
- Page 102 and 103: Зоран А. Живановић -
- Page 104 and 105: Зоран А. Живановић -
- Page 106 and 107: Зоран А. Живановић -
- Page 108 and 109: Зоран А. Живановић -
- Page 110 and 111: Зоран А. Живановић -
- Page 112 and 113: Зоран А. Живановић -
62<br />
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.<br />
Слика 24. Бронзана огрлица са локалитета «Борина» у селу Суботица.<br />
Суботица – 5. Брђани<br />
Горан Гајић и његов таст Микаило Живановић поклонили су 2006. године Завичајном<br />
музеју у Коцељеви једну бронзану апликацију са орнаментима који по својим<br />
стилским декоративним елементима упућују на продукцију бронзаног доба. На овакав<br />
закључак упућују и техноморфолошке карактеристике ове апликације.<br />
Пронађена је 2000. године у селу Суботици, у делу села који се налази са десне<br />
обале реке Тамнаве, у потесу званом „Брђани“, на имању Микаила Живановића. Овај<br />
случајни налаз, највероватније, потиче из растуреног гроба.<br />
Бронзана апликација о којој је било речи депонована је у сталној изложбеној поставци<br />
Завичајног музеја у Коцељеви. 92 Налаз припада периоду позног бронзаног доба<br />
из времена од 1400 до 1000. година пре Христа. Географске координате археолошког<br />
локалитета „Брђани“ у селу Суботица су: φ= 44º 27' 22.82"; λ= 19º 46' 23.47"; l=235 м.<br />
Ћуковине – 6. Потес<br />
„Рекогносцирајући подручје Тамнаве 1989. године, археолози из Истраживачке<br />
станица Петница код Ваљева открили су у селу Ћуковине, на локалитету „Потес“ један<br />
тумул из времена бронзаног доба. 93<br />
92 З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 32; М. Павловић, З. А. Живановић,<br />
Храм св. архиђакона Стефанау Свилеуви, Коцељева, с. 2008., с. 41; З. А. Живановић, Публиковани<br />
археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008.,<br />
с. 71; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 51.<br />
93 Резултате рекогносцирања Тамнаве од стране археолога Истраживачке станице Петница код Ваљева,<br />
публиковао је археолог Андреј Старовић из Истраживачке станице Петница код Ваљева. Видети: А.<br />
Старовић, Резултати археолошког рекогносцирања Тамнаве, У: Петничке свеске, бр. 35, Истраживачка<br />
станица Петница, Ваљево, 1993. Кратак податак о овом тумулу поново је, годину дана касније, публикован<br />
од стране двојице археолога: Ж. Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском<br />
крају, У: Ваљевац – календар за 1994 годину, Ваљево, 1994., с. 374. О овом локалитету оставио је<br />
кратке податке и: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 32; М.<br />
Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефанаи Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 41, али, доста<br />
детаљније видети у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део<br />
први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 71; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева,<br />
2010., с. 52.<br />
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.