54 Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Слика 20. Зооморфна фигурина главе вука од печене земље (анфас и профил) са локалитета „Бодњик“ у селу Дружетић. Слика 21. Печат од печене земље са локали- Слика 22. Један од два негатива каменог тета „Бодњик“ у селу Дружетић. калупа за ливење бакарних секира са локалитета „Бодњик“ у селу Дружетић. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Слика 23. Шоља од тамно-смеђе печене земље без високе дршке са локалитета „Бодњик“ у селу Дружетић Дружетић – 8. Коренски Вис Локалитет „Вис“ налази се 3 километра западно и узводно од локалитета Бодњик у селу Дружетић. На овом локалитету налазило се праисторијско насеље типа градине. Приступ градини веома је отежан, осим са југа где је локалитет преко седла повезан са косом која се са Коренског Виса (347 м.) спушта ка речици Уб. Градина је по положају веома слична локалитетима Кик у Свилеуви и Бодњик у Дружетићу. На површини њиве која је 1973. године била власништво Спасоја Којића из Дружетића, било је могуће пронаћи фрагменте керамичких посуда, утега, кременог и каменог оруђа и оружја, као и кућног лепа, који овај локалитет хронолошки опредељују у период преласка неолита у метална доба, тј. у рани енеолит из времан од 4500 до 4000. година пре Христа. 84 Географске координате археолошког локалитета „Вис“ у селу Дружетић су: φ= 44º 25' 03.55"; λ= 19º 46' 52.27"; l=265 м Свилеува – 9. Кик III Локалитет „Кик“ налази се северно од села. Кик је брдо које се (1953. године) налазило на тадашњим имањима Драгомира и Милорада Протића, и Милована Станојевића из Свилеуве. Протеже се дужином у правцу југоисток-северозапад на простору дугом око 80 метара. Ширина горњег платоа износи на југоистоку око 40 м, на северозападу 20-30 м. Са запада брежуљак је ограничен потоком Киком, а са севера речицом Вукодраж. Са јужне стране постији благо и седласто узвишење које је од Кика одвојено удубљењем, можда ровом. Све падине Кика стрме су и тешко приступачне. На 84 Први податак у стручној литератури о овом л.окалитету оставио је археолог: М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак Историјског архива, V, Шабац, 1967., с. 127. Шест година касније, исти аутор написао је више података о овом локалитету. Видети: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. <strong>Koceljeva</strong>, Šabac, 1973., s. 5. Десетак година касније, у коауторству публиковао је опет податке о локалитету „Вис“, видети: В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 74. За још десетак година касније, о овом локалитету кратку белешку оставили су и двојица ваљевских археолога. Видети: Ж. Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар за 1994 годину, Ваљево, 1994., с. 373. Кратке податке о овом локалитету забележио је и археолог З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 28; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 40; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 66; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 44. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 55
Change language