Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. НАСЕЉА 38 МЛАЂЕ КАМЕНО ДОБА – НЕОЛИТ МЛАЂИ НЕОЛИТ Бресница – 1. Воће Локалитет „Воће“ налази се у селу Бресница, испод тзв. Бајиног брда, на благој коси која се спушта ка безименом потоку, који се улива у речицу Расницу. По површини је могуће пронаћи фрагменте керамичких посуда, утега, кременог оруђа и кућног лепа. Локалитет се 1973. дгодине налазио на имању које је тада припадало Радивоју Раши Милинковићу. 50 Насеље на локалитету „Воће“ у селу Бресница релативно хронолошки је дефинисано у епоху млађег неолита из времена винчанске културе, тј. њене фазе Винча-Плочник II, 51 од, 4600 до 4200. година пре Христа. 52 Географске координате археолошког локалитета „Воће“ у селу Бресница су: φ= 44º 25' 16.63"; λ= 19º 48' 55.74"; l=188 м. Голочело – 2. Цветковац Локалитет „Цветковац“ налази се у њиви која је 1973. године била у власништву Витомира и Бранка Игњатовић. По површини је било могуће пронаћи фрагменте керамичких посуда, кременог материјала и кућног лепа. Њива се налази покрај обале реке Тамнаве, а насеље на њој би припадало неолитскоим добу. 53 Географске координате археолошког локалитета „Цветковац“ у селу Голочело су: φ= 44º 28' 46.54 "; λ= 19º 42' 03.72"; l=150 м. Доње Црниљево – 3. Ђуричића брдо Локалитет „Ђуричино брдо“ у Доњем Црниљеву налази се са десне обале реке Тамнаве, наспрам места данашње цркве. На западној страни падине која се спушта ка реци Тамнави, по површини земље могуће је пронаћи фрагменте керамичких посуда, кремени и камени алат и кућни леп. На основу тих налаза, насеље на овом локалитету могуће је хронолошки определити у период млађег неолита, у време завршне фазе 50 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Beograd, 1972., s. 182-183, (у даљем тексту: V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972.); затим: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. <strong>Koceljeva</strong>, Narodni muzej Šabac, Šabac, 1973. s. 5 (у даљем тексту: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. <strong>Koceljeva</strong>, Šabac, 1973.). Затим, и: В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 65, и на крају: Ж. Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – календар за 1994 годину, Ваљево, 1994., с. 372. Кратке податке о овом локалитету видети и у: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 24; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана и Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 38; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 58; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 27. 51 Публиковали и одредили релативну хронологију: В. Трбуховић и М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983., с. 65. 52 За периодизацију, као и за релативно и апсолутно датовање млађенеолитске винчанске културе у Србији видети: М. Гарашанин, Праисторија на тлу Р. Србије, Tom I, Београд, 1973.; Група аутора, Праисторија југословенских земаља II, Сарајево, 1979., Група аутора, Винча у праисторији и средњем веку, САНУ, Београд, 1984.; затим: Н. Тасић, Д. Срејовић и Б. Стојановић, Винча – центар неолитске културе у Подунављу, Београд, 1990., Grupa autora, Vinča and its World, International symposium: “The Danubium Region from 6000 to 3000 B.C.”, SANU, Belgrade, 1990.; и: Група аутора, Винча, праисторијска метропола, 1908-2008, САНУ, Београд, 2008. 53 Податке о томе да су се у селу Голочело, почетком ХХ века, изоравала стара ватришта, огњишта и пепелишта која су докази ранијег живота, први је записао антропогеограф Љуба Павловић. Видети: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 495. Податке о праисторијском локалитету „Цветковац“ у селу Голочело, забележили су и: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. <strong>Koceljeva</strong>, Narodni muzej Šabac, Šabac, 1973. s. 5; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 58; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 28. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. Винча-Плочник IIб праисторијске културе, у време од 4600 до 4200. година пре Христа. Сав покретни археолошки материјал прикупљен рекогносцирањем овог локалитета налази се у Завичајном музеју у Коцељеви. 54 Географске координате археолошког локалитета „Ђуричића брдо“ су: φ= 44º 28' 09.35"; λ= 19º 37' 46.18"; l=183 м. Слика 12. Панорамски снимак са истока локалитета „Ђуричино брдо“ у селу Доње Црниљево. Слика 13. Фигурина од светло-црвено печене земље са локалитета „Ђуричино брдо“ у селу Доње Црниљево. 54 З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 26; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 39; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 58-59; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 28-29. Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 39
Change language