Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

20.04.2013 Views
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Ћуковине – 2. Кленовица У селу Ћуковине 1983. године, на њиви званој „Кленовица“, поред једног извора, недалеко од реке Тамнаве, Милован „Манџа“ Лазић из Ћуковина изорао је једну бакарну секиру. Те 1983. године, њива звана Кленовица била је у власништву (сада већ покојног) Јована Лазића из Ћуковина. Године 1994., Милисав Лазић из Ћуковина (брат Милованов) поклонио је ову бакарну секиру Народном музеју у Шапцу. У питању је „крстаста“ бакарна секира која у типолошкој класификацији припада тзв. Шубертовом типу „Кладари“ крстастих бакарних секира, или, типу IIб2 по Гарашаниновој класификацији. Овај тип крстастих секира синхрон је са типом Јашладани карактеристичним за Бодрогкерештур културу, и у употреби се задржава све до времена Бубањ-Хум II културне групе. 69 По подацима покојног Михаила Лазића из Ћуковина, да се закључити да се на овом месту налази некакво насеље из времена бакарног доба. Наиме, Михаило Лазић је у доњем току Марић реке у Ћуковинама, стотинак метара од њеног ушћа у реку Тамнаву, а 200-300 метара од места на којем је пронађена крстаста бакарна секира, изоравао мноштво фрагмената керамичких посуда. Овај налаз крстасте бакарне секире, као и насеље у близини, припадају периоду раног енеолита (бакарног доба) из времена, од 4500 до 4000. година пре Христа. Географске координате места налаза секире на локалитету „Кленовица“ су: φ= 44º 29' 27.00"; λ= 19º 39' 40.12"; l=177 м. Географске координате локације са керамиком на локалитету „Кленовица“ су: φ= 44º 29' 22.96"; λ= 19º 40' 19.62"; l=166 м. 48 Слика 15. Крстаста бакарна секира типа „Кладари“ са локалитета „Кленовица“ у селу Ћуковине. 70 69 О овом типу бакарних секира, радећи типолошку класификацију истих у шабачком Народном музеју, први је писао археолог Мома Церовић, кустос у народном музеју у Шапцу. Видети: М. Церовић, Бакарне сјекире из археолошке збирке Народног музеја у Шапцу, У: Museum, бр. 3 – Годишњак Народног музеја у Шапцу, Народни музеј Шабац, Шабац, 2002., с. 42 и 45. Међутим, потуније податке о самом месту налаза ове секире дао је у монографији села Ћуковине економиста из Шапца Милоје Јовановић, комерцијалиста у фабрици Зорка-Шабац, а родом из села Ћуковине. Видети: М. Јовановић, Ћуковине, Завичајни музеј Коцељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2008., с. 26, али, и у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 69; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 37. 70 Публиковано у: М. Јовановић, Ћуковине, Завичајни музеј Коцељева, Коцељева, 2008., с. 26 Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Брдарица – 3. Виногради Пред само штампање ове студије, у Завичајни музеј Коцељева дошао је Миодраг Поповић из Брдарице са добро очуваним налазом енеолитске бакарне секире-чекића коју је изорао на својој њиви „Виногради“, у близини своје куће, у источном делу атара села Брдарице. Налаз је сасвим случајно изорао 2011. године током јесењег орања поменуте парцеле за коју до сада није било познато да се на њој налази праисторијски, тј. винчанско-плочнички археолошки локалитет. М. Поповић дозволио је да се налаз фотографише у музеју, али, нажалост, рекао је да ће размислити о томе да ову секиру поклони музеју, па тако, постоји оправдана бојазан да он има намеру да исту прода најповољнијем понуђачу. 71 Географске координате локалитета „Виногради“ у селу Брдарица, тренурно, нису познате. Слика 16. Бакарна секира-чекић типа „Холич“ 72 (или, тип I 3а) 73 са локалитета „Виногради у селу Брдарица. 74 71 М. Поповић понудио је музеју на откуп ову секиру, али, како музеј не располаже са било каквим финансијским средствима опредељеним за овакве и сличне сврхе (нити код надлежних постоји расположење да се за ове потребе издвоји неопходан новац), то, нажалост, постоји оправдана бојазан да ће М. Поповић ову секиру продати првом повољном понуђачу, највероватније, на црној берзи. 72 По типологији Ф. Шуберта, видети: F. Shubert, Zu den südosteuropäischen Kupferäxten, In: Germania, 43/2, 1965., s. 274-295. 73 По типологији М. Гарашанина, видети: М. Гарашанин, Секире са отвором за држаље у Уметничком музеју у Београду, У: Музеји, 5, Београд, 1950., с. 87-105., затим: M. Garashanin, Schaftlochate aus Kupfer in den Sammlungen serbischer Mussen, 34, Bericht der romisch/germanischen Kommission, 1951-1953, s. 61- 76, као и у: М. Гарашанин, Праисторија на тлу Србије I, Београд, 1973., с. 269-288. 74 За типологију енеолитских бакарних секира-чекића видети: М. Радивојевић, Прилог типологији и дистрибуцији секира-чекића типа Плочник на простору југоисточне Европе, У: Гласник Српског археолошког друштва, број 22, Српско археолошко друштво, Београд, 2006., с. 211-224, као и: М. Церовић, Бакарне сјекире из археолошке збирке Народног музеја у Шапцу, У: Museum, бр. 3 – Годишњак Народног музеја у Шапцу, Народни музеј Шабац, Шабац, 2002., с. 37-56. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 49

Page 5 and 6: Народни музеј у Бео

Page 7: СИСТЕМАТИЗАЦИЈА АР

Page 10 and 11: Зоран А. Живановић -


Page 14 and 15: 12 Зоран А. Живанови

Page 16 and 17: Север 14 Зоран А. Жив













































































Page 172: Зоран А. Живановић -

beograd

koceljeva

rekognosciranja

pregled

podrinju

spomenici

muzej

savez

jugoslavije

native

sistematizacija

arheoloskih

lokaliteta

opstine

koceljeva.gov.rs

Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf ... View more Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Delete template?

Save as template ?

Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf