Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
ГРАДИНЕ 75
Баталаге – 4. Дебело брдо I, II и III
Локалитет „Дебело брдо I, II и III јесу праисторијске градине које се налазе
северно од села Баталаге. Градина I, звана Град, позната још од раније из литературе.
Обе градине смештене су на гребену који се пружа у правцу североистока и руши се ка
речици Вукодраж. Раздаљина између њих износи око 800 м. Сам гребен има седласт
облик, на чијим се крајевима јасно издвајају две главице, на којима се проналази
археолошки материјал: фрагменти праисторијских керамичких посуда, каменог и
кременог алата и кућног лепа. Први од њих – ближе селу, јесте локалитет Град, за који
Љубомир Павловић вели да је био градић чија је посада чувала и одржавала пут. 76
Градина I налази се на имању које је 1973. године припадало Михаилу Атанацковићу.
Стране су му прилично неприступачне, сем са југа.
Друга главица, изнад речице Вукодраж, сматра се градином II, испод које – у
сектору седла, према градини I – има насеље – подграђе. Обе градине, као и подграђе
(на основу материјала нађеном на овом подручју), припадају периоду раног енолита из
времена од 4500 до 4000. година пре Христа. . 77
Географске координате Градине I на локалитету „Дебело брдо“ у селу Баталаге су:
φ= 44º 32' 46.99"; λ= 19º 52' 53.82"; l=171 м.
Географске координате Градине II на локалит. „Дебело брдо“ у селу Баталаге су:
φ= 44º 32' 34.55"; λ= 19º 52' 55.97"; l=180 м.
Географске координате Подграђа на локалит. „Дебело брдо“ у селу Баталаге су:
φ= 44º 32' 40.77"; λ= 19º 52' 50.08"; l=158 м.
Галовић – 5. Главичица
Локалитет „Главичица“ у селу Галовић налази се на брду – главици, са десне стране,
изнад асфалтног пута Коцељева-Доње Црниљево, испред села - идући од Градојевића,
а на левој обали реке Тамнаве, у непосредној близини локалитета „Кулача“. На
основу конфигурације терена и положаја насеља на овом археолошком локалитету може
се закључити да је (својим карактером), насеље градинског типа, а према површинским
налазима (фрагментима керамичких посуда, кременог и каменог оруђа) – датирати
га у време завршне фазе млађег неолита и преласку у метална доба. 78
За овај локалитет везана је и народна легенда која каже да је на овом месту био некакав
повећи мађарски град, испод којег је била кула неког мађарског племића Адоша,
који је имао и своју цркву ту у близини, у потесу званом Јагодина. Његово благо остало
је у његовим подрумима који се налазе ту у близини, у брду званом Кључаревац. 79
75 Градине су посебан тип утврђеног насеља из времена енеолита, подизана на врху брда које је доминирало
околином из разлога безбедности. Такво насеље додатно је утврђивано земљаним бедемима како би
било што неприступачније за евентуалне освајаче.
76 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 489.
77 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14,
Beograd, 1972., s. 182; M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973., s. 7; В.
Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 65, 73-74;
Ж. Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар
за 1994 годину, Ваљево, 1994., с. 372-373; З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева, 2007., с.
26; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева-Владимирци,
2008., с. 39; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – , праисторија,
Museum 9, Шабац, 2008., с. 63; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 39-40.
78 M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja u Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Beograd, 1980., s. 211-212;
В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 74; Ж.
Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар за
1994 годину, Ваљево, 1994., с. 373; З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци,
2007., с. 28; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008.,
с. 40; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – праисторија,
Museum 9, Шабац, 2008., с. 63-64; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 40-41.
79 Ово предање први је забележио антропогеограф Љуба Павловић. Видети: Љ. Павловић, Антропогеографија
ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 489.; А. Дероко, Средњовековни градови, У: Археолошки
споменици и налазишта у Србији I, - Западна Србија, САН, Грађа – књига IX, Археолошки институт –
књига 2, Београд, 1953., с. 65.
50
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.