Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Зукве – 4. Шуме
У селу Зукве, на локалитету „Шуме“ 1993. године откривено је насеље млађе-винчанске
културе, које би припадало (цитат: „средишњој плочничкој фази Винчанске
кутуре“, завршен цитат.), из времена, пре око, 4600 до 4200. година пре Христа. 55
Географске координате археолошког локалитета „Шуме“ у селу Зукве су:
φ= 44º 27' 54.38"; λ= 19º 51' 10.58"; l=231 м.
Коцељева – 5. Орашје
Четири километра северно од варошице Коцељеве, на њиви која је 1973. године
припадала Тошану Ђорићу, налази се локалитет „Орашје“. Локалитет се налази на
благој падини која се према југу спушта ка потоку Смрђетници. По површини је било
могуће пронаћи фрагменте керамичких посуда, кремено оруђе и кућни леп. На основу
прикупљеног покретног материјала који се налази у Народном музеју у Шапцу, насеље
је могуће датовати у период млађег каменог доба – тј. млађи неолит, од 5200 до 4200.
година пре Христа.. 56
Географске координате археолошког локалитета „Орашје“ у месту Коцељева су:
φ= 44º 27' 28.97"; λ= 19º 50' 34.75"; l=237 м.
Суботица – 6. Кућерине
У инвентару праисторијске збирке Народног музеја у Шапцу заведен је покретни
археолошки материјал који потиче са локалитета „Кућерине“ у селу Суботица. На
основу њега могуће је закључити да локалитет „Кућерине“ у селу Суботици потиче из
времена млађег неолита, тј. из времена од 5200 до 4200. година пре Христа. 57
Локалитет „Кућерине“, у селу Суботица, тренутно, није лоциран. (Прим. аут.).
Свилеува - 7. Кућерине II
Локалитет „Кућерине“ налази се западном делу села Свилеуве, на завршетку косе
која се стрмо руши ка југу, одмах испод куће Душана Ристивојчевића, (по подацима из
1953. године). По површини земљишта могуће је пронаћи веома уситњене фрагменте
керамичких посуда, кремено оруђе, кућни леп и животињске кости.
Ови налази упућују на чињеницу да се на овом локалитету налазе два насеља, ста-
рије; из доба млађег неолита које припада винчаској култури, тј., њеној Винча-Плочник
фази из времена од 4600 до 4200. година пре Христа, и млађе насеље које припа-
55 Локалитет „Шуме“ у селу Зукве први су открили полазници семинара археологије у Истраживачкој
станици Петница код Ваљева, а публиковали га следеће године археолози: Ж. Јеж и А. Старовић,
Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар 1994 годину, Ваљево,
1994., с. 372. Кратке податке о наведеном локалитету видети и у: З. А. Живановић, Посавотамнавски
срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 24; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана
у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 38; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине
Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 59; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости
I, Коцељева, 2010., с. 29-30.
56 М. В. Гарашанин, Западна Србија у доба првобитне историје, У: Археолошки споменици и налазишта
у Србији I, - Западна Србија, САН, Грађа, књига IX, Археолошки институт, књига 2, Београд, 1953.,
с. 5, (у даљем тексту: М. В. Гарашанин, Споменици I, Београд, 1953.), затим и: М. Васиљевић, Топографија
археолошких налазишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак Историјског архива, V, Историјски
архив у Шапцу, Шабац, 1967., с. 128. (у даљем тексту: М. Васиљевић, Топографија археолошких
налазишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак Историјског архива, V, Шабац, 1967.). Неколико
година касније, исти подаци налазе се и у: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva,
Šabac, 1973. s. 5. Десетак година касније исти аутор је у сарадњи са археологом Војиславом Трбуховићем
публиковао исте податке. Видети: В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у
Подрињу, Шабац, 1983., с. 65, да би кратку белешку десетак година касније оставили и: Ж. Јеж, А.
Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар за 1994
годину, Књига друга, Ваљево, 1994., с. 372. Кратке податке о овом локалитету видети и у: З. А. Живановић,
Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 24., као и у: М. Павловић, З. А. Живановић,
Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 38, а детаљније у: З. А. Живановић,
Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац,
2008., с. 59; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 30.
57 M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, Šabac, 1973. s. 11.
40
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.