Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
ристично за средњовековне некрополе западне Србије. 214
Географске координате локалитета „Гробље на Малешевића липама“ у селу Дружетић
су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 24' 31.02";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 50' 58.63";
Надморска висина (левел): l=169 м.
Дружетић – 12. Мађарско гробље на Бобији
Наш познати антропогеограф Љубомир Павловић у свом делу „Антропогеографија
ваљевске Тамнаве“, по први пут је у литератури забележио да се у Дружетићу налази
брдо под именом ,,Бобија“ за коју Љ. Павловић наводи да је „старо гробље“, или,
(можда) „гроб неког непознатог некадашњег становника овог села“.
Ово налазиште је већ одавно познато у литератури под именом „Мађарско гробље
на Бобији“,; „Римска гробља на Орницама“, и „Чаршија на Белим орницама“. По забелешкама
Љ. Павловића, овде се налазио велики римски град са тргом, у коме су живели
грађани и војска. На орницама су откривене римске гробнице и саркофази, затим,
изоравале су се цигле, камење, оруђе и новац. Беле орнице су име добиле по белој глини
које има на самој површини.
По причању мештана овде се налазило старо мађарско гробље са великим каменим
плочама, чији су камени споменици већ одавно разнети. До 60-тих година XIX
века гробље се било одржало са споменицима, али је, по причању Миодрага Станојчића,
свештеника из Штитара, чија је њива била од старине, а 1967. године била је у
власништву Продана Васића из Дружетића, забележено је да је око 1860. године камен
са овог „Мађарског гробља на Бобији“ употребљен за градњу кафане Живорада Бабовића
у Коцељеви.
У њиви Продана Васића која се налази на ћувику који доминира над околиним
тереном и на који је приступ отежан, налазе се по површини остаци неког зида рађеног
великим речним облуцима, везаних јаким малтером.
До ћувика, а преко пута који иде за Бобију, у њиви, такође, Продана Васића налазе
се на површини неодређени примерци римске керамике.
Овде се ради о типичном римском спекулуму – стражари, са цивилним насељем,
док је касније, у средњем веку, овде било гробље. 215
214 О старом гробљу на „Малешевића липама“ у селу Дружетић први су писали: V. Trbuhović, M. Vasiljević,
Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 184, затим:
M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973. s. 12, па затим и полазници
семинара археологије Истраживачке станице Петница код Ваљева: I. Kovačević i N. Savić, mentor: A.
Janković, Srednjovekovna nekropola u Družetiću, U: Petničke sveske za 1993. godinu, br. 33, Istraživačka
stanica Petnica, Petnica-Valjevo, 1993., s. 55-57. О овој некрополи писао је истраживач из села Дружетић:
М. Радојичић, Запис о Дружетићу, Museum, бр. 7, Народни музеј Шабац, Шабац, 2006., с. 149-150, као и:
З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 43, затим: М. Павловић и З.
А. Живановић. Храм св. Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 48, и, на крају: З. А. Живановић,
Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11,
Шабац, 2010., с. 42; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 134-135.
Овоме треба додати и податак да је аутору овога текста познато да су 2005. године ово гробље прекопали
трагачи за златом који су испомерали камене плоче и оскрнавили гробове. Исто се догодило и 2009. године,
али, највероватније, од стране друге групе трагача за закопаним благом, па је данас већина надгробних
плоча дислоцирана, а гробне целине нарушене. Најновији случај вандалског нарушавања већ
поремећеног археолошког контеста уредно је (од стране Завичајног музеја у Коцељеви), пријављен
станици полиције у Коцељеви која је спровела истрагу како би утврдила да ли у том чину има основа
кривичног дела на основу којег јавни тужилац треба да поднесе тужбу против „НН“ особа. Исто тако, о
чину прекопавања средњовековног гробља на локалитету Малешевића липе у Дружетићу, Завичајни
музеј Коцељева писмено је известио и надлежно Министарство културе Републике Србије, а усмено је
обавештен и Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву и писмено и Народни музеј Шабац који су
територијално надлежни за заштиту споменика културе у општини Коцељева. Такође, овај инцидент је
ушао и у редован годишњи извештај о раду Завичајног музеја Коцељева који се (на крају сваке радне
године), подноси Општинском већу општине Коцељева.
215 О старом гробљу на Бобији у селу Дружетић први је писао: Љ. Павловић, Антропогеографија
ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 484-485, па: М. Васиљевић, Топографија археолошких налазишта
и споменика у Подрињу, (наставак из бр. V), У: Годишњак Историјског архива, VII, Историјски архив у
132
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.