Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Свилеува – 2. Крчевине II
Локалитет „Крчевине I“ налази се са леве стране асфалтног пута Коцељева-Баталаге,
на месту на којем поток Леска пресеца овај пут. Локалитет се простире са обе стране
потока Леска, на нешто уздигнутијем терену површине 200х300 метара. На површини
се проналазе фрагменти керамике, кремене алатке, делови опеке и кућног лепа.
Сондажно рекогносцирање које је вршио Народни музеј у Шапцу `80-тих година ХХ
века, показало је да се на овом локалитету првобитно налазило насеље Старчево-Кереш
праисторијске културне групе из времена старијег неолита, а више од четири миленијума
касније и римска вила рустика. 46
Старчевачко насеље на локалитету „Крчевине II“ у селу Свилеува Народни музеј у
Шапцу датовао је у период Старчево II, око 5800/5600. год. пре Христа. 47
Географске координате археолошког локалитета „Крчевине II“ су:
φ= 44º 29' 08.27"; λ= 19º 49' 53.39"; l=130 м.
Свилеува – 3. Селиште III
Локалитет „Селиште“ налази се у центру села, са десне стране асфалтног пута Коцељева-Баталаге,
на имањима Бранислава - Бране Пановића и Драгана М. Миловановића.
После дубљег орања, по површини њиве Бране Пановића могу се пронаћи фрагменти
старчевачке грубе керамике са јасно уочљивим супструкционим елементима од
плеве на фрактури. Пронађен је и један већи фрагмент керамичке посуде декорисане
псеудо-барботином. На суседним њивама проналазе се и фрагменти римске керамике,
као и предмети и керамички фрагменти из турског времена.
Сав покретан археолошки материјал прикупљен рекогносцирањем овог локалитета
налази се у Завичајном музеју у Коцељеви. 48 На основу керамичких налаза, старчевачко
насеље на овом локалитету могуће је релативно-хронолошки датовати у период
Старчево II, пре, око 5800/5600. година пре Христа. 49
Географске координате археолошког локалитета „Селиште III“ су:
φ= 44º 30' 59.89"; λ= 19º 49' 51.05"; l= 136 метра.
46 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja u Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Savez arheoloških
društava Jugoslavije, Beograd, 1980., s. 211, (у даљем тексту: V. Trbuhović, M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja
u Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Београд, 1980.), затим, В. Трбуховић, М. Васиљевић,
Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Народни музеј Шабац, децембар, 1983., с. 23, (у даљем
тексту: В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу, Шабац, 1983.); Ж.
Јеж, А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац – Велики
народни календар за просту 1994 годину, књига друга, Агенција „Ваљевац“, Ваљево, 1994., с. 371 (у даљем
тексту: Ж. Јеж и А. Старовић, Археолошки локалитети и налазишта у ваљевском крају, У: Ваљевац –
календар за1994. годину, Ваљево, 1994.); З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци,
2007., с. 24.; М. Павловић, З. А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, с.
38; З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – праисторија,
Museum 9, Шабац, 2008., с. 56; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 23-24.
47 Литература коришћења за датовање лоалитета «Крчевине II» у селу Свилеува идентична је оној која је
већ наведена у фуснотама 134, на страни 46 овог рада и фусноти 138.
48 З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 24., као и у: М. Павловић, З.
А. Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 38. Треба напоменути да је
у наведеним публикацијама овај старчевачки локалитет погрешно наведен под називом „Ртине“. Под
именом Селиште публикован је у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине
Коцељева – део први, праисторија, Museum 9, Шабац, 2008., с. 57; и: З. А. Живановић, Трагови прошлости
I, Коцељева, 2010., с. 25.
49 Апсолутна хронологија локалитета „Селиште III“ дефинисана је на основу параметара публикованих у:
М. Гарашанин, Праисторија на тлу Р. Србије I, Београд, 1973, Grupa autora, Počeci zemljoradničkih
kultura u Vojvodini i srpskom Podunavlju, - Simpozijum praistorijske sekcije SADJ –Subotica 1972., Srpsko
arheološko društvo i Gradski muzej Subotica, Beograd, 1974., Група аутора, Праисторија југословенских
земаља II, Сарајево, 1979., и: Н. Н. Тасић, Неолитска квадратура круга, Завод за издавањ уџбеника Р.
Србије, Београд, 2009; : D. Boric, P. Miracle, Mesolithic and Neolithic (Dis) Continuities in the Danube
gorges: New AMS dates from Padina and Hajducka Vodenica (Serbia), Oxford Journal of Archaeology 23(4),
2004., s. 341-371, али, и: Д. Борић, В. Димитријевић, Апсаолутна хронологија и стратиграфија
Лепенског вира, У: Старинар, бр. 57, Археолошки институт , Београд, 2007., с. 9-55, и: Д. Борић, Култура
Лепенског вира у светлу нових истраживања, У: Гласник Српског археолошког друштва, бр. 24, Српско
археолошко друштво, Београд, 2008., с. 9-44.
36
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.