Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
да времену касног средњег века. 58
Географске координате археолошког локалитета „Кућерине II“ у селу Свилеува су:
φ= 44º 31' 00.63"; λ= 19º 48' 15.15"; l=210 м.
Свилеува – 8. Пуретићи
Локалитет „Пуретићи“ налази се југозападно од центра села, у близини кућа породица
Пуретић. По причању поштара Зорана Атанацковића из Свилеуве, на овом локалитету
он је открио једну камену секиру и фрагменте керамичких посуда класичне црне
боје, на основу чега је овај локалитет могуће датовати у период млађег неолита, у време
праисторијске културе Винча-Плочник од 4600 до 4200. година пре Христа. 59
Географске координате археолошког локалитета „Пуретићи“ су:
φ= 44º 30' 20.03"; λ= 19º 49' 20.39"; l=174 м.
ОБРОВЦИ 60
Градојевић – 9. Кулача
Локалитет „Кулача“ налази се на левој окуци реке Тамнаве, између њеног корита и
пута Коцељева-Црниљево, у мочварној, водоплавној долини, где се уздиже један обровац
пречника око 25 м, са шанцем око 5 м – широким и високим око 1,5 м. У средини
обровца налази се благо удубљење. По његовој површини било је могуће (`60-тих
година ХХ века), пронаћи фрагменте керамичких посуда и кременог алата на основу
којег је овај локалитет могуће датовати у период преласка неолита у метална доба. 61 За
овај обровац везана је народна легенда која каже да је на том месту некада била кула
некаквог племића Адоша чије је силно благо остало у његовим подрумима, у суседном
брду Кључаревац, док му је црква била у оближњем месту које се зове Јагодина. 62
58 М. В. Гарашанин, Западна Србија у доба првопбитне историје, У: Споменици I, Београд, 1953., с. 5,
па затим и: М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак
Историјског архива, V, Шабац, 1967., с.131. Исти: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva,
Narodni muzej Šabac, Šabac, 1973. s. 5, па опет исти: M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja u
Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Beograd, s. 211, а затим и у коауторству са: В. Трбуховић, М. Васиљевић,
Најстарије земљорадничке културе у По-дрињу, Шабац, 1983., с. 65, и на крају и: Ж. Јеж, А.
Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар за 1994
годину, с. 372. Кратке податке о овом локалитету видети и у: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез,
Коцељева-Владимирци, 2007., с. 24; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у
Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 38, а детаљније у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети
општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 59-60; и: З. А. Живановић,
Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 31-32.
59 З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 24; М. Павловић, З. А. Живановић,
Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 38; З. А. Живановић, Публиковани
археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008.,
с. 60; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 32.
60 Обровац је посебан тип мањег насеља (од само неколико кућа), из времена винчанске културе који је
карактеристичан само за Подриње. То мини насеље је са свих страна окружено ровом који је испуњен водом.
За оват тип насеља видети: В. Трбуховић и М. Васиљевић, Обровци – посебан тип неолитских насеља
у северозападној Србији, У: Старинар XIV-XXV, Београд, 1975., с. 116.
61 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14,
Beograd, 1972., s. 182, а затим поново: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac,
1973. s. 7. Поново: В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу,
Шабац, 1983., с. 80, па затим и: Ж. Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском
крају, У: Ваљевац – календар за 1994 годину, с. 372; З. А. Живановић, Посавотамнавски срез,
Коцељева-Владимирци, 2007., с. 24; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у
Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 38; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине
Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 60-61; и: З. А. Живановић, Трагови
прошлости I, Коцељева, 2010., с. 33-34.
62 Народну легенду о овом локалитету први је забележио академик Милан Ђ. Милићевић, давне 1876.
године. Видети: М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Државна штампарија у Београду, Београд, 1876., с.
427, али и у фототипском издању наведеног дела издавачке куће ,,Слобода - Београд“ из 1973. године, (у
даљем тексту: М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд, 1876.). Тридесетак година касније, аустријски
путописац Феликс Каниц забележио је идентичну легенду о овом локалитету: Ф. Каниц, Србија –
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 41