Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Географске координате археолошког локалитета „Кулача“ у селу Градојевић су: φ= 44º 29' 04.13"; λ= 19º 37' 18.17"; l=164 м. Суботица – 10. Барич II Локалитет „Барич“ у селу Суботици налази се са леве стране пута Коцељева-Доње Црниљево, до реке Тамнаве, у непосредној близини некадашње задружне економије. Локалитет се састоји од дубље ископаног шанца и кружне хумке са улегнућем у средини. Пречник хумке износи око 25 метара, док је шанац ширине око 7 метара и дубине до 1 метар. Недалеко од овога, био је још један шанац, који је прилично разорен. Шанчеви су пињени водом оближњег јаког извора, који и данас активно ради. На површини локалитета било је могуће `70-тих година ХХ века пронаћи фрагменте керамичких посуда и кремене алатке, на основу чега је овај локалитет било могуће определити у време прелаза неолита у метална доба, а припадао би типу насеља дефинисаном као утврђено насеље типа „обровац“. Око обровца простирало се и насеље површине до 200Х200 м. 1975. године, археолози: Војислав Трбуховић и Миливоје Васиљевић, а уз помоћ тадашњег Народног универзитета Коцељево, истражили су археолошким сондажним рекогносцирањем једну четвртину обровца и утврдили да се на овом месту налазило једнослојно насеље из времена млађег неолита. Том приликом пронађене су надземне куће које су страдале у пожару, као и оскудан керамички и кремени материјал на основу којег је овај локалитет датован у период завршних фаза неолита, у сам крај фазе Винча-Плочник, у време око 4500. година пре Христа. 63 Иначе, за овај локалитет је везано и једно народно предање које каже да се на месту овог обровца налазила некада зимска кула српског племића Љутице Богдана. 64 Географске координате археолошког локалитета „Барич II“ у селу Суботица су: φ= 44º 29' 04.13"; λ= 19º 37' 18.17"; l=164 м. земља и становништво – од римског доба до краја XIX века, Том I, Реиздање оригинала из 1905. Године, Српска књижевна задруга и ИРО ,,Рад“, Београд, 1985., с. 432, (у даљем тексту: Ф. Каниц, Србија, – земља и становништво Том I, Београд, 1985.). Десетак година касније, слично предање забележио је и антропогеограф Љуба Павловић: Видети: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 489. Детаљније о предањима из долине горњег тока реке Тамнаве видети у: З. А. Живановић, Митови, легенде и предања из Тамнавског краја, Завичајни музеј Коцељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева (рукопис у припреми за штампу). 63 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 183. Годину дана касније исте податке оставио је: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. <strong>Koceljeva</strong>, Šabac, 1973., s. 7. Извештај о првим археолошким ископавањима овог локалитета дали су, поново заједно V. Trbuhović, M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja Podrinja, U: Arheološki pregled, br. 18, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Beograd, 1976., s. 176, (у даљем тексту: V. Trbuhović, M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja Podrinja, U: Arheološki pregled, br. 18, Beograd, 1976.). Аутори у фусноти 2 свог Извештаја упућују на сопствено дело о Обровцима као посебно издвојеном типу неолитских насеља карактеристичних само за Подриње. То дело је: В. Трбуховић, М. Васиљевић, „Обровци“ – посебан тип неолитских насеља у северозападној Србији, У: Старинар, XXIV – XXV, Београд, 1975. с. 161. Седам година касније, исти аутори су поново забележили исте податке. Видети: В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 79-80, и 82. И на крају: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 26; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 39; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 61-62; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 34-35. 64 Први је ову легенду забележио антропогеограф Љуба Павловић. Видети: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 489. 42 Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Скица 5. Административна скица општине Коцељева са унетим локацијама праисторијских, млађенеолитских археолошких локалитета који припадају винчанској култури: 1. Воће у селу Бресница; 2. Цветковац у селу Голочело; 3. Ђуричића брдо у селу Доње Црниљево; 4. Шуме у селу Зукве; 5. Орашје у ширем кругу града Коцељеве; 7. Кућерине II у селу Свилеува; 8. Пуретићи у селу Свилеува; 9. Кулача у селу Градојевић; и 10. Барич II у селу Суботица. 65 65 Праисторијски локалитети из периода млађег неолита са територије општине Коцељева који нису лоцирани и чије географске координате нису познате нису ни унети, нити уцртани у скицу 5. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 43
Change language