Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf
Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf
Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.<br />
ђег неолита која припадају винчанској култури пронађена су у селима: Бресница, Голочело,<br />
Градојевић, Доње Црниљево, Зукве, Коцељева, Суботица и Свилеува. 233<br />
Из периода енеолита, тј. бакарног доба, времену на преласку из каменог у развијена<br />
метална доба, (а који је трајао од 4500 до око 3000. година пре Христа), 234 на територији<br />
Тамнаве краткотрајно су егзистирала насеља подизана на неприступачним теренима,<br />
зато што је енеолит временски период када се на Балкану дешавају велике<br />
етничке миграције. То је доба у којем су засигурно потврђени трагови индоевропских<br />
сеоба, доба велике нестабилности и сталних ратних опасности, па се насеља из овог<br />
праисторијско периода сада подижу на брдима која доминирају околином, из разлога<br />
превентивне безбедности. На територији општине Коцељева, оваква насеља из времена<br />
енеолита откривена су у селима: Баталаге, Галовић, Градојевић, Дружетић, Коцељева<br />
Свилеува и Ћуковине, 235 док је насеље на локалитету ,,Бодњик" у селу Дружетић, из<br />
овог периода, и археолошки ископавано. На основу тога, утврђено је да је поменуто насеље<br />
припадало праисторијским људима који су били носиоци ,,Бубањ-Салкуца-Криводол"<br />
културног комплекса. 236<br />
Током времена металних доба, посебно током бронзаног доба, у периоду од око<br />
2800/2500 до око 1000 година пре Христа, 237 Тамнаву су насељавала номадска племена<br />
ратника, пљачкаша и сточара пореклом из Азије, која су била у сталном сезонском<br />
покрету пратећи своја стада. Из периода бронзаног доба, на територији данашње Тамнаве,<br />
нису откривена насеља ових номадских људи, из простог разлога што су таква<br />
насеља била сезонског карактера и без икакаве архитектуре, осим шатора који су се, по<br />
потреби, веома лако склапали и расклапали. Такав тип насеобина мењао је своју локацију<br />
сваке следеће године, са новом сезоном испаше за њихова стада.<br />
Међутим, ако су људи бронзаног доба у Тамнави били номади и нису имали своја<br />
стална насеља, они су, ипак, оставили видљивог трага свог боравка на овим просторима.<br />
Наиме, праисторијски људи бронзаног доба сахрањивали су своје мртве испод<br />
већих земљаних хумки. Такви њихови гробови називају се данас ,,тумули". На територији<br />
Тамнавског краја налази из овог периода праисторије откривени су у селу Ћуковине,<br />
Шабачкој Каменици, Суботици, Малом Бошњаку и Свилеуви. 238<br />
Време гвозденог доба (период од око 1200 до око 400 године пре Христа), 239 при-<br />
233 З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – праисторија,<br />
Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 58-62 са комплетно наведеном старијом литературом, као и: З. А. Живановић,<br />
Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 27-35.<br />
234 За периодизацију, релативну и апсолутну хронологију енеолита Србије и централног Балкана видети:<br />
М. Гарашанин, Праисторија на тлу Р. Србије, Tom II, Београд, 1973., Група аутора, Праисторија југословенских<br />
земаља III, Сарајево, 1979., и: N. Tasić, Eneolithic cultures of Central and West Balkans, Beograd,<br />
1995.<br />
235 З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – праисторија,<br />
Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 63-68 са комплетно наведеном старијом литературом, као и: З. А. Живановић,<br />
Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 36-47.<br />
236 За прелиминарне резултате археолошких истраживања Бодњика видети: А. Палавестра, И. Д. Богдановић,<br />
А. Старовић, Бодњик, Дружетић – енеолитско градинско насеље, У: Гласник Српског археолошког<br />
друштва, бр. 9, Српско археолошко друштво, Београд, 1993., 186-191., и: И. Радовановић, Прелиминарна<br />
анализа кремене индустрије са локалитета Бодњик, У: Гласник Српског археолошког друштва,<br />
бр. 11, Београд, 1996., с. 41-54. Сви предмети пронађени археолошким ископавањима локалитета „Бодњик“<br />
у Дружетићу чувају се у Завичајном музеју у Коцељеви. Видети: З. А. Живановић, Публиковани<br />
археолошки локалитети општине Коцељева – праисторија, Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 65-66.<br />
237 За периодизацију, релативну и апсолутну хронологију бронзаног доба Србије видети: М. Гарашанин,<br />
Праисторија на тлу Р. Србије II, Београд, 1973., Група аутора, Праисторија југословенских земаља IV,<br />
Сарајево, 1983., и: Н. Тасић, Историјска слика развоја култура бронзаног доба Војводине, У: Старинар,<br />
бр. 53/54, САНУ Београд, 2003/2004., с. 23-34.<br />
238 З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – праисторија,<br />
Museum, бр. 9, Шабац, 2008., с. 70-71, као и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с.<br />
48-53.<br />
239 За периодизацију и хронологију гвозденог доба Србије видети: М. Гарашанин, Праисторија на тлу<br />
Р. Србије II, Београд, 1973., Група аутора, Праисторија југословенских земаља V, Сарајево, 1987., и: Д.<br />
Срејовић, Културе гвозденог доба, У: Историја српског народа, Том I, Српска књижевна задруга,<br />
Београд, 1994., с. 54-65, али, обавезно и: Група аутора, Културе гвозденог доба југословенског подунавља,<br />
(Симпозијум – Сомбор), САНУ, Београд, 1994.<br />
144<br />
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Change language