Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
СРЕДЊОВЕКОВНЕ ОСТАВЕ
Свилеува – 1. Црквине у Ратковцу
У селу Свилеуви, у мали Ратковац, на касносредњовековном локалитету „Црквине“,
одмах испод активног сеоског тзв. „Ратковачког“ гробља, на њиви пок. Златомира
Б. Јовичића, почетком `80-тих година ХХ века, од стране непознатих особа, извађена је
посуда са депонованом оставом новца, највероватније из раног турског периода.
Старији људи, као, нпр. Драгутин Јовичић, чије куће се налазе у близини Црквина,
сећају се, док су они били младићи, да је на тим „Црквинама“ локални свештеник
бар једном годишње служио литургију, после чега се народ окупљао на вашар. Место
одржавана литургије на „Црквинама“ састојало се од једног правоугаоног и вертикално
постављеног камена који је имао улогу постамента од часне трпезе (олтара), па је, на тај
начин, овој локацији даван карактер олтарског места. Да све буде по канонским догмама
потврђено је и постојањем (каменом озиданим), тзв, „црквеног бунара“, стотинак
метара ниже, крај леве обале потока Шипчић. Данас на локалитету „Црквине“ није могуће
уочити трагове било какве архитектуре нити покретне археолошке предмете.
По причању Драгутина Јовичићаиз Свилеуве чија се кућа налази у близини
локалитета „Црквине у Ратковцу“, почетком осамдесетих година ХХ века непозната лица
са страним аутомобилом, страних регистрација, распитивала су се код околних кућа
за место „Црквине“. Људи су им лепо објаснили где се то место тачно налази, па су га ти
непознати људи веома лако пронашли зато што је тада на „Црквинама“ још увек стајао
један вертикално покопан правоугаони камен.
Током ноћи, ловци на закопано благо, ископали су овај вертикално покопан правоугаони
камен димензија 20х20х50 центиметара, и испод њега још два хоризонтално
положена камена правоугаоног облика, димензија 35х20х100 центиметара, па су испод
ових плоча извадили посуду од печене земље са дукатима. По давнашњем неписаном
обичају, копачи закопаног блага оставили су на месту налаза два дуката, чиме су даривали
место које им је сачувало благо. 226
Како наводи Д. Јовичић, током ноћног копања ове оставе, ловци на закопано благо
користили су светло које су мештани околних кућа ноћу јасно видели, као и он сам,
али, због страха нису смели да приђу „Црквинама“. Сутрадан, када су се уверили да нема
никога на том месту, они су дошло и видели, (по речима Д. Јовичића), ископану рупу
са извађене две камене талпине и једним мањим каменом, као и два остављена дуката,
на основу чега им је било јасно шта се, током ноћи, на овом месту догодило. Неко
од њих је отишао у варошицу Коцељеву да обавести тадашњу милицију (полицију) која
је на лицу места извршила увиђај, о чему постоји и сачувам полицијски записник. Ни
копачи, ни ископано благо никада нису пронађени, без обзира на организовану и спроведену
полицијску потеру. 227 Географске координате локалитета „Црквине“ у селу
Свилеува су: φ= 44º 30' 12.61"; λ= 19º 48' 44.73"; l=165 м.
226 Та два дуката узели су и међу собом поделили први који су дошли да виде место после вађења оставе.
Податак је добијен од Драгутина Јовичића, али, он није хтео (или, није смео), да каже ко су те особе, само
је стриктно нагласио да он у томе није учествовао. Прим. аут.
227 Родна кућа аутора ове студије налази се у близини локалитета „Црквине“ у Ратковцу, па је он, као дете
од 10-так година, други дан после вађења оставе у „Црквинама“, у мали Ратковац, у селу Свилеуви, ишао
са оцем да види о чему се ради. На месту ископавања оставе била су откопане две камене талпине дугачке
око 1 метар, испод којих се, у рупи у земљи, јасно видео отисак некаве посуде, највероватније, керамичке.
Посуда је била закопана на дубини не већој од 40-так центиметара. Изнад ње су биле постављене две
камене талпине, па изнад њих насута земља у висини од 20.так центиметара. Одмах покрај тога, налазио
се вертикално укопан камени постамент од часне трпезе. Било је јасно да је на овом месту извађена
некаква остава, али, због прецизности ископане рупе, било је, такође, јасно и да је она извађена само на
основу записа који су имали они што су је откопали. Сви у овом делу села причали су да се на том месту
налази закопано благо, али, због религијских осећања, као, и због поштовања према том светом месту,
никоме није падало на памет да ту копа и то благо тражи како не би оскрнавио то место и на себе, своју
породицу и родбину навукао некакво проклестство.
Наведени подаци публиковани су и у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети
општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 49-50; и: З. А. Живановић,
Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 145-148.
138
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.