Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Географске координате археолошког локалитета „Главичица“ у селу Галовић су:
φ= 44º 28' 59.23"; λ= 19º 37' 01.89"; l=198 м.
Градојевић – 6. Град
Локалитет „Град“ (или „Градовић“ како га називају мештани) налази се у селу Градојевић,
на левој обали реке Тамнаве, а са десне стране асфалтног пута Коцељева-Доње
Црниљево. Од овог пута удаљен је стотинак метара. Лоциран је на зазавршетку косе
потковичастог облика и окренуте ка југу. Покретни археолошки материјал прикупљен
рекогносцирањем овог локалитета налази се депонован у Завичајном музеју у Коцељеви.
80
Насеље припада времену преласку неолита у метална доба, тј. у период раног енеолита
од 4500 до 4000. година пре Христа.
За овај локалитет везано је предање да се на овом месту некада налазио Шаренград
српског племића Љутице Богдана у којем га је посећивао Марко Краљевић. 81 По
легенди, од овога града је (касније) као подграђе, настало село Градојевић. 82
Географске координате археолошког локалитета „Град“ у селу Градојевић су:
φ= 44º 29' 09.74"; λ= 19º 39' 04.67"; l=183 м.
Дружетић – 7. Бодњик
Локалитет „Бодњик“ налази се на платоу брда Бодњик у селу Дружетић, изнад
десне обале реке Уб, на висини од 240 м. Северни и западни обронци, који се стрмо
спуштају према реци Уб, густо су обрасли мешовитом шумом, док је сам плато
прекривен пашњаком, као и (његова) блага југоисточна падина. Плато је одвојен од
јужне падине степенастим узвишењем које се пружа праволинијски у правцу истокзапад.
Иако га околна брда надвишују, Бодњик доминира над речном долином, пошто
је најближи самој реци, а на исток од њега се пружа равница према селу Гола Глава.
Локалитет се спомиње у археолошкој литератури и под именом Ободњик. Нема,
међутим, места недоумици о овом имену. На топографским картама, брдо се назива
Бодњик, тако га зову и мештани, а под тим именом се појављује и у „Историји Ваљева“,
додуше, погрешно проглашен као римски каструм.
На основу археолошких ископавања овог локалитета током 1992-`94. године
спроведених од стране Балканолошког института САНУ и Истраживачке станице
Петница, могуће је рећи да утврђено насеље на овом локалитету припада времену с
краја прелаза енеолита у бронзано доба, тј. периоду раног металног доба, и то оном
његовом делу који је везан за најпозније фазе развоја винчанског комплекса или им
непосредно следи. Бодњик је најсеверозападнија до сада откривена тачка Бубањ-
Салкуца-Криводол комплекса, судећи по распрострањености локалитета ове културне
80 M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja u Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Beograd, 1980., s. 211; В.
Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 74; Ж. Јеж,
А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар за 1994
годину, Ваљево, 1994., с. 373 ; З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с.
28; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 40; З.
А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија,
Museum 9, Шабац, 2008., с. 64-65; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 42.
81 Први је ово предање забележио академик Милан Ђ. Милићевић далеке 1876. године. Видети: М. Ђ.
Милићевић, Кнежевина Србија, Београд, 1876., с. 427. Исто предање забележио је и аустријски путописац
Феликс Каниц. Видети: Ф. Каниц, Србија – земља и становништво, Том I, Београд, 1985., с. 432. О томе
да је на овом локалитету постојао град по имену Шаренград, кратак запис оставили су и брачни пар
археолога Драга и Милутин Гарашанин. Видети: Д. Гарашанин, М. Гарашанин, Археолошка налазишта
у Србији, Просвета, Београд, 1951. с. 179.
82 О томе да је село Градојевић добило своје име по граду „Шаренграду“ српског племића Љутице Богдана,
први је то предање забележио антропогеограф Љубомир Павловић. Видети: Љ. Павловић, Антропогеографија
ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 428. Четири деценије касније поменуо га је и архитекта:
А. Дероко, Средњовековни градови, У: Археолошки споменици и налазишта у Србији I, - Западна Србија,
Београд, 1953., с. 65. Пре него што је рекогносцирао овај локалитет, и археолог Миливоје Васиљевић га је
два пута поменуо у својим студијама као локалитет на којем се налазе остаци некаквог средњовековног
града. Видети: М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу, У:
Годишњак Историјског архива, V, Шабац, 1967., с. 148.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 51