Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
Географске координате локалитета „Турско гробље у центру“ у селу Баталаге су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 30' 54.67";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 52' 18.48";
Надморска висина (левел): l=174 м.
Брдарица – 2. Турско гробље у Максића мали
У данашњем сеоском гробљу у Максића мали, један део гробља зову „Турско
гробље“. Овде је раније било мноштво великих надгробних плоча које су данас полупане
и однесене. Неколико комада налази се у обали. Гробље је српско из касног средњег
века. 205 Географске координате локалитета „Турско гробље у Максића мали“ у селу
Брдарица су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 33' 10.58";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 48' 17.76";
Надморска висина (левел): l=206 м.
Брдарица – 3. Непознато гробље на Вила Лесци
По причању геометра у пензији, г. Миодрага Г. Ђаковића из Коцељеве, он је као
геометар који је тада морао ручно да откопава керамичке геометарске чауре, у једном
таквом одкопавању средином 70-тих година ХХ века, на тромеђи села Брдарице,
Драгиња и Свилеуве, на потесу познатијем као Вила Леска, на брду, са леве стране
каменог пута који води од скретања на Вила Лесци за Свилеуву и Брдарице, наишао на
неоубичајено велику људску лобању. Он је тада јасно видео да се на том месту налази и
остатак неоубичајено великог људског скелета. Када је то открио, он је ископану рупу
затрпао и о томе известио своје надлежне. 206
Географске координате непознатог гробља на „Вила Лесци“ у селу Брдарица су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 31' 47.69";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 46' 35.75";
Надморска висина (левел): l=220 м.
Бресница – 4. Римско гробље на Белој орници
По Белој орници у селу Бресници има и римских гробова и саркофага, па се то
место зове Римско гробље. Римско гробље је до средине `70-тих година XIX века имало
сачуване надгробне споменике. На овом месту су, поред гробова и саркофага, налажени
опека, оружје и новац. Око 1867/8. године, општинске власти из Коцељеве су повадиле
и полупале надгробне римске споменике, а камен од њих употребили за зидање темеља
нове коцељевачке цркве посвећене св. цару Константину и царици Јелени. Градња ове
цркве завршена је 1972. године. 207
Географске координате локалитета „Римско гробље на Белој орници“ у селу Бресница
су:
Северна географска ширина (латитуда): φ= 44º 26' 29.24";
Источна географска дужина (лонгитуда): λ= 19º 48' 23.06";
Надморска висина (левел): l=281 м.
205 V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, бр.
15, Beograd, 1972., s. 155, затим: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-Владимирци 2007.,
с. 43, па: М. Павловић и З. А. Живановић. Храм св. Стефана у Свилеуви, Коцељева, 2008., с. 48, и, на
крају: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни
период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 39; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељ., 2010., с. 128.
206 Овај податак је добијен током интервјуисања геометра у пензијиналази г. Миодрага Г. Ђаковића –
Цицка, из Коцељеве. Интервју се (у писменој форми), данас чува у архиви Завичајног музеја у Коцељеви.
Податак је први пут публикован у: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети
општине Коцељева – средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 39-40, и: З. А. Живановић,
Трагови прошлости I, Коцељева, 2010., с. 129.
207 Прве податке о „Римском гробљу“ на Белим орницама у селу Бресница и судбини његових надгробних
споменика оставио је: Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 485. Читав
век касније, исте податке наводи и: М. Радојчић, Запис о Дружетићу, Museum, бр. 7, Шабац, 2006., с.
149. Видети и: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева – средњовековни
период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 40; З. А. Живановић, Трагови прошлости I, Коцељева,
2010., с. 129-130.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011. 129