Sistematizacija arheoloskih lokaliteta opstine Koceljeva.pdf

128
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.
СТАРА ГРОБЉА
,,Стара гробља позната су под овим особним именима: Бобије; Умке и Стара
гробља. Бобија и умки има у сваком селу, а као особна имена су бобије у: Докмиру;
Кршнј Глави; Кожухару; Дружетићу и Туларима, док су умке у Кожухару; Бањанима и
Врховинама. Ова имена су дата појединим бреговима (по селима), али, има бобија (и
умки) које се сматрају за гробове некадашњих сеоских становника.... 194 Нарочито има
ових бобија око бара, извора и мањих речица.
У Кожухару 195 причају сељаци, да су раскопавали ове бобије и да су налазили у
њима кости и камење око њих, као да су мртваци затрпавани камењем. 196
Стара гробља имају разне називе, ређе се зову стара гробља, већином маџарска,
турска, циганска, римска итд. Најчешћа су маџарска гробља и има их у већини села. Од
старих гробља на више места нема данас ни трага, ма да места носе такве називе; у
народу се прича да су ова гробља била са стећцима, па их је сам народ полупао и разнео
за своје потребе или су општински представници разнели их и употребили за зидање
својих јавних грађевина (као у Коцељеви). 197
Око старих цркава, данашњих манастирина и црквина има свуда и старих гробова
и читавих гробаља. Ако су манастирине и црквине остаци православних становника и
гробове и стећке њихове народ приписује или становницима наше народности или некој
другој православној народности. 198
Турских гробаља као да је по народним традицијама било ... где је било старих
турских насеља. 199 Свако село у области има и своје старо гробље, којим именом зове се
свако гробље засновано пре 100 година. Свуда су оба гробља заједно, старије у средини,
а новије около. Споменици су се тек отпочели потписивати у другој половини XVIII
века и то се наставило до данашњих дана. 200
Крајем XVIII века постојала је у Докмиру, при тадашњем манастиру, каменорезачка
и сликарска школа, чији су се ђаци поред писмености учили разању и изради
икона, малању, изради и потписивању споменика. 201 Када су ђаци ове школе, која је
извела само једну генерацију, вратили се својим кућама одавали су се малању домова
по селима и градовима, резању икона и изради и потписивању белега“. 202
„Поред старих путова налазе се поједини споменици из ранијег или новијег доба,
(крајпуташи), ма да су их доста путници и сељаци поразбијали“. 203
Баталаге – 1. Турско гробље у центру
На раскршћу сеоских путева, недалеко од школе, налази се група камених надгробних
споменика које народ назива турским гробљем. Неки од споменика датирају из
прошлог (XIX) века, док су они без натписа знатно старији и припадају средњовековном
времену. 204
194 Љ. Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 484.
195 Село Кожухар или Кожуар, како се сада правилно назива, јесте село које данас припада суседној
општини Владимирци и граничи се са селом Свилеува које се налази у општини Коцељева. Прим. аут.
196 Љ. Павловић, Антропогеографија вљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 484, фуснота 3.
197 Исто.
198 Исто, с. 485.
199 Исто, с. 486.
200 Исто, с. 486. Мисли се на област Тамнаве. Прим. аут.
201 Љ. Павловић, Антропогеографија вљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 487.
202 Мисли се на гробне белеге, тј. надгробне споменике. Прим. аут.
203 Љ. Павловић, Антропогеографија вљевске Тамнаве, Београд, 1912., с. 487.
204 О „Турском гробљу“ у селу Баталаге први су писали: V. Trbuhović, M. Vasiljević, Rekognosciranja u
Podrinju i sondažna istraživanja, U: Arheoški pregled, br. 14, Beograd, 1972., s. 182, па М. Филиповић,
Општина Коцељева, Београд, 1995., с. 63, и: З. А. Живановић, Посавотамнавски срез, Коцељева-
Владимирци, 2007., с. 42, затим: М. Павловић и З. А. Живановић. Храм св. Стефана у Свилеуви, Коцељева,
2008., с. 47, и, на крају: З. А. Живановић, Публиковани археолошки локалитети општине Коцељева
– средњовековни период, Museum, бр. 11, Шабац, 2010., с. 39; З. А. Живановић, Трагови прошлости
I, Коцељева, 2010., с. 128.
Зоран А. Живановић – Археолошки локалитети општине Коцељева - Завичајни музеј Коцељева, 2011.