Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
пада владавини илирских и панонских племена на просторима данашње Тамнаве. До
сада су у Тамнави откривени тумули из овог периода у Свилеуви и у Дружетићу. 240
За културни период латен, који је трајао од 400. године пре Христа, па до 9.
године после Христа, 241 може се рећи да представља својеврстан прелазни период од
праисторије ка историјским епохама, тј. према античком периоду. Тамнавским крајем
су у овом протоисторијском периоду господарили Келти и Скордисци, који су, највероватније,
и на овој територији имали своја насеља, о чему сведочи и налаз сребрне
драхме града Аполоније из половине првог века пре Христа, пронађен у Свилеуви. 242
Почетком нове ере, тј. после пропасти тзв. ,,далматско-панонског устанка" (од 6 до
9. г. после Христа), простори данашњег Тамнавског краја потпали су под власт Римске
империје. Од 9. године после Христовог рођења, па све до краја IV века, простор данашњег
Тамнавског краја насељавали су Римљани. У административној подели Римске
империје, простор данашње Тамнаве припадао је граничном подручју између тадашњих
римских провинција Далмације (Dalmatia) и Доње Паноније (Panonia inferior), да
би почетком IV века после Христа била у склопу рим. провинције Мезији I (Moesia I). 243
На читавом простору данашње Тамнаве налази се већи број археолошких локалитета
из античког времена који припадају, највећим делом, римским насеобинама типа
,,вила рустика" (villa rustica). Овај тип римских локалитета, заправо, представља
остатке некадашњих економских имања које су ратни ветерани, после одслуженог војног
рока од 20-так година, добијали од римског цара на поклон. Овакав тип имања, по
свом облику и намени (у данашњим асоцијацима), најближи је нашем свхатању економског
имања типа ,,салаш". 244
Други тип евидентираних археолошких локалитета из античког периода у Тамнави
чине мања римска насеља и подграђа са пратећим некрополама. Трећи тип
локалитета односио би се на војне објекте (већа утврђења - каструми, мања утврђења -
кастели; и куле стражаре - спекулуми, итд.), док би четврти тип археолошких налазишта
представљале оставе (скривнице) римског новца. На територији општине Коцељева,
антички, тј. Римски локалитети евидентирани су у селима: Брдарица, Бресница,
Доње Црниљево, Дружетић, и Свилеува. 245
Поделом Римске империје на Западно и Источно римско царство 395. године
после Христа, подручје данашње Тамнаве припало је Источном римском царству, које
ће у потоњим вековима постати познато под именом Византија.
Плашећи се својих бивших савезника Авара, Лангобарди одлазе у Италију, па је
Аварски каган Бајан у савезу са племенима Словена почео да осваја ове територије. Када
је Аварско-Словенски савез освојио Сирмијум (Сремску Митровицу), 579-581. године,
Авари и Словени коначно овладавају и подручјем Тамнаве.
Основна црта даљег развоја Тамнаве јесте та да је она остала словенска и поред тога
што је у наредним вековима потпадала под утицај разних освајача и народа.
После 626. године, међу Аварима долази до крупнијих размирица, па им је после
тога моћ била јако умањена, а државна територија смањена што су Словени искористили
да дефинитивно колонизују Балканско полуострво (а у њему и Тамнавски крај са
данашњом општином Коцељевом. 246
240 З. А. Живановић, Публиковани археол. локалитети општине Коцељева – праисторија, Museum,
бр. 9, Шабац, 2008., с. 72-75, као и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 54-61.
241 За периодизацију и хронологију културног периода „латен“ у Србији: М. Гарашанин, Праисторија на
тлу Р. Србије II, Београд, 1973., и: Ј. Тодоровић, Келти у југоисточној Европи, Dissertationes VII,
Београд, 1968.
242 З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 62.
243 М. Мирковић, Римско освајање и организација римске власти, У: Историја српског народа, Том I,
Српска књижевна задруга, Београд, 1994., с. 73.
244 Детаљније о овој теми треба видети у: С. Ферјанчић, Насељавање легијских ветерана у балканским
провинцијама од I до III века нове ере, Посебна издања – књига 79, САНУ-Балаканолошки институт,
Београд, 2002.
245 З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева, део други – антички
период, У: Museum, бр. 10, Народни музеј Шабац, Шабац, 2009., с. 33-54, и: З. А. Живановић, Трагови
прошлости I, Коцељева, 2010., с. 63-91.
246 М. Васиљевић, Посавотамнава, Шабац, 1983., с. 71-83.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 145