Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Кратак историјат Завичајног музеја у Коцељеви
Архитектонски објекат у варошици Коцељева у којем се данас налази Завичајни
музеј подигнут је 1871. године на месту где се некада налазила зграда од шепера у којој
је била тадашња Општина коцељевачка и у којој је, у једној собици, радила и прва
школа у Коцељеви. 13 Та прва зграда од шепера у којој је (истовремено) била и Општина
и Основна школа, порушена је око 1860. године, и на њеном месту је 1871. године подигнута
и завршена зграда од цигала, на каменим темељима у којој се данас и налази Завичајни
музеј у саставу Библиотеке ,,Јанко Веселиновић” Коцељева.
Та нова зграда од цигала из 1871. године била је, својевремено, намењена за нову
зграду Општине и нову школу, па је позната и по томе што је у њој учитељовао и био и
председник општине познати српски књижевник - Јанко Веселиновић, који је, својевремено,
испред ње засадио и две липе. 14 Касније је овај архитектонски објекат из 1871.
године назван ,,Мала школа”. 15
Због потребе за већом, пространијом школом у Коцељеви, одмах до тзв. Мале
школе из 1871. године, подигнута је 1901. године нова школа у којој ће се настава одвијати
све до 1951. године. 16 Данас се у овој згради налази Библиотека ,,Јанко Веселиновић”
Коцељева. Школа је у овој згради из 1901. године радила је све до 1951. године
када је у Коцељеви изграђена нова школа, док је тзв. “Мала школа” у овом периоду
(1901-1951) била претворена у стан за учитеље.
После 1962. године, у ова два објекта (,,Малу школу” из 1871. године и школу из
1901. године) усељава се културна институција Раднички универзитет Коцељево.
Наиме, од 1931. године у Коцељеви је постојало занатлијско удружење «Мајсторски
сто» из којег је 1935. године настало Културно-просветно друштво ,,Занатлија”
које са великим успехом радило све до почетка II Светског рата. После завршетка рата,
из Културно-просветног друштва “Занатлија” са радом почиње само Читаоница из које
је 1962. године основан ,,Раднички универзитет Коцељево” 17 смештен у ова два објекта,
а регистрован код Окружног суда у Београду. 18 Раднички универзитет Коцељево деловао
је као установа ,,за свестрано, перманентно образовање, васпитање и културно
уздизање радних људи и грађана”. 19 Једна од делатности те установе била је и музејска
делатност.
Одлуком радних људи из 1973. године 20 «Раднички универзитет Коцељево» мења
своје име у: «Народни универзитет ,,Јанко Веселиновић” Коцељево» са основним делатностима:
културно-образовном, библиотечком и са ,,Завичајном збирком музејске
грађе”. 21 , и као такав регистрован је код Окружног привредног суда у Ваљеву. 22
Народни универзитет Коцељево је, у оквиру своје музејске делатности, а у сарадњи
са надлежним Народним музејом у Шапцу, 1974. године свечано отворио свој Завичајни
музеј са сталном музејском поставком из НОБ-а.
Тек је 1990. године, а у сарадњи са Народним музејом из Шапца, формирана стална
музејска поставка која је осликавала комплетну тада познату прошлост Тамнавског
краја и општине Коцељева. 23
13 М. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа ,,Мића Станојловић” Коцељева, Коцељева,
1992, с. 45, пасус 2.
14 Исти, с. 48, пасус 4.
15 Исто.
16 Исти, с. 45, пасус 3, као и приложена фотографија, али и: мр М. Јевтић, Просветне прилике током XIX
века, У: Посавотамнава, (монографија), СО Коцељева, СО Владимирци и Фонд НОБ Подриња Шабац,
Шабац, 1983, с. 173, при дну стране.
17 Раднички универзитет је настао решењем Народног одбора општине Коцељева, број 565, од 1. фебруара
1962. године.
18 Бр. Фи – 367/65.
19 Подаци су преузети из Статута Универзитета, од новембра 1973. г.
20 Бр. 287/1,
21 Подаци су преузети из Статута Универзитета, од новембра 1973. г.
22 Решење бр. 890/73.
23 Уговор бр. 74, од 16. априла 1990. године
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 19