Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Слична ситуација је била и током владавине Душановог сина, српског цара Уроша
(од 1355 до 1371. године), који је са угарским краљем Лудовиком, такође, са променљивим
успехом, ратовао око ових простора. 252
Након смрти српског цара Уроша 1371. године, простор данашње Тамнаве потпада
под власт српског кнеза Лазара Хребељановића. Под његовом управом ће остати, скоро,
до пред крај његове владавине, када ове просторе поново освајају Угари (Мађари).
После битке на Косову 1389. године, подручје Мачванске бановине (па и подручје
Тамнавског краја), поново је потпало под власт угарског бана Николе Горјанског.
После чувене битке код Ангоре 1402. године у којој је на страни Византије против
Турака учествовао и српски кнез Стефан Лазаревић - син кнеза Лазара Хребељановића,
(због чега је, као награду, у Цариграду добио титулу деспота свих српских зермаља),
Стефан Лазаревић добија од угарског краља на управу и Мачванску бановину. На тај
начин, подручје данашње Тамнаве поново долази под власт српске деспотовине и династије
Лазаревић.
После смрти деспота Стефана Лазаревића 1427. године, на престо српске државе
долази његов наследник Ђурађ Бранковић, који одмах по доласку на престо дарује
Мачванску бановину свом великом челнику Радичу Поступовичу. У повељи о даровању
из 1427. године, по први пут у историји Тамнаве и Посавине, помињу се насељена места
која и данас постоје. То су: трг Дебрц и села: Прахово ( данашње Прово ); Бошњаци
(данашњи Мали Бошњак и Драгиње) и село Загреб - данас потес у селу Крнић (међутим,
заселак Крнић постоји и у селу Крнуле).
И наредне три деценије, подручје данашње Тамнаве остаће под српском влашћу.
После смрти Ђурђа Бранковића 1456. године, на српски престо долази његов син Лазар
Бранковић, који ће Србијом владати следеће две године, до 1458. када је изненада и
умро. Српски престо наследио је Лазарев рођени брат Стефан Бранковић (слепи). Међутим,
следеће 1459. године Србију су коначно освојили Турци, па је и данашња област
Тамнаве потпала под њихову власт. 253
Заузевши српску деспотовину, Турци се у северозападној Србији спремају за даља
освајања. У том циљу они 1471. године подижу шабачку тврђаву, као базу за даље напредовање
према северу. На угарском престолу се тих година налазио енергични краљ
Матија Корвин који се супротставља даљој турској инвазији. У том циљу он 1476. године
осваја Шабац од Турака, а затим и целу бившу мачванску бановину од које, убрзо,
формира нову ,,Шабачку бановину" са седишем у Шапцу. У ту новоосновану Шабачку
бановину улази и подручје данашње Тамнаве.
Из времена средњовековне Србије, данас је познато да је кроз Тамнаву пролазио и
један стари пут из тог времена који је ишао из Јадарске долине пео се на Влашић и
одатле ишао данашњем Коњском гробу, одакле је развођем Раснице и Бреснице силазио
у Суботицу, и у Коцељеви прелазио Тамнаву. Одатле је преко Свилеуве улазио у
Баталаге и развођем Вукодражи и левих тамнавских притока спуштао се у Орашац, где
се спајао са ваљевским путем и даље ишао ка Београду. 254
Међутим, турски султан Сулејман Величанствени, са великом силом од 300 хиљада
војника, осваја Шабац 7. јула 1521. године. Од тада, па све до тзв. ,,Бечког рата"
(или, Првог аустро-турског рата), који се водио од 1683 до 1699. године, Подриње ће се
налазити под турском влашћу, а са њиме и подручје Тамнаве и данашње општине
Коцељеве. 255
Новоосвојене области у Подрињу Турци су административно припојили Зворничком
санџаку у Босанском пашалуку. Зворнички санџак био је подељен на мање адми-
252 М. Васиљевић, Посавотамнава, Шабац, 1983., с. 78.
253 Исто с. 78-79, али, и у: С. Ћирковић, Шабац у прошлости, Том I, Шабац, 1970., с. 83-114
254 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, У: Српски етнографски зборник, књига 18,
Насеља српских земаља, књига VIII, Српска Краљевска Академија, Београд, 1912., с. 492, али, и у: З. А.
Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева, део трећи – средњовековни
период, У: Museum, бр. 11, Гласник Народног музеја Шабац, Народни музеј Шабац, Шабац, 2010. с., 52,
као и у: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, с. 149.
255 М. Васиљевић, Посавотамнава, Шабац, 1983., с. 79.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 147