Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Стање археолошке истражености општине Коцељева
Када је у питању надлежност у споменичкој заштити, за територију општине Коцељева
надлежан је Завод за заштиту споменика културе из Ваљева и Народни музеј у
Шапцу, док Завичајни музеј Коцељева покрива само послове заштите који проистичу
из његове ограничене надлежности предвиђене Законом о културним добрима за установе
музејске заштите само са једним запосленим стручним лицем.
У развоју археолошке истражености територије општине Коцељева могу да се јасно
уоче три фазе, тј. три етапе које су резултирале данашњим стањем археолошке
истражености овог, горњетамнавског подручја у северозападној Србији.
Прву фазу представљају и прва планска истраживања спроведена у овом крају током
друге половине XIX века. Ту спадају, пре свега, прва истраживања које је спровео
историчар Милош С. Милојевић о којима је писмено известио тадашње Српско учено
друштво, 30 затим, и прва егзактна истраживања која је у овом крају спровео академик
Милан Ђ. Милићевић чије је резултате 1876. године објавио у својој чувеној књизи
„Кнежевина Србија“. 31 Одмах после њега и аустријски путописац и велики пријатељ
Србије, Феликс Каниц објавио је 1904. године своја истраживања под насловом „Србија
– земља и становништво“, у којима је било значајних података и из долине горњег тока
реке Тамнаве. 32 Десетак година касније, 1912., чувени српски антропогеограф Љубомир
Павловић штампао је резултате својих 20-тогодишњих истраживања у књизи (за прошлост
Тамнаве) култног наслова: „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. 33
Захваљујући пионирским истраживачким радовима наведених истраживача,
отети су и спасени од заборава многи важни подаци везани за прошлост Тамнавског
краја, па, између осталог, и подаци везани за археолошка налазишта.
Другу фазу археолошких истраживања Тамнавског краја чине детаљнија истраживања
спроведена после Другог светског рата од стране Народног музеја у Шапцу.
Тада су, почетком `70-тих година ХХ века, детаљна рекогносцирања овога краја спровели
археолози: Миливоје Васиљевић (кустос у Народном музеју у Шапцу) и Војислав
Трбуховић, (истраживач у Археолошком институту у Београду). Резултате својих истраживања
публиковали су у стручној литератури, па су они данас од капиталног значаја
за комплетан увид у стање археолошке истражености Тамнавског краја. 34
Трећу фазу археолошке истражености територије општине Коцељева чине истра-
30 Писмо историчара Милоша С. Милојевића, од 17. маја (по старом календару), 1870. године, са пописом
свих старина које је он открио у тадашњем Подрињском округу. Овај документ данас се чува у архиву
САНУ у Београду под бројем: СУД 1870-60. Подаци о Милојевићевим истраживањима овог дела Србије
преузети су из: Аноним, Први попис археолошких старина у западној Србији, У: Колубара – велики
народни календар за просту 1999. годину, Издавачко предузеће «Колубара – Ваљево», Ваљево, 1999., с.
188-192.
31 М. Ђ. Милићевић, Кнжевина Србија, Државна штампарија у Београду, Београд, 1876., али, и као фототипско
издање издавачке куће „Слобода – Београд“, Том I -II, 1973., с. 422-429, Том I.
32 F. Kanitz, Das Königreich Serbien und Das Serbenvolk von Der Römerzeit bis zür Gegenwart, Erster Band,
Land und Bevölkerung, I-III, Leipzig, 1904/1909., али, и превод оригинала: Ф. Каниц, Србија – земља и
становништво од римског доба до краја XIX века, Том I-II, Српска књижевна задруга и ИРО ,,Рад“,
Београд, 1985., с. 432-433, Том I.
33 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, У: Српски етнографски зборник, књига 18,
Насеља српских земаља, књига VIII, Српска Краљевска Академија, Београд, 1912., али, и као реиздање
оригинала: „АСЛ Београд“ - Уб, 1997, и „Parnas book“ Ваљево, 2011., с. 591-897.
34 М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак Историјског
архива у Шапцу, V, Историјски архив у Шапцу, 1967., с. 121-157; М. Васиљевић, Топографија
археолошких налазишта и споменика у Подрињу, У: Годишњак Историјског архива у Шапцу, VII,
Шабац, 1969., с. 449-469; V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U:
Arheoški pregled, br. 14, Savez arheoloških društava Jugoslavije, Beograd, 1972., s. 164-191; V. Trbuhović, M.
Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna ispitivanja, U: Arheološki pregled, br. 15, Beograd, 1973., s.
133-161; M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Narodni muzej Šabac, Narodni univerzitet
„Janko Veselinović“ Koceljeva, Šabac, 1973.; V. Trbuhović, M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja Podrinja,
U: Arheološki pregled, br. 18, Beograd, 1976., s. 161-177; M. Vasiljević, Arheološka rekognosciranja u
Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Beograd, 1980., s. 211-212, и: В. Трбуховић, М. Васиљевић, Најстарије
земљорадничке културе у Подрињу, Народни музеј Шабац, 1983.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 21