Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
нистративне јединице које су се звале ,,нахије". Подручје данашње Тамнаве припало је
Шабачкој нахији која је била подељена на још мање административне јединице које су
се звале ,,кнежине". Једна од кнежина Шабачке нахије била је и Тамнавска кнежина
којој одговара територија данашње општине Коцељева. 256
Област северозападне Србије Турци су те 1521. године затекли готово пусту. Становништво
је већим делом побегло у Угарску, док је добар део изгинуо у сукобима са
Турцима. Због такве ситуације, Турци су принуђени да на ове просторе населе влахе -
сточаре из планинских области старе Србије, Црне Горе и Херцеговине. Тако је на основу
првог турског пописа становништва из 1528. године могуће видети да су у Посавотамнави,
у том времену, по селима живели власи који су припадали трима кнежинама:
Највећа је била кнежина кнеза Драгића, сина Вукосава, који је имао седиште у
Предворици. Његовој кнежини припадала су села: Трбушац, Кујавица, Горњи и Доњи
Скупљен, Лојанице, Црниљево (данашње Доње и Горње Црниљево), Драгојевац, Горње
и Доње Спасојевице (данашња Коцељева), Муратовац (данашњи Матијевац), Горњи Бошњак
(данашње Драгиње), Доњи Бошњак (данашњи Мали Бошњак), Каменица (данашња
Шабачка Каменица), Каона, Белотић, Меховине, Лађаник, Звезд, Подгорица (данашње
Прово), Љутице, Свилеуха (данашња Свилеува), Градовић (данашњи Градојевић),
Вукошић, Бресница и Вулатовица (данашња Суботица).
Мањој кнежини кнеза Грубише, сина Милићева, из села Метлића, припадала су
села: Козарица, Мровска и Кленовина (код данашњег Градојевића). Најмања је била
кнежина кнеза Петра, сина Рајинова из села Дворишта којој је припадало само село
Стонска (данашња Брдарица). 257
У турским пописима из 1528. године, као и у наредних 7 пописа, забележене су и
две активне цркве у Тамнави. То је црква св. Матије у данашњој Шабачкој Каменици и
црква данашњег манастира у селу Каона. 258
На територији општине Коцељева из средњовековног периода до сада су откривени
археолошки локалитети у сваком од 17 насељених места. 259
Из свега наведеног јасно је да је истраживање, рекогносцирање и евидентирање
археолошких локалитета и налазишта на територији општине Коцељева од 2003. године
резултирало великим бројем нових локалитета и налазишта који до сада нису били
познати у стручној литератури.
Ипак, овим посао везан за истраживање, рекогносцирање и евидентирање културно-историјског
наслеђа на територији надлежности Завичајног музеја у Коцељеви још
увек није приверден свом крају. Наиме, остало је да се истражи, рекогносцира и евидентира
одређени број археолошких локалитета и налазишта из нововековног и модернодопског
периода везаних за време турске окупације ових крајева и времена Првог и
Другог српског устанка (насеља, бојишта, шанчеви, итд.), као и за периода градње и
подизања данашњих цркава и пратећих некропола на територији општине Коцељева.
Свакако, ту спадају и локације појединачних приватних кућа из нововековног и модернодопског
периода које одавно више не постоје, али су евидентне њихове локације на
терену. Такође, остаје и задатак да се на терену истраже, рекогносцирају и евидентирају
и локације битака из времена Првог и Другог светског рата, као њихова меморијална
спомен обележја. Наравно, не треба заборавити ни палеонтолошке локалитете и налазишта
која постоје на територији општине Коцељева, а који нису обухваћени систематизацијом
презентваном у овој студији. Свакако да ће то бити радни задатак Завичајног
музеја у Коцељеви који ће бити приоритетно реализован у наредном периоду.
256 З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 67.
257 М. Васиљевић, Посавотамнава, Шабац, 1983., с. 80, али, и: А. Ханџић, Шабац и његова околина у XVI
вијеку, У: Шабац у прошлости, Том I, Историјски архив у Шапцу, Шабац, 1970., с. 173-243, као и: З. А.
Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 67-68.
258 М. Васиљевић, Посавотамнава, Шабац, 1983., с. 81.
259 З. А. Живановић, Публиковани архелошки локал. општ. Коцељева – средњовековни период, Museum,
бр. 11, Шабац, 2009., с. 13-54, и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 92-172.
148
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.