Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Завршна разматрања
Први (индиректни) трагови боравка човека у Тамнави потичу из времена млађег
палеолита, пре око 50 хиљада година. Из тог времена, у каменолому Шешевица у селу
Шабачка Каменица, пронађени су најстарији до сада индиректни докази о боравку
пећинског човека на овим просторима. 229
Најстарији засигурно потврђени трагови живота праисторијског човека у Тамнавском
крају потичу из времена старијег неолита (млађег каменог доба), пре око 7800
година, и припадају такозваној Старчевачкој праисторијској култури (која је на овим
просторима егзистирала око 5800/5600 година пре Христа). 230 Из тог времена праисторије
(познатијег као доба ,,неолитске револуције"), тј., времена првих људских сталних
седелачких насеља, првих припитомљавања биљака и животиња и доба првих земљорадничких
култура на Балкану - времена када су, по први пут у историји људског
рода, почеле да се праве посуде и предмети за свакодневну употребу од печене земље,
потичу и многобројни налази различитих праисторијских предмета пронађених на локацијама
некадашњих насеља тог прaисторијског човека. На територији општине Коцељева,
насеља из времена старијег неолита пронађена су (за сада), само, у варошици
Коцељеви и селу Свилеуви. 231 То су локалитети: „Ливаде“ у Коцељеви и „Крчевине II“ и
„Селиште III” у Свилеуви.
Из времена присуства винчанске праисторијске културе у Тамнавском крају, која
припада периоду млађег неолита, од око 5200 до око 4200. година пре Христа, 232 на
територији Тамнаве посведочено је доста локалитета на којима су откривена насеља
Винчанске културе. Ова праисторијска култура у Тамнавском крају егзистирала је од
пре седам до шест хиљада година. То је доба када се у Тамнави, (по први пут у историји
људског рода и на овим просторима), почињу употребљавати предмети од метала, и то
првенствено од самородног бакра. И људи винчанске културе у Тамнави су (као и људи
претходне старчевачке културе), живели у сталним насељима подизаним на речним терасама
окренутим југу у којима су се бавили земљорадњом, сточарством, ловом и риболовом,
и израдом посуђа од печене земље. Али, људи у овој праисторијској култури су
по први пут у историји људског рода увели у своју свакодневну употребу и предмете
израђене од бакра. На територији општине Коцељева, трагови насеља из времена мла-
229 О индиректним доказима који потврђују постојање пећинског човека у Тамнавском крају видети: З. А.
Живановић, Посавотамнавски срез, Завичајни музеј Коцељева – Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева
и Библиотека „Диша Атић“ Владимирци, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 23, (у даљем тексту: З.
А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007), затим, и у: М. Павловић и З. А.
Живановић, Храм св. архиђакона Стефана у Свилеуви, Завичајни музеј Коцељева - Библиотека „Јанко
Веселиновић“ Коцељева, 2008., с. 37-38, (у даљем тексту: М. Павловић и З. А. Живановић, Храм св.
архиђакона Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008.), и коначно, и у: З. А. Живановић, Трагови прошлости
I, Коцељева, 2010., с. 19-20.
230 За овако високу апсолутну хронологију старчевачке културе у Србији видети најновија сазнања публикована
у: Н. Н. Тасић, Неолитска квадратура круга, Завод за издавање уџбеника Р. Србије, Београд,
2009., с. 127-134, као и: D. Boric, P. Miracle, Mesolithic and Neolithic (Dis) Continuities in the Danube gorges:
New AMS dates from Padina and Hajducka Vodenica (Serbia), Oxford Journal of Archaeology 23(4), 2004.,
341-371, али, и: Д. Борић, В. Димитријевић, Апсаолутна хронологија и стратиграфија Лепенског вира,
У: Старинар, бр. 57, Археолошки институт , Београд, 2007., с. 9-55, и: Д. Борић, Култура Лепенског вира
у светлу нових истраживања, У: Гласник Српског археолошког друштва, бр. 24, Српско археолошко
друштво, Београд, с. 9-44.
231 З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – праисторија,
Museum, бр. 9, Гласник Народног музеја Шабац, Шабац, 2008., с. 56-57 са комплетно наведеном старијом
литературом, као и: З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 21-25.
232 За периодизацију, релативну и апсолутну хронологију млађег неолита у Србији и винчанске културе
видети: М. Гарашанин, Праисторија на тлу Р. Србије, Tom I, Београд, 1973.; Група аутора, Праисторија
југословенских земаља II, Сарајево, 1979., Група аутора, Винча у праисторији и средњем веку, САНУ,
Београд, 1984.; затим: Н. Тасић, Д. Срејовић и Б. Стојановић, Винча – центар неолитске културе у
Подунављу, Београд, 1990., Grupa autora, Vinča and its World, International symposium: “The Danubium
Region from 6000 to 3000 B.C.”, SANU, Belgrade, 1990.; и: Група аутора, Винча – праисторијска метропола
1908-2008, (Каталог изложбе), САНУ, Београд, 2008., као и интернет сајт:
http://www.culture.gouv.fr/fr/arcnat/harsova/en/f-chrono.htm
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 143