Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
МЕТАЛНА ДОБА
ЕНЕОЛИТ - БАКАРНО ДОБА
Коцељева – 1. Драгина мала
Инжињер Драгољуб Ковачевић из Ваљева, родом од Ковачевића у Коцељеви, поклонио
је 2003. године Завичајном музеју у Коцељеви једну бакарну секиру коју је пронашао
око 1999. године у једном воћњаку званом „Мало воће“, у близини потока Лукинац
у Драгиној мали, у Коцељеви. У питању је крстаста бакарна секира типа „Кладари“
из времена бакарног доба, која потиче из периода раног енеолита на просторима долине
реке Тамнаве, 66 тј. из времена од 4500 до 4000. годин. пре Христа. 67
Ова бакарна секира депонована је у сталној изложбеној поставци Завичајног музеја
у Коцељеви. 68
Географске координате археолошког налазишта „Драгина мала“ у Коцељеви су:
φ= 44º 27' 47.11"; λ= 19º 49' 54.58"; l=158 м.
Слика 14. Крстаста бакарна секира типа „Кладари“ са локалитета „Драгина мала“.
66 За типологију праисторијских бакарних секира са територије Подриња видети: М. Церовић, Бакарне
сјекире из археолошке збирке Народног музеја у Шапцу, У: Museum 3, Годишњак Народног музеја у
Шапцу, Шабац, 2002., с. 37-56.
67 За периодизацију, релативну и апсолутну хронологију енеолита Србије и централног Балкана видети:
М. Гарашанин, Праисторија на тлу Р. Србије II, Београд, 1973., Група аутора, Праисторија југословенских
земаља III, Сарајево, 1979., и: Nikola Tasić, Eneolithic cultures of Central and West Balkans,
Balkanološki institut SANU Beograd, 1995.
68 З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија,
Museum 9, Шабац, 2008., с. 69; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 36.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 47