Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
После пропасти аварског каганата 800. године после Христа, новонасталу ситуацију
користи бугарски владар Омуртаг и осваја (између осталих), и област данашње
Тамнаве, тако да ће подручјем Тамнаве, следећих стотинак година, владати Бугари. За
време владавине бугарског кнеза Бориса (852-889.), на територији бугарске државе (а
самим тим и у Тамнави), укорењује се хришћанство. У склопу хришћанске црквене
администрације, у тадашњем Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици), оснива се
епископија која под својом јурисдикцијом (поред осталих области), има и област
данашње Тамнаве. 247
Током десетог века за област долине реке Тамнаве има веома мало историјских
података. Познато је само да је у првој половини Х века ова област била под влашћу
Угара (Мађара), а да је у другој половини Х века била (највероватније) под влашћу
српског кнеза Часлава. 248
После пропасти Угарске државе, област данашње Тамнаве била је под влашћу
Македонског царства и Самуилове државе, све до 1014. године, када поново долази под
власт Византије и цара Василија II. Тада је Византија Балкан административно поделила
на територијалне области које су се звале ,,теме". Област Тамнаве тада је припала
теми под именом Парадунавон (Paraistrion).
У другој половини XI века, тј. после 1072. године, област Тамнаве поново улази
под власт Угара под којом ће остати наредних неколико деценија. Наиме, већ у првим
деценијама XIII века, у овим областима спомиње се угарски великодостојник Јован
Ангел и његова мајка Маргарита, која је била бивша византијска царица и сестра угарског
краља Андрије II. Под њиховом влашћу била је и област тадашње Тамнаве, Посавине
и Мачве. Највероватније да је седиште Јована Ангела и његове мајке Маргарите
било у тадашњем граду Мачоу, по којем је и данашња област Мачва добила своје име. 249
Мачванска бановина, као посебна административна јединица угарске државе,
основана је после 1247. године као војна крајина према српској средњовековној држави.
Захватала је подручје данашње северозападне Србије и била је подељена на мање административне
јединице под именом ,,жупе". Жупе које су улазиле у састав тадашње Мачванске
бановине из XIII века биле су: Битва; Мачва; Бељин; Тамнава; Колубара; Пепељевац;
Љиг; Непричава; Уб; Обница; и Рађевина. Седиште Мачванских банова било је у
тадашњој Сремској Митровици, али, могуће је да једно време било и у граду Мачоу. 250
После 1283. године, српски краљ Драгутин добија у мираз од угарског краља управу
над мачванском бановином. Његов двор налазио се у месту Дебрц на реци Сави, на
месту званом Градужина, код села Малог Дубоког. Ово место налази се само на, око, 20так
километара удаљено од Коцељеве. Из свог двора је, побожни српски краљ Драгутин,
пуне 33 године управљао мачванском бановином, а самим тим и Тамнавом. Краљ
Драгутин био је познат и под именом ,,Мачвански краљ". Српски краљ Драгутин се,
одмах после 1314. године, замонашио и убрзо и умро, 21. марта 1316. године у свом
двору у Де-брцу. Умро је као монах Теоктист. 251
После Драгутинове смрти, мачванском бановином (а самим тим и Тамнавом),
завладао је Драгутинов син Владислав кога је са трона у Дебрцу 1319. године свргнуо
његов стриц - краљ Милутин. Тако је област данашње Тамнаве, по први пут у својој
историји, потпала под власт старе српске државе и српског краља Милутина. Међутим,
за кратко. Већ 1320. године Мачванска бановина (а, самим тим, и Тамнава), поново
потпада под власт Угара (Мађара) и њиховог краља Карла Роберта, који је управу над
њом поверио своме бану Павлу Горјанском.
Доласком на власт српског цара Душана 1331. године обновљена су освајачка стремљена
ка овим просторима који су, са променљивим успехом, све до Душанове смрти
1355. године, улазили или излазили из оквира српске, или угарске државе.
247 М. Васиљевић, Посавотамнава, Шабац, 1983., с. 71-83.
248 Исто, с. 76, али, видети и у: С. Ћирковић, Средњи век, У: Шабац у прошлости, Том I, Историјски архив
у Шапцу, Шабац, 1970., с. 83-114.
249 М. Васиљевић, Посавотамнава, Шабац, 1983., с. 76.
250 Исти, с. 77.
251 Исти, с. 83-114.
146
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.