Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 28' 34.68";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 38' 51.77";
Надморска висина (левел): l=249 м. 211
Доње Црниљево – 9. Мађарско гробље на Матића брду
Западно изнад села Доње Црнољево, на Матића брду, налази се неколико већих
надгробних камених плоча без натписа, које народ назива „Мађарско гробље“. Некада
их је било више, али су их, временом, мештани разлупали и однели. И ово гробље је
временски, највероватније, настало у средњем веку. 212
Географске координате локалитета „Мађарско гробље на Матића брду“ у селу Доње
Црниљево су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 27' 54.12";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 36' 01.57";
Надморска висина (левел): l=246 м.
Драгиње – 10. Мађарско гробље на Столицама
На месту званом „Столице“ у Драгињу било је старо гробље које се називало и мађарским.
По предању, овде су биле клупе и столови где су, у време ускршњег четвртка,
свештана масла, па се по столовима и место зове Столице. Овде је и споменик Аћима
Павловића који је погинуо у Ранитовачи код Лешнице 1804. године. Аћим је био хајдук
а погинуо је на Ранитовачи где су хајдуци под вођством војводе Ђорђа Ћурчије чували
прилаз из Босне. 213
Географске координате локалитета „Мађарско гробље на Столицама“ у Драгињу су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 31' 22.26";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 42' 57.10";
Надморска висина (левел): l=277 м.
Дружетић – 11. Гробље на Малешевића липама
На јужној граници села Дружетић, код ушћа потока Убић у речицу Уб, на коси која
се спушта ка потоку Убић налазе се (у њиви Константина Малешевића), остаци старог
гробља. У непосредној близини, северно изнад ове старе некрополе, налази се и данашње
сеоско активно гробље где је највише покојника сахрањено из фамилије Малешевић.
На старој некрополи налази се 12 сачуваних споменика, већином од необрађеног
камена и различитих величина. Све камене надгробне плоче су постављене хоризонтално,
а само две од њих 12 су орнаментисане спиралним мотивима.
Код мештана постоји предање да се ораменти на две камене плоче односе на
Краљевића Марка који је са суседног брда скочио са својим Шарцом овде у Гај, и да је
Шарац тада оставио у овим каменим плочама трагове својих копита.
По свему судећи, на овом локалитету налази се невелико гробље које је каракте-
211 Прве податке о „Старом гробљу у Гају“, у селу Градојевић, у стручној литератури оставили су: V.
Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, бр. 15,
Beograd, 1972., s. 156, а, затим, и у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине
Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 41; З. А. Живановић, Трагови
прошлости I, Коцељева, 2010., с. 131-132.
212 О „мађарском гробљу“ на Матића брду у Доњем Црниљеву, први су писали: V. Trbuhović, M. Vasiljević,
Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 184, па
само: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O. Koceljeva, Šabac, 1973. s. 8, па: М. Филиповић,
Општина Коцељева, Београд, 1995., с. 64, и, на крају, и: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци,
2007., с. 43, затим: М. Павловић и З. А. Живановић. Храм св. Стефана у Свилеуви,
Коцељева, 2008., с. 48, и, на крају: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине
Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 41; З. А. Живановић, Трагови
прошлости I, Коцељева, 2010., с. 132-133.
213 О гробљу на Столицама у Драгињу први је писао: M. Vasiljević, Arheološka nalazišta i spomenici S.O.
Koceljeva, Šabac, 1973. s. 12, Т. XIII (13), а, затим, и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети
општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 42; З. А. Живановић,
Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 133.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 131