Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
групе. Према високој апсолутној хронологији овај локалитет би се могао сврстати у сам
крај IV миленијума пре нове ере, па би утврђено насеље на овом локалитету припадало
времену с краја прелаза неолита у метална доба, тј., периоду који је везан за најпозније
фазе развоја винчанског комплекса или им непосредно следи - културној фази
познатој као Бубањ-Салкуца-Криводол комплекс, из времена од 4500 до 4000. година
пре Христа.
Комплетан покретни археолошки материјал пронађен током кампања археолошких
ископавања на овом локалитету, депонован је у Завичајном музеју у Коцељеви. 83
Географске координате археолошког локалитета „Бодњик“ у селу Дружетић су:
φ= 44º 24' 58.29"; λ= 19º 30' 19.45"; l=240 м.
52
Слика 17. Горњи део пехара од печене земље са угребаним знаком или симболом са
локалитета „Бодњик“.
83 М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак
Историјског архива, V, Шабац, 1967., с. 127; M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva,
Šabac, 1973., s. 5; В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац,
1983., с. 73; М. Исаиловић, Ваљево и околне области у средњем веку, Ваљево, 1989. Четири године
касније, овај локалитет почели су археолошки да ископавају археолози др Александар Палавестра из
Балканолошког института САНУ, Игор Богдановић из Београда и Андреј Старовић из Истраживачке
станице Петница код Ваљева. Учесник кампање ископавања током лета 1994. године био је и аутор овог
рада. Прелиминарне резултате ових истраживања видети: А. Палавестра, И. Д. Богдановић, А. Старовић,
Бодњик, Дружетић – енеолитско градинско насеље, У: Гласник српског археолошког друштва, бр. 9,
Српско археолошко друштво, Београд, 1993., с. 186-191. Следеће године, двојица ваљевских археолога
публиковали су кратак запис о овом локалитету. Видети: Ж. Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети
и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар за 1994 годину, Ваљево, 1994., с. 373. Пар
година касније публиковани су и резултати прелиминарне анализе окресане кремене индустрије пронађене
на овом локалитету током три претходне кампања ископавања. Видети: И. Радовановић, Прелиминарна
анализа кремене индустрије са локалитета Бодњик, У: Гласник српског археолошког друштва,
бр. 11, Српско археолошко друштво, Београд, 1996., с. 41-54, и, на самом крају, о овом локалитету
кратку белешку оставио је и археолог З. А. Живановић, Библиографија праисторијских симбола и знакова,
(Двојезично, српски и енглески језик), Коцељева 2005., с. 59-60, и 64-65, затим, и у: З. А. Живановић,
Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 28; М. Павловић, З. А. Живановић,
Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 40; З. А. Живановић, Публиковани археолошки
локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 65-66; и:
З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 43-44.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.