Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
ПРАИСТОРИЈСКИ ЛОКАЛИТЕТИ
СТАРИЈЕ КАМЕНО ДОБА – ПАЛЕОЛИТ
МЛАЂИ (ГОРЊИ) ПАЛЕОЛИТ
Шабачка Каменица – 1. Каменолом Шешевица
Средином `70-тих година ХХ века, у каменолому Шешевица у Шабачкој Каменици,
у разрушеним пећинама са отворима ка југу пронађен је већи број костију пећинског
медведа (Ursus speleus) и мамута (Mammuthus primigenius). С обзиром да су те пећине
биле и до 30 метара високо изнад речице-понорнице Змајевац, јасно је да су остаци
мамута ту могли да доспеју само као депонована храна палелотског човека–ловца из
времена интерглацијације Riss/Würm и мустеријанске епохе, пре, око, 30000 година. 36
Географске координате археолошког локалитета „Шешевица“ су:
Северна географска ширина: (латитуда) φ= 44º 27' 48.24";
Источна географска дужина: (лонгитуда) λ= 19º 43' 06.20";
Надморска висина (левел): l= 179 метара. 37
Са десне стране речице-понорнице Змајевац, тачно преко пута каменолома, високо
у брду, налази се још једна очувана пећина чије је дно и прилаз затрпан дебелим депозитом
каменог шута (слика 7). 38 φ= 44º 27' 45.53"; λ= 19º 43' 14.16"; l= 179 метара.
Слика 7. Полузатрпан улаз у пећину која се налази високо у брду, са десне обале
речице-понорнице „Змајевац“ у каменолому Шешевица, у селу Шабачка Каменица. 39
36 Литература коришћена за периодизацију и датовање локалитета „Каменолом Шешевица“ у селу Шабачка
Каменица јесте: М. Гарашанин, Праисторија на тлу Р. Србије I, Београд, 1973; Група аутора,
Праисторија југословенских земаља I, Сарајево, 1979.; Dž. Imbri, K. P. Imbri, Ledena doba, Nolit, Beograd,
1981.; А. Leroa-Guran, Praistorijski lovci, Nolit, Beograd.1987; Б. Гавела, Палеолит Србије, Центар за археолошка
истраживања Филозофског факултета у Београду и Музеј у Аранђеловцу, Аранђеловац-Београд,
1988.; A. Leroa-Guran, Religije prethistorije, Plato, Beograd, 1991.; Д. Срејовић, Културе старијег и средњег
каменог доба на тлу Србије, У: Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд,
1994.; В. Милићевић, Милутин Миланковић, Истраживачка станица Петница, Петница-Ваљево, 1995.
37 Прецизне географске координате сваког археолошког локалитета и налазишта у општини Коцељева
добијене су проспекцијом компјутерског програма Google Earth 6, бесплатно доступног са сајта:
http://www.google.com/earth/index.html (задњи пут отваран 15. Х 2011.).
38 З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Завичајни музеј Коцељева, Библиотека „Јанко Веселиновић“
Коцељева, 2010., с. 20 (у даљем тексту: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010.)
39 Фотографију је са југозапада снимио аутор овог рада, 17. априла 2003. године.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 25