Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
површини терена налазе се фрагменти грубе керамике, међу којима има и типова раног
бронзаног доба (сличних бубањско-хумској групи). По казивању Јосифа Лазаревића из
Свилеуве, налажено је овде и фрагмената лепа и кремених ножића, а откривено је и
једно огњиште ограђено камењем. На основу свега изнетог, закључује се да се у
праисторији, на брду Кик, налазило насеље типа градине.
Хронолошки, могуће је закључити да се на овом локалитету налазило насеље из
времена прелаза каснонеолитског у метална доба, тј. из периода раног енеолита од
4500 до 4000. година пре Христа. 85
Географске координате археолошког локалитета „Кик III“ у селу Свилеува су:
φ= 44º 32' 20.35"; λ= 19º 51' 26.24"; l=180 м.
Свилеува – 10. Ртови
Локалитет „Ртови“ налази се северно од села, на тромеђи атара Брдарица, Свилеува
и Крнић, на самом врху брда (244 м.) Локалитет је ситуиран на главици и представља
неолитску градину чије су стране неприступачне. Изузетак чини она са југозапада,
одакле је и прилаз овом праисторијском насељу. У подножју локалитета извиру, на југозападној
страни – речица Вукодраж, а на северној речица Лубењак. Градина је пресечена
на два дела путем Брдарица-Крнић. По површини је 1973. године било могуће
пронаћи остатке кућног лепа у већим количинама. Такође, било је тада и доста фрагмената
керамичких посуда, кременог оруђа и оружја, као и камених глачалица и
жрвњева. На основу свега наведеног, могуће је закључити да градина на локалитету
„Ртови“ припада времену с краја неолитског доба и његовог прелаза у метална доба, тј.
из периода раног енеолита од 4500 до 4000. година пре Христа. 86
Географске координате археолошког локалитета „Ртови“ у селу Свилеува су:
φ= 44º 33' 00.99"; λ= 19º 48' 27.21"; l=225 м.
85 М. В. Гарашанин, Западна Србија у доба првобитне историје, У: Археолошки споменици и налазишта
у Србији I, - Западна Србија, Београд, 1953., с. 6; М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта
и споменика у Подрињу, У: Годишњак Историјског архива, V, Шабац, 1967., с. 131; M. Vasiljević,
Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973., s. 3; В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије
земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 73; Ж. Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети
и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар за 1994 годину, Ваљево, 1994., с. 373; В.
Трбуховић, Место градине Кик у Свилеуви у одбрамбеном систему раног бронзаног доба западне
Србије, У: Годишњак села Свилеуве, бр. 2, Друштво за изучавање историје Свилеуве, Свилеува, 2004., с.
199-202, (у даљем тексту: Годишњак села Свилеуве, бр. 2, Свилеува 2004.); З. А. Живановић, Посавотамнавски
срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 28; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона
Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 40; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети
општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 67; и: З. А. Живановић,
Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 45-46.
86 M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 15, Savez arheoloških
društava Jugoslavije, Beograd, 1973., s. 156, (у даљем тексту: M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju
i sondažna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 15, Beograd, 1973.); В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије
земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 73; Ж. Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети
и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар за 1994 годину, Ваљево, 1994., с. 373;
З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева, 2007., с. 28; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм
св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 40; З. А. Живановић, Публиковани археолошки
локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 67-68; и: З. А.
Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 46-47.
56
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.