Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Бресница – 5. Прастаро гробље на Коњском гробу
Једини податак о томе да је некада на лоалитету „Коњски гроб“ у селу Бресница
постојало некакво старо гробље оставио је историчар Милош С. Милојевић:
„Гробље Влашићско и Миличинско прастаро а сада сасвим утамањено, нарочито
на такозваном Коњском гробу“. 208
Географске координате локалитета „Прастаро гробље на Коњском гробу“ у селу
Бресница су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 26' 28.95";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 45' 12.36";
Надморска висина (левел): l=384 м.
Голочело – 6. Турско гробље на раскршћу
Северно од школе, у селу Голочелу, на раскршћу сеоских путева, налази се старо
гробље које народ (по предању), назива „Турско гробље“. По типу надгробних плоча,
ово би било српско гробље које одговара раздобљу касног средњег века.“ 209
Географске координате локалитета „Турско гробље на раскршћу“у селу Голочело су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 28' 26.13";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 40' 23.75";
Надморска висина (левел): l=258 м
Градојевић – 7. Мађарско гробље на Мађарцу
У атару села Градојевић, на месту где се спајају путеви Шабац-Црниљево и
Коцељева-Црниљево, у речној долини Тамнаве, уздиже се брдашце звано Мађарац. До
`60-тих година ХХ века овде је било доста надгробних камених плоча које су временом
разлупане и однете. По предању то је било „мађарско гробље“. Највероватније је у питању
српско гробље из доба XVII-XVIII века. 210 Географске координате локалитета „Мађарско
гробље на Мађарцу“ у селу Градојевић су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 29' 19.66";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 37' 37.19";
Надморска висина (левел): l=164 м.
Градојевић – 8. Старо гробље у Гају
На источним падинама планине Влашић, према реци Тамнави, налази се археолошки
локалитет „Манастир у Гају“. На овом месту видљиви су темељи једне непознате
средњовековне цркве од раније познати, затим, рушевине цркве св. Јована из
1955. године подигнуте (нјавероватније) на месту истоимене цркве брвнаре из 1813.
године, као и остаци рушевина породичне куће Васиљевић.
На ћувику, више ових црквава, налази се и старо гробље са великим каменим плочама
без натписа и украса, за које постоји легенда да су гробови ђака из ове средњовековне
цркве-манастира које су Турци побили. Надгробне плоче су на овом месту биле
до средине ХХ века, када су разлупане и однете за градњу других објеката по околним
селима. Данас је могуће уочити само неколико, вертикално постављених, камених гро-
бних белега без икаквог натписа.
Географске координате локалитета „Старо гробље у Гају“ у селу Градојевић су:
208 Аноним, Први попис археолошких старина у западној Србији, У: Колубара – велики народни
календар за просту 1999. годину, Издавачко предузеће «Колубара – Ваљево», Ваљево, 1999., с. 190.
209 Прве податке у стручној литератури о „Турском гробљу“ у селу Голочело, оставили су: V. Trbuhović, M.
Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s.
167, али, и: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци, 2007., с. 43, затим: М.
Павловић и З. А. Живановић. Храм св. Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 48, и, на крају: З. А.
Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период,
Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 40; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 130.
210 Прве податке о „Мађарцу“ у селу Голочелу, у стручној литератури оставио је: M. Vasiljević, Arheološka
rekognosciranja u Podrinju, U: Arheoški pregled, br. 21, Beograd, 1980., s. 211, а, затим, и: З. А. Живановић,
Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11,
Шабац, 2010., с. 40-41; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 131.
130
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.